Banatska Palanka i Stara Palanka - sada jedno mesto
Prikaz rezultata 1 do 3 od ukupno 3
  1. #1

    Banatska Palanka i Stara Palanka - sada jedno mesto

    BANATSKA PALANKA se nalazi na par kilometara od Dunava i jedinog mesta za prelaz preko Dunava skelom u ovim krajevima. Prvo naselje ovde je podignuto još u sedamnaestom veku na mestu današnje Stare Palanke koja se nalazi kod ušća reke Nere u Dunav. Početkom devetnaestog veka Palanka je bila značajno pristanište.

    Današnja Banatska Palanka je par kilometara severnije od Stare Palanke.

    Stanovništvo Banatske Palanke se pretežno bavi poljoprivredom, dok se u Staroj Palanci stanovništvo bavi ribolovom i ugostiteljsko - hotelijerskim delatnostima. Banatska Palanka predstavlja raskrsnicu puteva između puteva Bela Crkva - Kovin i Stara Palanka - Ram, skelom, i predstavlja najkraći put ovog dela Vojvodine prema Požarevcu i centralnoj Srbiji.

    STARA PALANKA je naselje sa 13 kuca. Nalazi na obali Dunava i od nje saobraca skela do Rama na drugoj obali.
    Danas se ovo naselje smatra delom Banatske Palanke iako je udaljeno 2 kilometra. (Sajt Opštine Bela Crkva)

    BANATSKA PALANKA


    Ime: 1.jpg Pregleda: 2288 Veličina: 154.9 KB

    Ime: 1 (1).jpg Pregleda: 1462 Veličina: 179.5 KB

    ''Прво насеље овде је подигнуто још у седамнаестом веку на месту данашње Старе Паланке која се налази код ушћа реке Нере у Дунав. Почетком деветнаестог века Паланка је била значајно пристаниште. Данашња Банатска Паланка се налази неколико километара северније од Старе Паланке.
    Паланка је назив места у средњем веку. Старо име Паланке Хором, првобитно је значило незнабожачки храм окружен бедемом. У 16. веку: Јени Паланка, Уј Паланка. 1713.: Пркос-Паланка. У 18. и 19. веку: Нај-Паланка (Neu-Palanka ) Нова Паланка.1873.: Уј-Паланка (Uj-Palänka), Нова Паланка. 1894.: Palänk. 1918.: Паланка.
    Паланка је прастаро и са гледишта политичког и комерцијалног било је врло значајно насеље у прошлости...Када је, 101. после Христа, римски цар Трајан пошао у војни поход против дачанског краља, направио је преко Дунава код Ледерате (на брду Горици код Рама) мост од лађа, са северним мостобраном, код Паланке. Тај је мостобран утврђен, а у близини истог основана је мала римска насеобина. На томе су месту констатовани и трагови првих хришћана у Банату, поред Дачана, који су иако романизирани, остали своме паганском богу-змају верни, што потврђују ископине, које се у вршачком музеју налазе...'' (Vikipedija)

    Ime: 1 (2).jpg Pregleda: 1560 Veličina: 188.8 KB

    Ime: 1 (3).jpg Pregleda: 1442 Veličina: 139.0 KB

    ''...Када се крајем 17. века. Нова Паланка је заштићавала везу Београд са Оршавом, Темишваром и Алмашем. Узан ток Дунава код тврђаве назван је „ новопаланачки пролаз”. 1689. била је тврђава у рукама царске војске, која већ идуће године напушта. Тада преузима брањење овог положаја на Дунаву куруцки Краљ Емерик Текели. 6. новембра 1697., генерал гроф Рабутин извршио је војни излет из Карансембаша до Паланке, порушио тврђаву, па се опет повукао. Турци су поново обновили тврђаву. Војска је бројала 1707 г. посаду од 228 људи
    Године 1713. била су овде 34 православна дома. 16. новембра 1716. Турци су предали тврђаву аустријском генералу Мерсију и тиме је овде престало турско господарство. У лето 1717. марширао је генерал Мерси на челу својих трупа из Паланке против Оршаве. Тада је овде било 37 српских домова.
    Тада Аустрија уреди Банат, крајеве око Тамиша, као војничку провинцију под новим именом „ Темишварски Банат”, са седиштем у Темишвару, и са немачким званичним језиком. Провинција је подељена у 11 диштриката,(срез општина) од којих је један добио име „ Новопаланачки”. Истовремено је решено интензивно насељавање ове покрајине, па су у ту сврху овамо досељавани и Немци из Рајха. И Нова Паланка, чије утврђење је обновљено, насељена је Немцима, који су образовали једну општину и имали свога свештеника. Основан је и један Францинскански настир и подигнута једна касарна.
    Године 1734. било је 499 душа. Истовремено основан је у диштрикту један низ колонија. Али ове су колоније биле кратког века. Аустрија и Турска су заратиле. По Аустрију се тај рат довршио несрећно. Турци су упали у државу, са њима и куга, а Румуни су се побунили. Тада су Немци, становници тих колонија, утекли испред Турака према Темишвару, а њихови су домови похарани.
    26. септембра 1736. капитулирао је пуковник Шмехан и Турци су месец и више дана господарили овом крајем. 16. октобра 1739. заузео је тврђаву аустријски пуковник Беренклау. Београдским миром (1.-IX-1739.) уговорено је и разарање дунавских тврђава. Немачка колонија није обновљена. Диштриктско управно звање премештено у Белу Цркву, а Паланка је опет остала само српско село...'' (Vikipedija)

    Ime: 1 (4).jpg Pregleda: 1166 Veličina: 147.7 KB

    Ime: 1 (5).jpg Pregleda: 1134 Veličina: 194.4 KB
    ''...Подигнута је садашња црква 1826. ..''

    Ime: 1 (6).jpg Pregleda: 1162 Veličina: 183.9 KB
    U crkvi je zidani ikonostas.

    Ime: 1 (7).jpg Pregleda: 1130 Veličina: 133.8 KB

    Ime: 1 (8).jpg Pregleda: 1138 Veličina: 147.2 KB
    Na kraju puta (koji tamo skreće) su grobljanske kapele koje na prvi mah liče na neki novopodignuti dvorac.

    Ime: 1 (9).jpg Pregleda: 1137 Veličina: 138.4 KB

    ''БАНАТСКА ПАЛАНКА је насеље у Србији у општини Бела Црква у Јужнобанатском округу. Према попису из 2011. било је 682 становника.'' (Vikipedija)

    Ime: 1 (10).jpg Pregleda: 1147 Veličina: 118.5 KB
    Sa puta između Banatske i Stare Palanke.

    Ime: 1 (11).jpg Pregleda: 1549 Veličina: 47.0 KB
    Banatska Palanka se nalazi na oštroj krivini na piutu, a Stara Palanka na mestu gde put stiže do obale Dunava.

    Ime: 1 (12).jpg Pregleda: 1208 Veličina: 132.8 KB
    Na zapadnom kraju Vračevog Gaja - skretanja za Palanke sa puta Bela Crkva - Kovin.

  2. #2

    Odgovor: Banatska Palanka i Stara Palanka - sada jedno mesto

    STARA PALANKA

    ... je naselje sa 13 kuca. Nalazi na obali Dunava i od nje saobraca skela do Rama na drugoj obali.
    Danas se ovo naselje smatra delom Banatske Palanke iako je udaljeno 2 kilometra. (Sajt Opštine Bela Crkva)

    Ime: 0.jpg Pregleda: 1310 Veličina: 193.8 KB
    Od mesta Stara Palanka ima malo toga da se vidi - desetak kuća...

    Ime: Prilog.jpg Pregleda: 1743 Veličina: 157.4 KB
    ... i nova zgrada (čini mi se Hidrometeorološkog zavoda u kojoj je i neka ekološka organizacije).

    Sada se Stara Palanka nalazi na ušču kanala DTD u Dunav.

    Ime: 0 (2).jpg Pregleda: 1327 Veličina: 117.9 KB
    Vidi se kako Dunav zalazi u suženje između Homoljskih Planina (desno) i Karpata na rumunskoj strani.

    Ime: 0 (3).jpg Pregleda: 1237 Veličina: 124.6 KB

    U odrednici 'Banatska Palanka' na Vikipediji nalazi se poduži tekst iz koga sam preuzeo samo deo. Savetujem one koji hoće da ga vide u ceilini, da sami potraže.

    ''У 7. веку дошли су са Аварима у ове крајеве Словени, који оснују, на месту садашње старе Паланке, на Дунаву, једно насеље и подигну ту незнабожачки храм, који утврде кружним опкопом. По томе храму добило је то насеље своје тадање име Хором или Харам.
    Око 896 г. пошаље Арпад своје војсковође Зуарда и Кадуша против бугарског војводе Глада, који је господарио од реке Муриша до тврђаве Хором. 1129г. пошао је византијски цар Јован Комнен против мађарског краља Стефана II. Краљ мађарски пошаље против Комнена немачког грофа Стефала, који доведе мађарску војску под бедеме Хорома. Ту, на обали Караша у околини Борона (Баран, Бран, Вран), Мађари су страховито поражени, а грчки цар заузме Хором.
    Године 1152. логоровао је овде палатин Белуш са војском. А 1161 г. освојио је Хором византијски војсковођа Alexius Contostephanus. 1165 демонстративно су таборовале према Хорому везантијске трупе. После тога су престала византијско-мађарска непријатељства, па је престало и спомињање Хрома. 1333. године платио је хоромски свештеник Петар X. „banale“ папинског десетка. 18. маја 1239. боравио је краљ Бела IV у Хорому. У осталом, тада се први пут веродостојно помиње Хором. У средњем веку је Хором варош, тврђава и седиште управне власти. Тврђава (castrum Horom, Haram) помиње се 1445, и 1478. и 1483. године Године 1362.-1376. помињу се поименично четири и крашовска поджупана као хоромски кастелани.

    По Хорому звани управни срез припадао је крашовском комитату. Од насеља, која су припадала томе хоромском срезу, познат је једино Поток, (Patak) 1473.
    За време турских упада (1390) помиње се чешће Хором. Исто тако и за време распре између Ђурђа Бранковића и Јанка Хуњадија.
    Средином 15. века побегло је једно мноштво Срба из хоромске околине у чонградски комитат. Око 1530. писао је Никола Олах да је са осталим тврђавама и хоромска већ одавно у рукама Турака...'' (Vikipedja)

    Ime: 0 (4).jpg Pregleda: 1125 Veličina: 171.7 KB
    Ovo su vrata košave - dalje od Dunava delovalo je da vetra uopšte nema.

    Ime: 0 (5).jpg Pregleda: 1103 Veličina: 171.5 KB

    Ime: 0 (6).jpg Pregleda: 1091 Veličina: 145.2 KB
    Čamci se uvek izvlače da ih vetar ne bi lupao i punio vodom.

    Ime: 0 (7).jpg Pregleda: 1099 Veličina: 150.4 KB
    Na ulazu u Kanal DTD je već mnogo mirnija voda.

    Ime: 0 (8).jpg Pregleda: 1106 Veličina: 118.9 KB
    Preko Kanala, pa preko Dunava - tvrđava u Ramu.

    ''Када се крајем 17. века. Нова Паланка је заштићавала везу Београд са Оршавом, Темишваром и Алмашем. Узан ток Дунава код тврђаве назван је „ новопаланачки пролаз”. 1689. била је тврђава у рукама царске војске, која већ идуће године напушта. Тада преузима брањење овог положаја на Дунаву куруцки Краљ Емерик Текели. 6. новембра 1697., генерал гроф Рабутин извршио је војни излет из Карансембаша до Паланке, порушио тврђаву, па се опет повукао. Турци су поново обновили тврђаву. Војска је бројала 1707 г. посаду од 228 људи
    Године 1713. била су овде 34 православна дома. 16. новембра 1716. Турци су предали тврђаву аустријском генералу Мерсију и тиме је овде престало турско господарство. У лето 1717. марширао је генерал Мерси на челу својих трупа из Паланке против Оршаве. Тада је овде било 37 српских домова...

    ...Године 1774. је додељена је кусићкој компанији илирско-банатској граничарској регименте, а 1775. влашкој-илирској регименти.
    По свој прилици тих година премештено је ово српско село од дунавске обале више на север. Паланка је 1782. г имала 927 православних становника...'' (Vikipedja)

    Dolazak i odlazak skele uvek privlači pažnju onih koji se tu zateknu.

    Ime: 0 (9).jpg Pregleda: 1071 Veličina: 150.3 KB

    Ime: 0 (10).jpg Pregleda: 1062 Veličina: 112.3 KB

    Ime: 0 (11).jpg Pregleda: 1080 Veličina: 172.3 KB
    Dvoje biciklista - govorili su Nemački.

    Ime: 0 (13).jpg Pregleda: 1095 Veličina: 165.8 KB
    Skela pristaje u Kanalu DTD, par stotina metara od Dunava, jer je tu zaklonjenija od vetra.

    Ime: 0 (14).jpg Pregleda: 1093 Veličina: 182.2 KB

    Ime: 0 (16).jpg Pregleda: 1098 Veličina: 195.5 KB

    Ime: 0 (17).jpg Pregleda: 1076 Veličina: 157.4 KB

    Ime: 0 (18).jpg Pregleda: 1082 Veličina: 186.8 KB

    Nekoliko restorana i prenoćišta služe putnicima koji čekaju skelu, izletnicima iz Bele Crkve i biciklistima koji podunavskom rutom putuju od početka do kraja Dunava ili prelaze u Istčonu Srbiju.

    Ime: 0 (19).jpg Pregleda: 1070 Veličina: 185.8 KB
    De ne omanemo, kad smo već tu.

    Ime: 0 (15).jpg Pregleda: 1147 Veličina: 128.8 KB
    Ušće Nere u Dunav - leva obala Nere je u Rumuniji.

    Levo od ulaska u Staru Palanku, prema Neri, ima jedan broj vikendica, tako da je u sezoni ipak ovde više sveta nego što popis stanovništva kazuje.

  3. #3

    Re: Banatska Palanka i Stara Palanka - sada jedno mesto

    Ovde ima dosta fotografija tog prelepog kraja, snimljeno iz vazduha:

    https://www.facebook.com/vlada.marin...8407983&type=3

Slične teme

  1. Bačka Palanka
    Autor Najgora u forumu Bačka
    Odgovora: 55
    Poslednja poruka: 06.02.2016, 19:13
  2. Obrovac (Bačka Palanka)
    Autor test korisnik u forumu Bačka
    Odgovora: 1
    Poslednja poruka: 23.02.2015, 21:29
  3. Karađorđevo (Bačka Palanka)
    Autor nenad.bds u forumu Bačka
    Odgovora: 0
    Poslednja poruka: 29.01.2015, 23:45

Tagovi za ovu temu

Vaš status

  • Ne možete pokrenuti novu temu.
  • Ne možete poslati odgovor.
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoje poruke
  •