Borci bitke na Veterniku - osnivači Veternika
'Највећи тетрет понеле су пожртвоване супруге слепих ратника'
''Први подаци званичне стагистике о броју становника потичу из 1910, они се односе на насеље које јс било претеча Встернику. Чинило је део Старог Футога под називом Uj Majur (Hови Мајур). Тада је овде било 272 становника (102 Мађара, 42 Немца, 110 Словака, 11 Срба и 7 Хрвата). Први досељеници су дошли 1923. то су били слепи инвалиди српске војске са својим породицама, који су потицали из разних крајева Југославије...'' (Enciklopedija Novog Sada)
Dobrovoljačka ulica
''Прво насеље на овој пустари помиње се 1848. као Neu Hof. Ту су становали радници спахилука чији је последњи власник био гроф Котек. Зато је крајем века (1895) железиичка станица на прузи Нови Сад-Сомбор-Баја названа Chotek Puszta...'' (Enciklopedija Novog Sada)
Sadanja Dobrovoljačka ulica je zadržala većinu prvobitnih kuća, uglavnom sada renoviranih.
''Кад су се 1923. овде населили српски слепи инвалиди из 1. светског ратаа, насеље је названо Ветерник (у прво време Нови Ветерник), у знак сећања на силовити јуриш српске војске на аустроугарске и бугарске јединице у масиву Ветерник, у време пробоја Солунског фронта 1918. Управо у тој бици је највсћи број досељеника изгубио вид. Из Дома слепих у Земуну овамо су дошла 23 инвалида са породицама, 1924. њих дсвет и на почетку 1925. још пет (укупно 37 са 107 лица)...'' (Enciklopedija Novog Sada)
Dobrovoljačka ulica
''Ветерник је основан 1918. године као насеље за ратне војне инвалиде-ветеране из Првог светског рата, који су се борили на планини Ветерник у Македонији. Тадашњи Ветерник имао је свега две улице. Изграђене куће биле су типске, а неке од њих су и данас аутентичне.
По завршетку Првог светског рата краљ Александар је својим добровољцима који су учествујући у великој бици против бугарских снага, били ослепљени трајно нервним гасом, доделио земљу у околини Новог Сада, а на подручју данашњег Ветерника. Ти Солунци и њихове породице су населиле плодну равницу и створили заметак овог насеља...'' (Vikipedija)
''Приликом пробоја Солунског фронта, 15. септембра 1918. год. почео је напад на планински масив Ветерник у Македонији.У тој тешкој борби и услед рањавања (bojni otrov) велики број доборвољаца са подручја целе Југославије је ослепео. После битке, сви слепи ратни војни инвалиди су окупљени у Заводу у Земуну ради рехабилитације и радног оспособљавања за живот. Већ у почетку боравка у Заводу, покренуто је питање њихове колонизације, и договор који је уследио условио је привремено насељавање 1919. год. зграде велепоседа грофа Котека, на пустари Нови Мајур, 7 км западно од Новог Сада. Насељавање је покренуо Вељко Радмановић, који се због тога сматра оснивачем насеља Ветерник. У периоду од 1923-1925. године, 37 слепих ратних војних инвалида са својим породицама, привремено насељавају пустару Нови Мајур, тако да се 1923. год. сматра годином настанка Ветерника...'' (Sajt škole M. Pupin)
Spomen na osnivanje Vetrenika i borce NOB.
''Заједнички добијена земља је испарцелисана и свакој породици додељсно по девет хектара. Инвалиди нису могли сами да обрађују земљу, па су је издавали у наполицу суседима у Старом Футогу. Највећи тетрет у организовању живота у новим условима понеле су пожртвоване супруге слепих ратника. (Enciklopedija Novog Sada)
Лакшем сналажењу насељеника мпого је помогла Аграрна заједница, која је успешпо деловала до априлског рата 1941. Досељеници су били смештени у зградама из којих су исељени некадашњи бироши, као и у магазинима и шупама, а после петогодишњег савладавања многих бирократских препрека, добили су плацеве и уз помоћ кредита почели градити своје куће.
Подигнуто је тада 40 кућа панонског типа које су формирале насеље са три паралелне улице у нравоугаоном облику. Куће су грађсне „на бразду", тј. њихов дужи део имао је нормалну позицију у односу на улицу. Попречно су се налазили привредни објекти (штала, шупа, чардак), који су двориште одвајали од баште...'' (Enciklopedija Novog Sada)
''Део Ветерника била је и насеобина Пасуљиште, коју су основали сиромашни сељаци из околпих бачких и сремских места, а дали су јој касније име по војводи из I светског рага Војвода Мишић...'' (Enciklopedija Novog Sada)
''У насељу Војвода Мишића изграђене су 52 куће. Пред II светски рат у оба насеља живело је око 400 становиика...'' (Enciklopedija Novog Sada)
''По доласку мађарских окупациоиих трупа, становници Ветерника су већ 21. априла 1941. протерани из својих кућа и они су рат провели као избеглице у Мачви и у околини Београда. Отерани су из својих кућа и становници насеља Војвода Мишић - оне породице које су билс пореклом из Бачке, провеле су рат у Футогу, Бегечу и другим селима у Бачкој, а остале су протеране преко Дунава и Саве у Србију. Назив Ветерника промењен је у Hadikliget, а насеља Војвода Мишић у - Hadikszalas. (Nenad.bds: grof Hadik je pre Kotekovih bio vlasnik Futoškog vlastelinstva.) У куће прогнаника окупаторске власти населиле су Мађаре из Буковине, а 1942. и 62 мађарске породице које су живеле у Босни, у Вучјаку код Прњавора (насељене тамо 1900). Док су се буковински Чанго-Мађари повукли са окупаторском војском, 33 породице босанских Мађара из Вучјака остале су овде, живећи у добрим одпосима са својим суседима...'' (Enciklopedija Novog Sada)
''Нови део насеља почео је да ниче 1953, а и у старом делу подизане су многе нове куће на место старих. У почетку су нове куће биле попречие у односу на улицу и увучене у дворишта. Касније су се куће и пратећи објекти, пајвећим делом веома комфорни, градили према могућностима и склоностима власника. Ветерник се шири западно од старог насења. Нове улице граде се у правцу пружања некадашњих меандара Дунава, на вишим микроцелинама, тако да насеље добија неправилии облик. Разлог је и у томе што су многе зграде дизане бесправно...'' (Enciklopedija Novog Sada)
Taj novi deo Veternika gradjen je u vreme masovnog doseljavanja u Novi Sad i druge gradove zbog industrijalizacije zemlje.
Ulice su planski iscrtane a kuće su bile tipske - dvodelne i jednodelne, niskih krovova pokrivenih 'salonit' pločama (valovitim azbestno-cementnim pločama koje su naziv dobile po antičkoj Saloni jer ih je proizvodlila cementara u Solinu, u Dalmamciji). I sada se prepoznatljivo vide te kuće
Kulturno prosvetni centar - nekada Zadružni Dom.
''У знак сећања на добровољце 1 светског рата и слепе инвалиде осниваче насеља подигнут је 1982. испред Месне заједнице бронзани споменк са спомен-плочама, рад Владимира Лабата. На згради Задружног дома налази се спомен-плоча из 1956, са именима 11 палих бораца у НОБ-у, док је на згради школе спомен-плоча посвећена педесетпеторици бораца и слених инвалида балканских ратова и 1 светског рата, постављена 1973. новодом 50-тогодишњице оснивања Ветерника...'' (Enciklopedija Novog Sada)
Mesna zajednica je pored Kulturno prosvetnog centra.