Muzička škola

[zmax]

Koji instrument svirate? Da li ste išli (ili još uvek idete) u muzičku školu ili ste samouki?

Sviram gitaru,ali je nisam davno uzela u ruke,sticajem čudnih i ružnih okolnosti.
U jednu ruku bi se moglo reći da sam samouka,ako ne računam par akorada koje mi je pokazala jedna prijateljica,ali naravno,veliko joj hvala na tome.
Kupila sam knjigu Akordi i hvatovi i sama lomila prste obe ruke,bilo je naporno,ali se isplatilo.Sebi sam ispunila jedan san.
Kad god sviram,sviram za svoju dušu.
Mada,volela bih da sam išla u muzičku školu i naučila na jednostavniji način.
Sad sam malo matora za to.

Velika mi je želja da naučim da sviram gitaru. I namera mi je, kad pozavršavam još neke postavljene zadatke, da se bacim i konačno naučim i ja Krivo je more i Crnog leptira.

Verujem da ćeš naučiti da sviraš gitaru,kad sam mogla ja,mogu svi.
A Krivo je more i Crnog leptira ćeš sigurno znati da odsviraš.
Držim ti palčeve kad kreneš sa učenjem.

[believer]

dve godine klavira i sest godina harmonike.....
eee,kad se samo setim....
udjem na cas,i dok profesorka Ana ode da opere ruke i gricne nesto u zbornici,ja brze-bolje krenem da sviram vezbu i preskocim lestvicu,naravno
lestvice....e to sam stvarno mrzela..ali odistinski....
bila sam talentovana.....i lenja i neambiciozna.....
al` bilo je i finih stvari.....takmicenje harmonikasa u Somboru....takmicenje orkestara u Puli.....neki fini momak iz kragujevacke srednje skole stalno mi tamo u Puli teglio harmoniku....onu veliku,od 120 basova....meni bilo milo.....
bez Pule je sve bilo smor....
onomad upisem potomka u muzicku.....violina- odsek...
isao celo polugodje....onda odjedared stao pred mene i rek`o:Ja ne idem vise,pa me ubi.....
ja ne budem ko moja majka,nego fino dete za ruku ........pa ga ispisem....

[Buba Erdeljan]

xaxaxa
možemo u duetu?

8 godina harmonike!
znam savršeno da odsviram "Na lepom plavom Dunavu", samo u inat onima koji su me, bre, mučili

[believer]

nisam svirala godinama....ali ,cini mi se da jos uvek znam Vajtburgovu "Radost u lutanju"....
a znam i onu "Da smo se ranije sreli".....

[Danka]

Niza muzicka-klavir. Nikad nisam bila posebno talentovana a i bila sam poprilicno lenja za vezbanje . Al' svideo mi se klavir...pa zapela " hocu, pa hocu" posle je bilo "necu, pa necu" . Ali u skladu sa tadasnjom decijom psihologijom, mamine i tatine reci su bile: "Sto se pocelo,mora se i zavrsiti "...Sto je najcudnije u svemu, sada, kad me niko ne tera, cak i volim da sviram

[Tami80]

Sviram klavir...
Zavrsena niza muzicka...zbog roditelja...,a sada sviram samo za svoju dusu.
Ponekad vredi poslusati starije.

[Goga]

Svirala sam tamburicu, pardon ''prim'', na poziciji ''prim1''... to je bila sekcija u okviru doma kulture... bili smo medju jačim orkestrima u vojvodini... tako da sam nakon desetak godina aktivnog sviranja, dobila diplomu niže muzičke škole i danas, kad čujem tamburaše, prsti sami krenu...
bilo je super i to, što je moj brat svirao a - basprim, tako da smo činili mali kućni orkestar sigurna sam da su komšije uživale


Krenula sam posle i na solo pevanje (ja imam fantastične glasovne mogućnosti ), ali sam ga ubrzo ''batalila'' - dosadno mi bilo raspevavanje, koje je naravno neophodno , a i postpubertet (koji još uvek traje) je učinio svoje - izlasci, zezanje...

[StOlA]

музичка је ОК.
свира сам рамоњику основна музикантска 6 год, оркестар хармоника је непоновљив доживљај (4 године, од 2 разреда) додуше нисам био неки свирац Ли Јен Чу Га (4 група хармоника, пратеће), али звук Бахових композиција на хармоникама је стварно . Иначе оркестар је сачињавало близу 60 чланова, 1, 2, 3, 4, хармоника, бас хармоника са појачалом, клавијатуре 1, и 2 бубњара (шта ли су добошари, тимпанисти, трианглисти.....).

свима бих препоручио и увек препоручујем.

никада после нисам ставио хармонику на себе, у принципу не знам да свирам, једино су ми скале ушле у прсте.

после сам мало дрндао акустичну гитару њу понекада и узмем у руке и тако....родитељи су купили и пианино за сестру која је такође похађала ОСМШ, али ни њега више нико не свира.

[izabelitta]

Završila nižu muzičku - klavir. Sa ljubavlju stvarno. Imala sam divnu nastavnicu, koja me je ubedila da sam talentovana, a ja volela da joj verujem.. Baš volim da sviram, to mi je kao neki poseban vid meditacije i ne može se uporediti sa bilo čim drugim...
Kasnije sam sama naučila harmoniku, iako je to jedan težak instrument... Em ne vidim šta pipam, em sustanem od razvlačenja i nošenja...
Poslednjih godinu dana maltretiram jedan saksofon. Jadničak, ali neće mi se oteti...

[starsica]

nisam isla u muzicku skolu iako mi je kao detetu to bila velika zelja, ali ostala neispunjena zbog nekih strahova i detinjih gluposti.. tada, kad sam ja zelela da je upisem, od raspolozivih instrumenata za ucenje bili su klavir, harmonika i violina a nijedno me posebno nije interesovalo
znam da sviram gitaru, cale me je naucio i znam da sviram uglavnom sansone i neke njegove stvari.. onda smo zajedno poceli da ucimo stvari da sviramo, ja sam uglavnom bila glavna gitara a on prateca iako je zvucalo obrnuto ne secam se kad sam poslednji put sela da sviram.. pustila sam nokte, izgubila trzalicu.. iako to nisu veliki razlozi nikako, eto, ne sedam da sviram..
dobra sam prilicno i u sviranju bas gitare a bubnjevi su mi ljubav velika.. mada mi tu jos uvek treba vezbe
saksofon je bio i ostace moja neprezaljena ljubav.. mada se sve mislim da nikad ni necu prionuti na to..

[izabelitta]

A idu li vam klinci u muzičku školu?
Ja sam u čudu da se i danas koriste isti udžbenici iz kojih sam ja svirala. Moj sin nosi moje knjige iz solfeđa, a još uvek je osnovni udžbenik za klavir izbor Jele Kršić.
Program se za sve te godine nije ni za dlaku promenio, što je neverovatno. Hajde i da razumem da izbor klavirskih kompozicija ne može da trpi velike promene kad je klasika u pitanju, mada se i to može osvežiti nečim novim, pa valjda ima kompozitora koji nešto rade i posle Černija i Griga, majku mu... Ali niko me ne može ubediti da je normalno da one nemušte, glupe i u svakom pogledu odvratne vežbe iz solfeđa nisu mogle da budu zamenjene nekim smislenijim, i za savremenu decu prihvatljivijim, vežbama.
Mislim da teško da postoji dete koje voli solfeđo, ali sam ubeđena da bi se stvari promenile da je program drugačiji. Već nekoliko klinaca koje znam se ispisalo upravo zbog idiotskih trihorda i tetrahorda kojima decu maltretiraju već u prvom razredu, a želeli su da sviraju.
Zar nije poenta da se dete navede da zavoli muziku, slušanje muzike, da im se izgradi potreba da u tom smislu budu i učesnici, pa i stvaraoci? Ne, nego im valja ubiti svaku volju zastarelim metodama, ražvakavanjem suvoparne, i za početak, potpuno nepotrebne teorije...

[Mish]

Marko Tajčević je i dalje neprevaziđen za Teoriju muzike. Bio u doba kad mi je mati išla u muzičku, bio kada sam ja išla, i današnjim generacijama je. Ne mislim da se nešto mnogo može osavremeniti udžbenik solfeđa (sem ako ne želimo stripove i boje u njima). Zbilja, mislim da nije poenta u udžbenicima nego u predavačima. Solfeđo kao solfeđo i nisam volela, ali opet... bio je u grupi, dobra ekipa, dobro zezanje, predavač koji ume i da nas opusti, i da nas pritegne....
S ozbirom da imam prijatelje koji predaju u muzičkoj školi, znam da osavremenjivanje pristupa zavisi od entuzijazma profesora. Nekad smo iste note (koje su se teško nabavljale u Jugoslaviji) kopirali, danas se lako nađu na internetu. Ko hoće da ih traži.

[Cecara]

Kako je meni neverovatno kad cujem da je nekom bilo dosadno u muzickoj skoli... (iako vam verujem, samo mi tesko da to zamislim) O kako sam zelela da sviram klavir... A moj roditelji nisu tu jednu od malobrojnih mojih zelja shvatili za ozbiljno.

Ja sam cak bila i izracunala gde i kako mali klavir moze stati u moju sobu. Svirala sam ga u svojoj glavi po stolu, na kolenima, na ramenima drugarice ispred mene. Ali nikad pravi klavir. Kad sam im se vec popela na glavu sa ovim mojim sanjarenjem, odvojili su vremena da me odvedu u muzicku skolu ali je vec bio kasno, bila sam prestara za pocetak. I dugo mi je trebalo da to prebolim.

A sad kad pogledam, nikad nije kasno...

[izabelitta]

Marko Tajčević je i dalje neprevaziđen za Teoriju muzike. Bio u doba kad mi je mati išla u muzičku, bio kada sam ja išla, i današnjim generacijama je. Ne mislim da se nešto mnogo može osavremeniti udžbenik solfeđa (sem ako ne želimo stripove i boje u njima). Zbilja, mislim da nije poenta u udžbenicima nego u predavačima. Solfeđo kao solfeđo i nisam volela, ali opet... bio je u grupi, dobra ekipa, dobro zezanje, predavač koji ume i da nas opusti, i da nas pritegne....
S ozbirom da imam prijatelje koji predaju u muzičkoj školi, znam da osavremenjivanje pristupa zavisi od entuzijazma profesora. Nekad smo iste note (koje su se teško nabavljale u Jugoslaviji) kopirali, danas se lako nađu na internetu. Ko hoće da ih traži.

Imam malenog rođaka u Nemačkoj, pa sam videla kako kod njih (bar za tu školu važi) izgledaju udžbenici. To su muzičke čitanke prilagođene uzrastu, vežbe i melodije imaju smisla, pevljive su, vedre, zabavne. Na zanimljiv način se suva teorija pretvara u ono što je deci blisko i razumljivo. Udžbenik nije sve, ali je svakako jak podsticaj...
Moj sin koristi dve knjige za solfeđo (Jovanović i Popović), ne znam tačno kad su izdate, ali u mojoj familiji se koriste od pre 30 godina. Ne sadrže ništa drugo osim melodijskih i ritmičkih vežbi. Sve drugo u vezi sa teorijom sam i ja, a sad i moj sin, saznavala od nastavnika usmeno.
Nekako mi nije normalno da je baš sve ostalo isto, da se ni za mrvu nisu promenili ni programi, a ni metode rada. Tabla, kreda, suvoparne i melodijski besmislene vežbe, nastavnice kao da su ispale iz Kunderinih romana...
Možda je to samo u ovoj muzičkoj školi tako, ne mogu da tvrdim. Sigurno je da najviše zavisi od predavača. Ali između dve stroge i naježene nastavnice, mi smo odabrali onu koja "viče tiše".
Iskreno se plašim da mi dete ne omrzne muziku i da ne izgubi želju za sviranjem zbog toga, a ima je...

[Mish]

Da, Jovanović melodijske vežbe, Popović ritmičke (ili beše obrnuto ), a u višim razredima osnovne muzičke Osnovi teorije muzike od Tajčevića. Naravno, Jela Kršić i Leptiriću šareniću, Mali kinez i Indijanska. A potom iste note za edite, Baha, sonatu,... vrtele su se generacijama. Osveženje je naravno bio komad i mislim da su nam upravo sonatom i komadom razbijali neku monotoniju (pogotovo kad ima dva deteta koja pohađaju muzičku, to znači da se iste kompozicije slušaju godinama ).Nastavnica klavira je pak imala mudar pristup. Odabere dve stvari, odsvira ti ih, a ti biraš koju ćeš od njih da uzmeš da pripremaš.
Ja zaista solfeđo nisam doživljavala kao teret, više kao igru. Da, i moja nastavnica solfeđa (btw, predavala je još generaciji moje majke) je nekad jako glasno pevala (umesto vike, šta će jadna sa nas 12 indijanaca), i melodijske vežbe smo nekad tek odrađivali, ali zbog toga nismo omrzli muziku. Naprotiv. Bar solfeđo nije tražio nešto mnogo rada od nas (za razliku od instrumenta, niko nam nije govorio: dva sata dnevno vežbe ). Nekako, dovoljno je bilo pojaviti se na času i pratiti nastavu, nema rada kod kuće, a opet, davao nam je i ono malo više, pri čemu najpre mislim na druženje.
Možda se nešto i može osavremeniti. Ali, eto, Jela Kršić je u naše doba bilo to osveženje. Ipak, koristila se u pripremnim i nižim razredima (ili to beše pripremni i prvi ), a kasnije se opet dolazilo na note naših mama i baka. Ne znam šta bi bilo prijemčivo klincima. Da, za početak dečije pesmice (mada, mislim da se to radi u muzičkom zabavištu), ali kasnije, kad već i sami počnu da otkrivaju druge pravce muzike, šta bi to bilo njima dovoljno zanimljivo?

(Btw, jel još uvek postoje kajdanke? Dugo, dugo ih ni u papirnicama nisam videla.)