Ime: 0.jpg Pregleda: 578 Veličina: 178.0 KB

''SELO U KOJE VIŠE NE STIŽU NI RODE''

Ime: 0 (1).jpg Pregleda: 1108 Veličina: 170.5 KB

Ime: 0 (2).jpg Pregleda: 703 Veličina: 179.6 KB

SELO U KOJE VIŠE NE STIŽU NI RODE

Banatsko Višnjićevo je jedno od desetak naseljenih mesta u Vojvodini koja su, posle Prvog svetskog rata i proboja Solunskog fronta, naselili solunski dobrovoljci i njihovi potomci. Godinama, pa i decenijama, selo se razvijalo, u njemu je bilo života, da bi danas ostalo bezmalo napušteno i sa jedva dvesto duša.

Ranije sam u više navrata boravio u Banatskom Višnjićevu. Ovog sunčanog oktobarskog dana sam ulazak u naselje odavao je sablasno praznu glavnu ulicu. Zelenilo ispred kuća se održalo, ali je veliki broj kuća sa zatvorenim prozorima i spuštenim roletnama. Da smo u dobro mi znanom selu, opominje me spomen obeležje solunskim ratnicima i onima iz novije istorije. Na njima još po koji stručak cveća, ali i jedna rundela tek zasađenih ruža.

’’I ja sam potomak solunskog dobrovoljca, kao što je i većina ovih ljudi koji ovde žive. Tako slavnu istorijsku prošlost ne verujem da ima bilo koje mesto u našoj okolini. Ali, šta to vredi, od istorije i sećanja se ne živi. Ovo mesto polako izumire i danas je u njemu tek nešto više od dvdestotine duša, i to uglavnom starijih ljudi ’’ – priča Vuković. – ’’Bez osnovne škole ostali smo pre desetak godina, nemamo poštu, ukinuta nam je mesna kancelarija, imamo fudbalsko igralište, ali već dve godine na njemu nema ko da igra...’’

’’Imamo u selu ukupno deset učenika od predškolskog do srednjoškolskog obrazovanja. Ako vam kažem da su Goran Borić i Matija Narandžić, poslednja deca rođena pre pet godina u ovom selu, jasno vam je šta to mi imamo i kakva nam je budućnost...’’ (List Zrenjanin, novembar 2014)

Ime: 0 (3).jpg Pregleda: 584 Veličina: 208.4 KB

Ime: 0 (4).jpg Pregleda: 410 Veličina: 192.2 KB

Ime: 0 (5).jpg Pregleda: 560 Veličina: 158.9 KB

''Banatsko Višnjićevo - izgrađeno je pored puta Krajišnik - Žitište. Nalazi se na 79m nadmorske visine na terenu koji je ugrožen podzemnim vodama.
Dolazi u grupu najmlađih naselja u žitištanskoj opštini i Vojvodini uopšte. Naselje je nastalo posle I svetskog rata kada je posed L. Lelbaha naseljen dobrovoljcima iz Like, zatim iz Bosne.
Tačno poreklo imena se ne zna. Postoji više verzija: po čuvenom guslaru Filipu Višnjiću, ili da je dobilo ime po jednom velikom stablu višnje koje su doseljenici zatekli, ili po geometru Višnjiću koji je izvršio prva merenja u naselju.'' (BANATerra 2006)

Ime: 0 (6).jpg Pregleda: 410 Veličina: 187.6 KB

Ime: 0 (8).jpg Pregleda: 379 Veličina: 168.4 KB

Ime: 0 (9).jpg Pregleda: 364 Veličina: 132.2 KB

Ime: 0 (10).jpg Pregleda: 388 Veličina: 186.8 KB

Ime: 0 (11).jpg Pregleda: 380 Veličina: 215.4 KB

Ime: 0 (12).jpg Pregleda: 392 Veličina: 215.2 KB

Ime: 0 (13).jpg Pregleda: 403 Veličina: 256.6 KB

Ime: 0 (15).jpg Pregleda: 402 Veličina: 205.0 KB

ХРАМ ПОКРОВА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ (14.октобар) – у изградњи. 
''Изградња Цркве започета је 1994. године... 2012. постављен иконостас, Свети престо и плочице у олтарском делу Цркве. Mesto paroha je uptažnjeno.'' (Sajt Eparhije banatske)

Ime: 0 (16).jpg Pregleda: 408 Veličina: 209.6 KB

Ime: 0 (17).jpg Pregleda: 402 Veličina: 38.2 KB

''Банатско Вишњићево је насеље у Србији у општини Житиште у Средњобанатском управном округу. Према попису из 2011. било је 258 становника (2002. било је 384 становника)...'' (Vikipedija)

Ime: 0 (18).jpg Pregleda: 397 Veličina: 96.4 KB
Izlaz na put Krajišnik - Torak (nekada Begejci).