Karađorđevo (Bačka Palanka)
Prikaz rezultata 1 do 1 od ukupno 1
  1. #1

    Karađorđevo (Bačka Palanka)

    'Под именом Карађорђево не подразумевају се исти појмови, иако цео овај простор припада систему одбране. Некад су били једно, а данас га чине три одвојене целине: Резиденцијални објекат „Карађорђево“, Војна установа „Карађорђево“ и Месна заједница Карађорђево...'' (Vikipedija)

    Ime: 1 (2).jpg Pregleda: 3103 Veličina: 119.2 KB

    Ime: 1 (3).jpg Pregleda: 3935 Veličina: 178.2 KB

    ''Све је започето узгојем коња, давне 1885. године, када је Аустроугарска монархија започела формирање ергеле, на овом простору, због повољног географског положаја, близине реке Дунав и слатинастог земљишта које је изузетно повољно за правилно формирање копита код подмлатка. Земљиште које је богато Калцијум, погодно је за производњу Луцерке и Овса. У почетку је то била Установа за одгој ждребади која су набављана од приватних одгајивача широм Монархије. Првенствено су доводили мушку ждребад из Мађарске ергеле „Међохђеш“. Овде су ждребад одгајана до годину дана, а затим су поново враћена у Мађарску, где су служила у војне сврхе. Касније овде су првенствено одгајивани радни коњи, Нониус расе. Ергела је била државно власништво Аустроугарске монархије. Крчењем храстове шуме и изградњом штала као и неколико стамбених објеката 1901.године започело је насељавање овог комплекса. Ергела је основана као одгајалиште ждребади на око 1000 ha обрадиве површине, насеље је добило назив „Чикош Телеп“, или преведено, „Ждребарско насеље“. Ергела постаје значајан селекцијиски центар за одабирање расплодних пастува и кобила.

    „Карађорђево“ има прилично дугу традицију у послу којим се бави. Још 1924. године, указом Краља Александра Карађорђевића, основано је Државно ловно-шумско добро. Одмах по завршетку Другог светског рата, већ 1945. године, обновљен је рад овог добра, у саставу Владе [ФНРЈ]. Остало је забележено да је још 1948. године овде организован дипломатски лов. Вероватно већ тада се увидело да би ваљало један део овог богом даног простора, са разним врстама ретког биљног и животињског света, уредити у репрезентативне сврхе. Зато је 1957. године отпочело уређење комплекса који је данас познат под именом – Репрезентативни објекат „Карађорђево“. 21. јуна 1973. године „Ловно-шумско пољопривредно добро“ дато је на кориштење Југословенској народној армији (ЈНА) и добило је назив „Војна Установа Карађорђево“. Изграђена је Вила за одмор, у којој ће следећих 23 године главни гост, али и домаћин, бити Јосип Броз Тито. Отпочело је исушивање мочвара, изградња вештачких језера, формирање и уређење парковских површина, порибљавање језера и формирање станишта за птице... Уследила је и градња разних помоћних објеката, који ће бити у функцији главне виле. Уређен је и направљен комплекс, са комплетном инфраструктуром, који је био и остао – адреса за високо друштво...'' (Vikipedija)

    Na žalost, sada se na svakom koraku dostupnom običnom posetiocu, jasno vidi da ovo nije neko od sjajnih doba Karađorđeva.

    Ime: 1 (7).jpg Pregleda: 1930 Veličina: 234.1 KB

    Ime: 1 (16).jpg Pregleda: 1189 Veličina: 144.1 KB

    Ime: 1 (19).jpg Pregleda: 847 Veličina: 231.7 KB

    Ime: 1 (22).jpg Pregleda: 803 Veličina: 197.1 KB

    ''Иако у пространој војвођанској равници, уређен је тако да га није лако наћи. А у њега се и не улази без посебне дозволе. Када се каже „Карађорђево“, већина света помисли само на онај много мањи, репрезентативни део. Јер, у сећању људи остале су дубоко урезане слике Јосипа Броза Тита са његовим ловачким трофејима, слике пријема и славља које је ту организовао, слике сусрета са истакнутим светским државницима (поред осталих, ту су боравили: Леонид Брежњев, Сантијаго Кариљо, принц Нородом Сиханук...). Исто тако, за незаборав је остала и слика бивших председника Србије и Хрватске Слободана Милошевића и Фрање Туђмана, како овде разговарају о будућим границама док траје грађански рат у дотадашњој заједничкој држави... Иако је у том делу историје остало још много шта неоткривено, „Карађорђево“ – можда баш због тога – изазива велику пажњу јавности. Мапу Карађорђева чини више географских појмова: Доњи мајур, Горњи мајур, Нови мајур, Обровац, Врањак, Гувниште, Букински рит, Хагел острво, Шаренградска ада... Реч је о простору од неколико хиљада хектара у југозападном делу Бачке, који се, с једне стране, у дужини од 17 километара, наслања на Дунав... А опет под именом Карађорђево не подразумевају се исти појмови, иако цео овај простор припада систему одбране. Некад су били једно, а данас га чине три одвојене целине: Резиденцијални објекат „Карађорђево“, Војна установа „Карађорђево“ и Месна заједница Карађорђево.'' (Vikipedija)

    Ime: 1 (23).jpg Pregleda: 740 Veličina: 165.6 KB

    Ime: 1 (24).jpg Pregleda: 818 Veličina: 142.8 KB
    Prilaz od Mladenova.

    Карађорђево је насеље у Србији у општини Бачка Паланка у Јужнобачком округу. Према попису из 2011. било је 738 становника.

    Treba imati u vidu da i pored Bačke Topole postoji mesto sa identičnim nazivom. Stoga je potrebno naglasiti o kom Karađorđevu se radi ako nije očigledno.
    Poruku je izmenio nenad.bds, 30.01.2015 u 00:01

Slične teme

  1. Bačka Palanka
    Autor Najgora u forumu Bačka
    Odgovora: 64
    Poslednja poruka: 23.07.2021, 00:12
  2. Odgovora: 2
    Poslednja poruka: 15.06.2015, 07:31
  3. Obrovac (Bačka Palanka)
    Autor test korisnik u forumu Bačka
    Odgovora: 1
    Poslednja poruka: 23.02.2015, 21:29
  4. Banatsko Karađorđevo
    Autor nenad.bds u forumu Banat
    Odgovora: 0
    Poslednja poruka: 05.02.2015, 19:19

Tagovi za ovu temu

Vaš status

  • Ne možete pokrenuti novu temu.
  • Ne možete poslati odgovor.
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoje poruke
  •