Пословице су кратке и врло сажете мисаоне целине, које, у виду савета и поуке, исказују дубоку и оштроумну истину о животу и човеку, проистеклу из општенародног искуства. Оне имају нормантиван карактер и представљају морално начело људи истог мишљења или читавог народа, којег се ваља држати у животу.
Пословице су, иначе, права народна филозофија живота, у њима је концентрисано народно, вишевековно искуство у свакодневним међуљудским односима и дружењима. Оне, без сумње, одржавају дух читавог народа, или већег броја истомишљеника.


Пословица је дух једног, а памет многих.

~ Реци макар једну, али вредну.

~ Пала му секира у мед.

~ Пријатељ се у невољи познаје.

~ Кад матор пас лаје. треба видети шта је.

~ Кад највише грми, најмање кише падне.

~ Баци бригу на весеље.

~ Гладан пас и на газду лаје.

~ Здрав као дрен.




probajmo skupimo sve nashe narodne izreke i poslovice..




{nastavite..)