Ime: 1.jpg Pregleda: 1063 Veličina: 117.7 KB
Gradskim merilima gledano, ovce se napasaju na razdelnoj površini ulice!

НАЈШИРА УЛИЦА У СРБИЈИ

''Основа Карловчића води порекло с почетка 18. века, када су Аустријанци протерали Турке из Срема. Аустријске власти су инсистирале да села буду збијена ради лакше одбране, тако да су за своја колонизована села, израдили план. По њему, села су требала да имају крстасту основу у чијем центру су смештене све јавно-услужне делатности (црква, школа, општинска кућа, мала амбуланта са апотеком, гостионица и др.). Ширина улице, односно шора требало је да износи 40 m. Са обе стране улице требало је да се налазе засади дудовог дрвета (како би се унапредио узгој свилене бубе). Пошто је у то време ова територија била скоро сваке године плављена од стране реке Саве, реализација овакавог плана се није могла остварити у потпуности. Сам живот становника, а самим тим и егзистенција села, на овом простору био је неизвестан.

Како би удовољили властима и како би се заштитили од високих подземних вода, мештани Карловчића су своје стамбене објекте градили дуж два узвишења (фосилних остатака обалских греда Саве) међусобно удаљена око 200 m. Куће су постављали попреко на речну греду, дуж парцеле, док су им фасаде биле окренуте према главном сеоском путу. То су биле углавном куће са два прозора на предњем забату, с тршчаним кровом на две воде и једним оџаком. У продужетку куће, а у складу с планом барона Котмана, пружали су се привредни објекти (шупа, штала, амбар итд.). Село је 1734. године имало 34 куће, 1756. год. 20 кућа а 1766. год. 56 кућа. Тако се постепено формирао типични представник ушорененог сремског типа села са најширом улицом у Србији. У почеку, средином шора се није пружала главна сеоска улица, јер су тај простор заузимале баре и ливаде. Наиме, село је у свом главном шору имало два земљана пута који су се пружали паралелно, с обе стране забареног земљишта. Мочварно земљиште је погодовало развоју живинарства, тако да је Карловчић био нашироко познат по узгоју гусака и продаји перја...'' (Мр Александар Крајић - Sajt Karlovcic)

Ime: 1 (1).jpg Pregleda: 372 Veličina: 120.1 KB
Centar sela

Ime: 1 (2).jpg Pregleda: 556 Veličina: 244.6 KB
Spomenik na učešće meštana u NOB i stradanja.

Ime: 1 (3).jpg Pregleda: 311 Veličina: 113.9 KB
Škola je izmedju redova kuća na dve strane ulice.

Ime: 1 (4).jpg Pregleda: 305 Veličina: 99.9 KB

''... Путописац Франц Стефан Енгел забележио је 1786. године да Карловчић има 76 кућа од плетара, покривених трском и рогозом, ушорених у правој линији, илирску цркву, илирску школу саграђену 1720. од чатине. После насељавања породица, које порекло воде из јужне Србије, Баније, Лике и Кордуна, број домаћинстава је био у порасту, те је према попису из 1810. године село бројало 84 куће. Прва православна црква саграђена је 1769. године од прућа, облепљеног блатом, а надкривена рогозом. Наредна црква саграђена је на балвановим стубовима 1769. и била је од дасака. Данашња православна црква потиче из 1793. и више пута је обнављана. Од 1767. године па до развојачења Војне крајине, Карловчић је био њен саставни део. ..'' (Мр Александар Крајић - Sajt Karlovcic)

Ime: 1 (5).jpg Pregleda: 759 Veličina: 154.9 KB

Ime: 1 (6).jpg Pregleda: 672 Veličina: 182.0 KB

Ime: 1 (7).jpg Pregleda: 461 Veličina: 166.3 KB

''... Изградњом мреже дренажних канала, средином 20. века, централно подручје села и његова околина је осушена. Тада су се стекли адекватни грађевински услови да се село неспутано развија како у правцу североистока тако и у правцу југозапада. Средином југоисточног дела шора, 1975. године, трасиран је асфалтни пут, а у северозападном делу изграђена је школска зграда. Преко овог пута одвијао се главни друмски саобраћај на релацији Београд – Сремска Митровица све до изградње ауто-пута Београд – Загреб.

У новије време село се плански развија, те формира центар око кога је концентрисана већина јавно-услужних делатности (месна канцеларија и заједница, пољопривредна апотека, пошта, продавница мешовите робе итд.). Што се тиче инфраструктуре, Карловчић је електрифициран 1963. године, а домаћинства се водом снабдевају из локалног јавног водовода који се напаја водом из субартешког бунара. Такође, село има осмогодишњу школу, која представља истурено одељење шимановачке школе. Школу је похађало школске 2003/04. године 167, а 2006/07. године 139 ученика.

Процес деаграризације, није заобишао Карловчић. Пошто има слабо развијене непољопривредне делатности, а евидентно је нагло опадање удела пољопривредног становништва у укупном активном становништву, дневне миграције радника ка Земуну и Београду су интензивне. Опадање броја активних лица и пораст броја лица са личним приходима указује на процес старења популације, што потврђује и приказана старосна пирамида.
Нажалост, Карловчић се не може похвалити ни стопом природног прираштаја, јер му је најнижа у општини. У периоду од 1991. до 2003. године, она је износила -9,1 ‰, док је општински просек износио -3,5 ‰.'' (Мр Александар Крајић - Sajt Karlovcic)

Ime: 1 (8).jpg Pregleda: 286 Veličina: 153.8 KB

Ime: 1 (9).jpg Pregleda: 316 Veličina: 183.2 KB

Ime: 1 (10).jpg Pregleda: 295 Veličina: 127.5 KB

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА СВ. НИКОЛЕ
''Подигнута је 1809. као једнобродна грађевина са полукружном олтарском апсидом на истоку и звоником призиданим уз западну страну храма. Крстообразност грађевине постигнута је певничким трансептом, односно проширивањем предолтарског травеја. Фасаде су једноставне и украшене сведеном архитектонском пластиком... Наос, подељен на травеје, пресведен је полуобличастим сводом, док је олтарски простор покривен сегментном шкољком. Храм је украшен зидним сликама. У олтару је представа Исуса Христа, а на сегментима шкољке су приказани свети литургичари. У сводовима над травејима наоса су представе Господа Саваота са анђелима и јеванђелистима, Силазак Св. Духа на апостоле, Христос у кући Марте и Марије, док су на зидовима насликани свети мученици и мученице. Класицистички иконостас резао је 1841. познати дрворезбар Саво Љубинковић, док је Петар Чортановић сликао иконе 1844–45.'' ('Spomeničko nasleđe Srbije' - Zavod za zaštitu spomenika kulture RS)

Ime: 1 (11).jpg Pregleda: 258 Veličina: 196.0 KB
crkva je spomenik kulture velikog značaja.

Ime: 1 (12).jpg Pregleda: 522 Veličina: 140.0 KB

Ime: 1 (13).jpg Pregleda: 286 Veličina: 181.6 KB
''КОМПЛЕКС ЗГРАДА СА ОКУЋНИЦОМ''
Ovaj spomenik kulture je u jadnom stanju.

Ime: 1 (14).jpg Pregleda: 299 Veličina: 185.7 KB

Ime: 1 (15).jpg Pregleda: 366 Veličina: 170.6 KB

"...Атар Карловчића се простире у средишњем делу општине Пећинци, на нижој лесној тераси. Граничи се са атарима Сремских Михаљеваца и Деча на северу, Огара и Доњег Товарника на западу, Ашање и Обрежа на југу и Петровчића на истоку. .. На основу археолошких ископина пронађених на потесима Лекић камен, Густа међа и Селиште закључује се да је ово подручје било насељено још од осмог века пре нове ере. Под именом Мали Карловци насеље се први пут помиње у турским пописним документима из 1567. године. Исти се налазио на регионалном путу који повезује Београд и Сремску Митровицу. Путописац Евлија Челебија у својој књизи 'Путописи' констатује да је Карловчић лоциран у равници без пијаће воде, те је султан наредио да 'раја за плату ископа раји бунаре' а од греда лађа да се направе чекрци помоћу којих ће се кофама вадити вода. Претеча Карловчића сматра се село Којниц, које је било насељено српским живљем. Порекло имена насеља, према мештанима, потиче од власника земунског властелинства, а које је обухватало и ово село, Карлу Шенброну..." (Мр Александар Крајић - Sajt Karlovcic)

Ime: 1 (16).jpg Pregleda: 1322 Veličina: 221.3 KB

Ime: 1 (17).jpg Pregleda: 337 Veličina: 106.6 KB

Карловчић је насеље у Србији у општини Пећинци у Сремском округу. Према попису из 2011. било је 1078 становника. Према попису из 2002. било је 1243 становника. (Vikipedija)

Ime: 1 (18).jpg Pregleda: 277 Veličina: 190.8 KB
Nedaleko od sela je spomen obeležje Posavskom partizanskom odredu.

Ime: 1 (19).jpg Pregleda: 272 Veličina: 127.6 KB

''Насеље је од центра општине удаљено 14 km, а од Београда 38 km.''