Slovakinje u nošnjama, pa još na biciklu - bila je to uobičajena slika u selima i gradovima u komjia žive Slovaci.
Sada se mogu videti u još nekoliko sela. Nema medju njima mlađih - kada ove ne budu više izlazile na ulice, nestaće i tih prizora.
Selenča
Selenča
Selenča
Kisač
Selenča
Pivnice
Pivnice
Ua sudija...!
Pisati o Slovakinjama a niđe Kovačicu ne pomenuti nije fer!
Lav je možda kralj životinja ali nikada vuka nećeš videti da igra u cirkusu.
A vi Sivkasti sa tribina umesto što urlate na sudiju, lepo aparat u ruke, knjige u šake, pa na svetlo sve o Kovačici i Slovakinjama.
... Ko nije drvo razumeo prvo, pa tek onda sadio, taj nije ništa uradio... I, shvatiće, kad-tad, da ne zna šta je hlad....
Evo Sivi, umesto Kovačice i Slovakinja na biciklu , slika iz komšiluka - Opova.Sivi kaže:
Ua sudija...!
.. a niđe Kovačicu ne pomenuti nije fer
U prilici smo da vidimo i da slikamo ponešto od običnih, manje-više svakodnevnih ili retkih prizora koji nam ostaju u sećanju vezani za Vojvodinu.
Postoji tema 'Slikovita Vojvodina' i nju treba namenjivati prevashodno slikovitim vojvodjanski predelima, pejsažima; seoskim i gradskim ambijentima.
Postoji i tema 'Vojvođanske '...ijade' i 'festovi'' nemenjena slikama i utiscima sa raznih manifestacija i organizovanih dogđanja.
Primera radi, na ovoj temi valjalo bi da se nalaze ovakve ili slične stvari:
Kod Šajkaša.
Slučajno sam nabasao na svinjokolj u Paragama.
Paroški nakit!
Leba-masti i višanja - nekadašnji vojvodjanski fast food.
Beru se feketićke višnje.
U Čenti kraj Tamiša...
Ovako je najslađe.
Ko može reći da je pecanje samo muška uživancija?
Dunavske bele lađe.
Može li se postradati i od labudova?
Biće dudare od belih dudova.
Kafica i za komšiju. (Gardinovci)
U 'Didinoj kući' u Baču.
Biće ovo dvostruko uživanje!
Profesionalni ribar iz Plavne na Dunavu kod Bačkog Novog Sela.
Kafana 'Kod pičvajza' u mošorinskom vikend naselju na Tisi - na žalost ne nosi više taj naziv.
'Da probam komšinice?' (Kovilj)
Mošorinski sir - tamo gde 'raste' a ne na novosadskim pijacama.
Čuvarkuća u Vilovu.
BAČKI ALASI
Sedeći u hladu terase čarde na Dunavu u Bačkom Novom Selu primetio sam na sredini Dunava, tamo gde je zamišlljena granična linija, čamac. Golim okom se moglo samo naslućivati o čemu je reč...
Teleobjektiv je već uspevao da dovoljno 'približi' sliku da se može razaznati da to neko ribari mrežom.
Pitao sam, pa mi je i potvrdjeno: to su profesionalni alasi, ribari iz okoline.
Uživanje je bilo gledati i nagadjati da li se to vidi da u mreži ima i nešto krupnije.
Par stotina metara bliže Bačkom Novom Selu je još jedna čarda. Od nje alasi polaze u ribolov.
Od kada ovim delom Dunava prolazi granica sa EU, plovila moraju da imaju istaknutu državnu zastavu. A moglo se primetiti i kako su duž zamišljene granice posred rečne matice 'potačkani' prazni kanistri da kao bove označe dokle se može ići a da se ne načini granični prekšaj.
Sačekao sam da se nekoliko alasa vrati sa vode da vidim šta su ulovili.
Ovaj alas je iz obližnje Plavne.
Rekoše mi da je ovo osrednji ulov.
Pitam da li se profesionalni ribolov isplati?
Kažu: kad se plate dažbine na samostalno obavljanje delatnosti i poprilično velika taksa za ribarenje 'Vojvodina vodama', ne ostaje baš mnogo, ali mora se nešto raditi. A ribe u Dunavu je sve manje.
Uglavnom, profesionalnih ribara, alasa na ovom delu Dunava ima sve manje.
Inače, sećam se iz literature, zanatrski cehovi profesionalnih ribara na Dunavu bili su medju najjačima. Ribarski zanat se učio i polagali ispiti za kalfu, pa potom za majstora kao i za druge, suvozemne, zanate.
Pre više godina pročitao sam, a ne mogu ponovo da to pronadjem: u izveštaju novosadskog magistrata sa kraja XIX v. bio je i rezultat ulova alasa novosadskih. Bile su to velike količine svakovrsnih riba, a posebno je zanimljivo što su se velike ribe navodile u brojevima. Onako po sećanju: ulovljeno je oko 5oo primeraka ribe pijedinačne težine 200 do 300 kg. pa stotinak preko 300 kg. Čini mi se da j navedeno da je najveći primerak bio oko 650 kg!!!
Za takve ulove i morao se zanat dobro izučiti!
Ovo sada deluje kao bajka, no činjenice govore da su u ovaj deo Dunava do izgradnje brane u Đerdapu dolazili i lovljeni veliki primerci jesetri, moruna, somova...
Ovo sada dodje kao bleda senka negdašnjeg ribarenja na Dunavu.
Uživali smo u paprikašu od šarana iz Dunava.
SRP I SIRAK
Odavno se u Vojvodini ne žanje srpom.
No, u nekim prilikama, izgleda da je to najbolje rešenje - kao na ovoj njivi sirka metlaša.
Negde pored puta izmeđ Bačkog Pertrovca i Ratkova video sam žeteoce i snoplje složeno u krstine.
Zastao sam da izbliže pogledam...
Biće ovo žute metle, s onim prepoznatljivim mirisom!
'DIDINA KUĆA' - BAČ
'Didinu kuću' su potomci pretvorili u etno-postavku i ugostiteljsko-turistički objekat.
Za razliku od većine, manje ili više bogatih etno postavki po Vojvodini koje sam video, ovde, za mene, prevagu imaju odevni predmeti i fotografije.
'Didina kuća' je lepa zbirka autentičnih porodičnih predmeta šokačke dobrostojeće porodice. (Kome baš nije poznat šokački govor - 'dida' je deda.)
Ista žensaka košulja je i na staroj slici.
VODENICE, SUVAČE, VETRENJAČE
U Vozanju po Vojvodini ponekad mi padne na um kakvi su pejsaži nekada bili: sela označena crkvenim tornjevima i vetrenjačama!
Ne nailazim na slike iz vremena kada je Vojvodina pomalo ličila na Holandiju iako to i nije bilo tako davno. Još tokom 50-tih godina XX veka neke vetrenjače su mlele; neke apatinske vodenice su još bile u Dunavu.
Ostaje da pogledamo šta je od toga preostalo.
Maketa vodenice na velikim rekama u Muzeju Vojvodine.
Kod Čerevća pred II svetski rat.
U Neštinu - jedna od vodenica potočara (ova je pod zaštitom države!).
Jedina sačuvana suvača je u Kikindi.
Bačka Topola - ova je mlela do sredine 60-tih i preneta kao muzej na jezero.
''ВЕТРЕЊАЧЕ, млинови купастог облика, са великим крилима, који су у прошлости млели пшеницу и кукуруз, а користили су сс погонском снагом встра. У околини Новог Сада, нарочито у Шајкашкој, пре појаве парних млинова, било је много ветрењача, постојале су и водснице на Дунаву, али су преовладавале суваче које су радиле уз помоћ коњске снаге.
Панонске ветрењаче но узору на холандске
На подручју Баната и Бачке, делимично и равног дела Срема, ветрењаче се помињу већ средииом XVII века. Прављене су по узору па холандске. Искуства о томе како се граде и на ком принципу раде пренели су маћарски теолози реформати, као и колонисти из западне Немачке и северне Фраицуске које је Аустрија овде пасељавала. Неке су и градили мајстори дошли са Запада. На целој територији бивише Угарске 1863. било је 475 ветрењача, а више од једне трећине иалазило се на тлу данашље Војводине (без Срема). Десет година касније било их је чак 854, док је 1885. само у Бачкој и Банату пописано 280 ветрењача, а у Срему свега неколико и оне су биле кратког века.
Упоредо са интензивирањем ратарства источно и западно од Тисе, растао је и број сувача и ветрењача у периоду од 1861. до 1895, после тога овај вид млевења жита стагнира, ветрењаче полако нестају, јер не могу да издрже конкуренцију великих парних млинова...
Многе ветрењаче опстале су до I светског рага, а неке и до новијег времена, захваљујући томе што су се оријентисале на млевењс кукуруза и јечма, претежио за исхрану стоке, и што су сељаци били навикли да хлеб месе од једноврсног брашна (млевеног „на - просто')...'' (Iz 'Enciklopedije Novog Sada')
U vetrenjači - muzeju u Bačkoj Topoli.
U vetrenjači - muzeju u Bačkoj Topoli. Ova je, koliko znam, jedina u celini sačuvana.
Orom kod Ade - ova je donedavno bila u lošijem stanju. Iz turističkih razloga je obnovljena.
Čurug - ova je spomenik kulture velikog značaja.
U Belom Blatu - ove ni nema u raznim popisima preživelih vetrenjača.
Kod Melenaca - ovo je stara slika, u medjuvremenu je vetrenjača obnavljana.
U Gospodjincima.
Vetrenjače su uglavnom bile u privatnom vlasništvu. Posle prestanka potrebe za njihovim radom, cigle i gradja (koji su bili kvaltetni) su iskorišćeni za nešto drugo. To je i jedan od razloga zašto ih je tako malo sačuvanih.
Prilaz Gospođincima od Žablja.
Bečej - ova je pretvorena u restoran.
Ima i nekoliko novih objekata izgradjenih kao imitacije vetrenjače (Pančevo, Ravno Selo, Vršac) a u turističkim ponudama i drgde se tretiraju kao prave iako to nisu.
--------------
Evo i malo o apatinskim vodenicama sa sajta 'Turizam.Apatin':
''Pričaju stari Apatinci da je tu bilo 75 vodenica u koje je žito dopremano preko ciglarskog nasipa i pristaništa...''
''Poslednja vodenica nestala u vodama Dunava''
''Pred početak II svetskog rata u Apatinu radi još sedam vodenica. Prilikom bombardovanja u II svetskom ratu uništene su još dve vodenice, a jedna je potopljena u oluji. Nakon osobođenja 1945. još tri vodenice prestaju sa radom jer su ostale bez posla. Zadnju vodenicu držao je u zakupu poslednji vodeničar Stevan Pinkert, a nakon njegove smrti u zimu 1961. godine ledene sante na Dunavu uništile su poslednju apatinsku vodenicu. To je bio kraj nekad tako važne i razvijene zanatske delatnosti, po kojoj je ovaj grad bio vekovima poznat.''
Majka Božanin gong u Deronjama
Mnogi su čuli ili pročitali ponešto o legendarnoj baba Živani i njenoj čuvenoj kafani u Deronjama, u kojoj su se svakog proleća formirale tamburaške bande pred odlazak u razne krajeve Jugoslavije njihovim, tamburaškim poslom i životom. Baba Živana je u svojoj kafanici, pravoj seoskoj, ugostila mnoge najviše ličnosti pored svakodnevnih gostiju - seljana i putnika ka Somboru ili Palanci. A u džepu, ispod kecelje nosila je stalno pištolj. Kafanice u kojoj sam sreo baba Živanu odavno nema, a i ona je ototišla u sećanje.
U sećanje odlaze i mnogo toga drugoga. Jedno od stvari koje iščezavaju su gongovi - natkriveni delovi duž kuća. Gongovi (za taj naziv ima desetak varijacija a i drugih naziva u raznim delovima Vojvordne) su specifičnost arhotetkture u južnom delu Panonske nizije.
Zastavši u Deronjama da slikam neku od starih kuća, primetio sam preko ograde gong koji je delovao vrlo održavano.
Ušao sam...
Gazdarica - majka Božana reče da je spoljašnost obložena fasadnom ciglom pre 7-8 godina jer, kako vreme gazi, neće biti ko da stralno kreči, farba ono što uobičajeno se mora na takvim, starinski gradjenim kućama.
Ali je zato sačuvano mnogo toga u autentičnom, besprekornom stanju za godište kuće - osmougaone 'gong-cigljice' prema šupama i štalama, ...
... pa teraco pločice u gornjem delu gonga.
Kaže majka Božana da je njen otac, koji je terao svinje i stoku za prodaju čak do Beča, nabavio pločice negde podalje od Deronja.
Moleraj u gongu je pre desetak godina radio moler iz Selenče - valjkom i šablonom. Linije - naravno rukom i četkicom.
Naspram gonga baštica s cvećem i rondelama od šimšira.
Velika je to kuća a majka Božana, koja je prešla 70-tu, sama sve to tako lepo održava i neguje.
Nismo zalazili (u najčešće bolnu temu) u to da li ima i mladjih i imaju li od njih pomoći.
SKELA NA TISI KOD TARAŠA
Skele su drevno sredstvo za prelazak reka. Ima ih još uvek podosta u funkciji pored sveg razvitka saobraćajnih sredstava i infrastrukture
Sadašnje skele na Tisi imaju i jednu specifičnost: prevoze preko reke zemljoradnike do njihovih njiva na drugoj obali jer su se regulacijom Tise u drugoj polovini XIX veka našli delovi atara istog sela sa dve strane reke.
I Tarašani do jednog dela svojih njiva prelaze Tisu.
Savremeni propisi o bezbednosti stigli su i na ovaj starinski način prevoza: na skeli su obavezni prsluci za plutanje na vodi.
No, na ovoj skeli u primeni je još uvek stari pogon - ljudska snaga udruženih skeledžija i putnika. Drvenom alatkom, baskijom ili kukom, zahvata se čelično uže, sajla koja ide od obale do obale, i povlači skela.
Nedaleko od Bača (nadomak sela Bođani) nalazi se imanje porodice Kulaš. Naročito je interesantno zdanje koje je podignuto još 1911. Godine, a koje ni najmanje nije izgubilo na svom prvobitnom sjaju i veličini. Ceo kompleks imanja nalazi se na mestu ukrštanja dva kanala, koji pored svoje prirodne lepote, obiluju i mnoštvom ribe, pa stoga predstavljaju pravi užitak za ljubitelje prirode i ribolova. Mesto je okruženo šumom koja je bogata raznovrsnom divljači, te je vrlo pogodan teren za lov. Na samo 2km se nalazi i Duvan i podunavsko lovište. Čarda „Ranč“ se odlikuje bogatstvom ribljih specijaliteta koji se spremaju isključivo od sveže ribe. Riba koja se nalazi na meniju restorana se uzgaja u kavezima u kanalu. Pored izuzetnih ribljih specijaliteta, osoblje čarde „Ranč“ nudi i nezaboravne doživljaje, kao što su vožnja čamcem prelepim kanalima, a posebno je interesantna vožnja kočijama sa dva prelepa ponija. Pored čarde izgrađen je i objekat za smeštaj svih onih koji se odluče provesti više vremena na ovom izuzetnom mestu. Objekat poseduje 6 soba sa 15 ležajeva i restoran kapaciteta 60 mesta.
"Ukrašću srce od cigana da raskrstim sa brigama"!
Još malo o Kulaševom ranču
Mesto gde se sa porodicom može uživati, za svakog po nešto. Divni domaćini, pravi vojvodjani koji uz riblje specijalitete i ostale vrste jela , nude i domaće štrudle, gomboce, krofne... Ma divna je Drenka, žena koja se najviše postarala da na ovom ranču bude sve u najboljem redu.
Poruku je izmenio proleće, 19.07.2015 u 16:42
"Ukrašću srce od cigana da raskrstim sa brigama"!
Vaš status
Citat
