BANATSKO KARAĐORĐEVO
u debelom hladu, među spomenicima


Ime: BK.jpg Pregleda: 1046 Veličina: 183.7 KB
Spomenik Dobrovoljcu i kolonistima - Soluncima.

‘’Банатско Карађорђево долази у ред најмлађих насеља у Војводини. Градња насеља почела је 1920. године на имању грофа Чеконића. Настало је насељавањем ратних ветерана Првог светског рата, првенствено добровољаца солунаца, њих је било 67% од свих укупно насељених.
Највише их је пореклом из Лике, Босне, Црне Горе и Баније. Међу њима је пет носиоца Карађорђеве звезде, двадесет и пет носиоца Албанске споменице. Већину је рат затекао у САД, на раду, у печалби. Ђорђе Ђојановић (Ђорђина) и Петар Пустиња (Тремушњак, 1892. — Банатско Карађорђево, 1962.), су први доселили у суседно немачко село Честерег, у јесен 1920. године. Настављено је масовније досељавање, 1921. године. Пре и у току градње насеља, досељеници су живели у колонијама, смештеним на бившим имањима Андрије Чеконића. Прво досељеничко рођено дете у Банатском Карађорђеву је Сима Пустиња, 13 новембра 1920. године (Банатско Карађорђево, 1920. — 1984)...’’ (Vikipedija)

Ime: BK (1).jpg Pregleda: 372 Veličina: 229.1 KB
Ploče sa imenima dobrovoljaca - kolonista.

Ime: BK (2).jpg Pregleda: 378 Veličina: 196.5 KB
Škola

Ime: BK (3).jpg Pregleda: 331 Veličina: 200.6 KB
Spomenik NOB ispred škole.

Ime: BK (4).jpg Pregleda: 328 Veličina: 228.3 KB
Obeležje NOB na zidu škole.

Ime: BK (5).jpg Pregleda: 310 Veličina: 258.0 KB
Ploče sa imenima boraca NOB.

Ime: BK (6).jpg Pregleda: 275 Veličina: 250.6 KB

‘’У Карађорђеву се населило 691 добровољац, са породицама. Одлука да се гради насеље је донета крајем 1923. године. Исте године је отпочета градња на Чеконићевом имању Паул мајуру, на површини од 550 катастарских јутара. На молбу краља Александра, двојица француских официра-архитеката, солунаца су пројектовали план села 1920. године. Карађорђево је добило име по Карађорђу. Званично је проглашено насељем 15. јануара 1925. године. Пред сам Други светски рат Карађорђево је имало 5.000 становника, у просеку између 5 и 6 по домаћинству.
У Априлском рату је заробљено и спроведено у Немачку 152 војника, родом из Карађорђева. У току Другог светског рата, од 1941. до 1945. године, погинуло је 279 становника Банатског Карађорђева. Шеф градске полиције у Великом Бечкереку (сада Зрењанину), Јурај Шпилер, је био изузетно репресиван према Карађорђевчанима...'' (Vikipedija)

Ime: BK (7).jpg Pregleda: 361 Veličina: 191.4 KB

Ime: BK (8).jpg Pregleda: 307 Veličina: 225.2 KB

ХРАМ СВЕТОГ ВЕЛИКОМУЧЕНИКА КНЕЗА ЛАЗАРА ‘’...Од оснивања па до 1989. године у Банатском Карађорђеву је постојала само Богомоља која је била посвећена Светом Великомученику кнезу Лазару. Богомоља је била једна стара кућа која је служила за духовне потребе верника у Банатском Карађорђеву. Сама зграда била је у врло лошем стању и нефункционална за даље духовне потребе верника. На предлог мештана Банатског Карађорђева 1989. године донета је одлука да се Богомоља сруши и на истом месту почне са изградњом нове православне цркве и звоника. Сви радови на цркви и звонику су рађени искључиво од добровољних прилога верника мештана Банатског Карађорђева. Храм је освећен 28.јуна 1990...’’ (Sajt Eparhije banatske)

Ime: BK (9).jpg Pregleda: 364 Veličina: 233.2 KB

Ime: BK (10).jpg Pregleda: 298 Veličina: 203.1 KB

Ime: BK (11).jpg Pregleda: 399 Veličina: 209.1 KB

Ime: BK (12).jpg Pregleda: 516 Veličina: 194.0 KB

''Банатско Карађорђево има богат културни и духовни живот. Прво смо место у Војводини које је после Другог светског рата обновило цркву. Она је подигнута и освећена 1989, на месту старе цркве, срушене после рата, а посвећена је светом кнезу Лазару – каже Весна Ћук, директор општинске библиотеке „Бранко Радичевић” у Житишту и председник подружнице у Банатском Карађорђеву Удружења ратних добровољаца 1912-1918, њихових потомака и поштовалаца...
Одмах поред цркве подигнут је Споменик добровољцу и постављене су мермерне плоче са именима свих који су овде добили земљу, као и са именима 691 добровољца насељених у Карађорђеву. Ту су и три плоче са именима 279 Карађорђевчана погинулих у Другом светском рату, те имена страдалих у последњим ратовима. Све то чини спомен-комплекс у центру села, који подсећа Карађорђевчане на њихове корене и њихову историју.'' (Sajt nacionalna revija)

Ime: BK (13).jpg Pregleda: 288 Veličina: 250.2 KB

Ime: BK (15).jpg Pregleda: 294 Veličina: 233.2 KB

''Досељеници, добровољци су дуго задржали своју међусобну повезаност и организованост, стечену у печалби и у заједничком ратном животу. Организовали су ловачко друштво 24. марта 1923. године, а соколско 1936. године. Први Председник ловачког друштва је био Влаисављевић Илија Папо, први секретар Узелац Милош, а управитељ лова Даутовић Илија. Задржала се традиција ловачког друштва и данас, сачињавају га преко 100 регистрованих ловаца. Ловачко друштво се зове Папо, по своме оснивачу и првом Председнику.’’ (Vikipedija)

Ime: BK (14).jpg Pregleda: 281 Veličina: 199.6 KB

Ime: BK (16).jpg Pregleda: 300 Veličina: 158.6 KB
Ulica na obodu sela kroz koju ide drum Zrenjanin - Žitište - Rumunija.

Ime: BK (17).jpg Pregleda: 289 Veličina: 91.4 KB

''Банатско Карађорђево је насеље у Србији у општини Житиште у Средњобанатском управном округу. Према попису из 2011. било је 2091 становника (према попису из 2002. било је 2508 становника). Настало од 1920. године насељавањем добровољаца из Првог светског рата, пореклом из Лике, Босне, Црне Горе и Баније.
Банатско Карађорђево се налази 11 километара североисточно од Житишта (32 од Зрењанина), на међународном путу Зрењанин-Српска Црња-Темишвар. Изграђен је на надморској висини од 79-80 метара.ćć (Vikipedija)

Ime: BK (18).jpg Pregleda: 289 Veličina: 121.1 KB