Goran Tadić
Prikaz rezultata 1 do 10 od ukupno 10

Tema: Goran Tadić

  1. #1

    Goran Tadić

    Zažmuri

    Zažmuri.
    Izvan tebe nema ničeg tako lepog, kao u tebi.
    Samo zažmuri i želi…
    Sve ostalo je moja želja da ti ispunim želju…
    Nauči da želiš tako da ti se čini
    da neću umeti da ispunim željeno,
    pa da se iznenadiš kad shvatiš
    da moraš želeti više da bi me sustigla…
    Ponekad proviri, da proveriš jesam li stvaran,
    nasmeši se, što si šašava, pa si posumnjala.
    Zažmuri. Nije mi mesto pod tvojim kapcima,
    već na tvojoj koži, jer je pod njom postalo tesno.
    Zažmuri. Ja sam tu da osetim šta vidiš dok žmuriš,
    da prepišem iz tebe i zapišem po tebi stihove iz sebe,
    inspirisane mojom željom da ti želju ispunim.
    Lepa si, al’ lepša si kada želiš
    da budemo lepi, pa se pore otvore,
    da kroz moje iz tvojih, u tvoje kroz moje
    prođe ovaj trenutak večnosti,
    podešen da kasni jedan svetlosni bljesak,
    taman toliko, koliko je potrebno
    da progledaš dok žmuriš.


    "Ukrašću srce od cigana da raskrstim sa brigama"!

  2. #2

    Odgovor: Goran Tadić

    Treba mi nešto tvoje

    februar 3rd, 2013 in Satenski stihovi

    Treba mi nešto tvoje, pod jastuk da stavim,
    ne bih li te i noću sanjao,
    pa biram kamenčiće,
    u nadi da si neki od njih gazila.
    Jastuk bude mekši, žuljaju jedino misli.
    Umotavam vetrove u jaknu.
    Treperim kao vetruška,
    pri pomisli da te neki od njih milovao
    i da će prepisati šaru sa tvojih usana na moje,
    jer moje pesme pišeš ti.
    Uzmeš mi pesmu iz usta, kad ćutiš.
    Zanemim, a strah me tišine,
    koja podseća da me nema otkad te nema.
    Pokušavam da ti pripišem neke reči,
    pa da ih zapišem i da se ponosim njima.
    Daj mi reč da ćeš mi dati reč,
    a ja ću od nje napraviti čaroliju u grudima,
    tvojim i mojim.
    Rekla si da to umem,
    dok si govorila.


    "Ukrašću srce od cigana da raskrstim sa brigama"!

  3. #3

    Odgovor: Goran Tadić

    Kada te ugledam

    Kada te ugledam, pogledom odvezujem nevidljivi čvor na pertli,
    obraze stisnem ramenima
    i dugme na košulji pokušam da smestim pod nokte,
    kao dete, postiđeno pred razredom, zbog nepostojeće krivice.
    Strepim da ćeš prestati da glumiš da me ne primećuješ,
    da ću morati da kažem da sam dobro,
    prećutkujući da zgužvam većinu dana, po kojima pišem sebe.

    Dva meseca ne videh mesec,
    da ga pitam vidi li kroz roletne da ti neko cipelu izuva
    i tvoje malo stopalo prima na dlan,
    pa ga čuva, kao malo vode i celiva, kao sluga.
    Postoji li neko ko će ti dahom uvračati trepavicu, stisnutu prstima,
    dok želju zamišljaš?
    Ako postoji, šta on to ima što nemam ja?
    Ima tebe i mora umeti da te ima.
    Jedino tako ću osetiti krivicu što umem da mi nedostaješ
    i prestaću da prepoznajem tvoj lik u talogu kafe,
    u kom otisak prsta obećava ostvarenje želje, samo ako je ne kažem.
    Bojim se da ćeš prestati da glumiš da me ne primećuješ,
    a onda neću izdržati da ne izgovorim
    koliko želim da te poljubim ispod lančića.


    Kada te ugledam, poželim da te zamolim
    da na Miholjdan, kad budeš slavila sebe,
    prospeš čašu kupinovog vina preko ramena,
    da imam čime, na Lazarevu subotu,
    kad budeš dovoljno daleko,
    ispucale usne da pokvasim,
    dok budem ljubio tragove tvojih stopa.


    Lav je možda kralj životinja ali nikada vuka nećeš videti da igra u cirkusu .

  4. #4

    Odgovor: Goran Tadić

    Neko poput nas

    U noćima poput ove
    u pustoj sobi poput moje
    usnama poput mojih
    nedostaju usne poput tvojih,
    pa je tužno kao što je tužno
    to što neko poput nas
    nema hrabrosti za ljubav.
    Radije će zaplakati nego se nasmejati,
    navika je čudo.

    Neko poput tebe misli da je zaboravljen,
    pa se trudi da zaboravi nekoga poput mene,
    a što se više trudi jače boli
    mesto u kom boluje neko poput mene.
    Neko poput mene ne veruje da je voljen,
    pa tera od sebe nekoga poput tebe,
    i što ga više gura sve jače boli
    mesto u kom boluje neko poput tebe.
    Takve su noći poput ove,
    nije do usana tvojih i mojih,
    nije do tebe i mene,
    to se dešava nekome poput nas.

  5. #5

    Odgovor: Goran Tadić

    Ništa me ne pitaj

    Ništa me ne pitaj i sam se to pitam.
    Da odgovora ima ne bismo se još uvek pitali.
    Kažeš - nisam za tebe (misliš - nisi ti za mene),
    povredila bih te (ne moraš, lutko, sam ću),
    možemo biti prijatelji (pa, zašto nismo?)...

    Niko osim mene ne zna da si moja. Ni ti.
    Idi, kad sebi ne umeš da budeš lepa kao meni.
    Čuvaj se, dok mogu čuvaću te i ja.
    Život je kučka, ljudi još gori,
    al’ nemaš čega da se plašiš,
    osim svojih strahova.
    Ne dopusti da se bore stvore
    pre nego što ostariš.
    Odredi nekog kome ćeš verovati,
    da imaš kome da oprostiš kada te razočara.
    Voli nekog. Voli, valja se.

    Ništa me ne pitaj,
    ne postoje pitanja koja bi me iznenadila.
    Mogao sam te voleti...
    Da imam vremena, vremenom bi me zavolela,
    al’ ne bih sebi oprostio da ti nedostajem,
    za to bi imala previše vremena.
    Ne mrzim te. Otkud ti to?
    Od pamuka se ne plete bodljikava žica.
    Nije do tebe, samo sam malo očajan,
    al’ prođe to mene, pa opet budem samo depresivan.

    Ako nemaš da pitaš ništa osim ovoga
    što ne dopuštam da pitaš, mogla bi da kreneš.
    Naravno da mi je svejedno.
    Hajde, idi, neko možda brine gde si,
    možda jedva čeka da ga bilo šta pitaš.
    Pusti ti mene, snaći ću se ja bez sebe.
    Ne zameri što te neću zagrliti za kraj.
    Kad bih te zagrlio, ne bih te pustio

  6. #6

    Odgovor: Goran Tadić

    Pišem ti poslednji put

    Pišem ti poslednji put,
    ne zato što ne znam šta bih pisao,
    već zato što nema smisla.
    Ako do sada nisi razumela, nikad nećeš.
    Pišem tek da znaš da više neću pisati.
    Možda odavno ne čitaš?
    Možda si pre mene shvatila
    da mojim rečima nije mesto u tvojim očima?
    Život mi je prošao u čekanju tebe,
    a jedino što sam od tebe imao
    bilo je ono što sam pisao.
    Odavno bih prestao,
    al’ bilo bi to kao da sam ruku na tebe digao,
    ne bih to sebi oprostio.
    Čekao sam da nestaneš iz svega u čemu si bila,
    da jedina žrtva mog ćutanja, ako je mora biti, budem ja.

    Pišem ti poslednji put,
    pišem kao da mi nećeš nedostajati,
    kao da te se nikad neću setiti,
    kao da nemam čega da se sećam,
    kao da sam siguran da ću moći bez tebe,
    kao da sam siguran da ću biti bez tebe,
    kao da imam bogznašta da kažem,
    kao da nakon ovoga neću imati šta da kažem,
    kao da nikad više bez razloga i bez tebe neću zaplakati,
    kao da pišem presudu kojom te oslobađam
    svog postojanja.

    Pišem ti poslednji put,
    da bih prvi put prećutao koliko si lepa,
    koliko si života dala mom životu,
    koliko ničeg osim tebe nije bilo,
    koliko me je čak i tuga radovala,
    jer je tvojom zaslugom odsela kod mene.

    Pišem ti poslednji put,
    da bih i ja znao da je poslednji,
    da shvatim da nemam ništa s tobom,
    kao što ništa bez tebe nisam imao,
    da stavim tačku na prazan list.
    Kraj priče ne znači da je opet kraj sveta.
    Prepoznaćeš nas nekad u tuđim slovima,
    ali to nećemo biti mi,
    to neka druga nekom drugom neće verovati na reč.

    Pišem ti poslednji put,
    da ne bude da sam te ostavio bez reči,
    da ne bude da sam nestao bez traga,
    da ne bude da nas nije bilo.
    Pisaće ti drugi, al’ nećeš imati šta da čitaš.
    Ovako se više ne piše, ovako se više ne čita.

    Goran Tadić

  7. #7

    Odgovor: Goran Tadić

    Ispuniš mi oči

    Ispuniš mi oči, tek što ne kapneš,
    al’ ne da nam se da se razdvojimo.
    Pliva mi tako pogled u tebi,
    dok se talasaš u mojim očima.
    Ronim u sebe na dah, da izronim biser,
    koji nikom nije potreban.
    Zagrcnem se rečima, brzoplet sam,
    žurim da izgovorim sve što me guši,
    ali prećutim, jer više ne umem sa rečima,
    kao ni sa tobom.

    Goran Tadić

    "Ako me neko čačne u ove oči plačne, nije to neutešno:
    ja umem od suza da pravim klikere lepe, prozračne."

  8. #8

    Odgovor: Goran Tadić

    Prinesi usnama noć

    Prinesi usnama noć, dahom je zagolicaj
    i slatkim, bezobraznim rečima pozlati,
    onako kako to meni radiš
    kad ti se hoće,
    a uvek ti se hoće,
    jer ti se može,
    pa se i meni može
    kad si toliko lepa
    (a lepa si koliko si voljena).
    Prinesi usnama noć, dahom je zagrej,
    nek’ se preznoji od želje da te ima,
    nek’ drhti od treme kao da si joj prva,
    nek’ strepi da ćeš jutrom nestati,
    nek’ se potrudi da te nikad ne izgubi.
    Prinesi usnama noć,
    nek’ joj bude onako
    kako bi noćas trebalo biti meni.

    Goran Tadić

    "Ako me neko čačne u ove oči plačne, nije to neutešno:
    ja umem od suza da pravim klikere lepe, prozračne."

  9. #9

    Odgovor: Goran Tadić

    Neko poput nas

    U noćima poput ove
    u pustoj sobi poput moje
    usnama poput mojih
    nedostaju usne poput tvojih,
    pa je tužno kao što je tužno
    to što neko poput nas
    nema hrabrosti za ljubav.
    Radije će zaplakati nego se nasmejati,
    navika je čudo.
    Neko poput tebe misli da je zaboravljen,
    pa se trudi da zaboravi nekoga poput mene,
    a što se više trudi jače boli
    mesto u kom boluje neko poput mene.
    Neko poput mene ne veruje da je voljen,
    pa tera od sebe nekoga poput tebe,
    i što ga više gura sve jače boli
    mesto u kom boluje neko poput tebe.
    Takve su noći poput ove,
    nije do usana tvojih i mojih,
    nije do tebe i mene,
    to se dešava nekome poput nas.​

  10. #10

    Odgovor: Goran Tadić

    Zadrhtiš kad kažem da ljubav ne postoji,
    rasplačeš se i srce bi mi od besa
    golim rukama iščupala,
    jer znaš da te volim više od onog skota života,
    koji nas sve češće podseća da se od ljubavi ne živi,
    samo me strah da neću umeti da ti pružim život,
    kao što ti pružam ljubav.
    Više u meni ima ljubavi nego života,
    a život će ti, videćeš, trebati više od ljubavi.

    Goran Tadić
    "Ukrašću srce od cigana da raskrstim sa brigama"!

Slične teme

  1. Goran gorki
    Autor proleće u forumu Srpska poezija
    Odgovora: 0
    Poslednja poruka: 20.07.2015, 13:48
  2. Goran Bregović
    Autor Lulek u forumu Muzičke zvezde
    Odgovora: 0
    Poslednja poruka: 16.12.2009, 13:14
  3. Goran Karan
    Autor blueella u forumu Domaći spotovi i tekstovi
    Odgovora: 27
    Poslednja poruka: 30.03.2007, 14:33

Tagovi za ovu temu

Vaš status

  • Ne možete pokrenuti novu temu.
  • Ne možete poslati odgovor.
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoje poruke
  •