Sremska Kamenica

[nenad.bds]

Sremska Kamenica i jeste i nije posebno naselje. Geografski i istorijski to je posebno mesto. No, u poslednjih 100-200 godina sve se više približava Novom Sadu. Još odavno poljoprivreni proizvodi iz Kamenice stizali su na novosadske pijace.

Danas je Sremska Kamenica praktično deo grada. Mnogi stanovnici Novog Sada rade u tri zdravstvena institututa koji su smešteni u Kamenici; u Nacionalnom parku Fruška gora i još nekim institucijama, zdravstvu, školstvu... Većina Kameničana koji imaju sreće da još imaju zasposlenje radi u Novom Sadu.

Most Slobode izgrađen početkom 80-tih godina XX veka pretvorio je Sremsku Kamenicu maltene u deo Novog Sada.

Stoga ovu temu smeštam u podforum o Novom Sadu.

Slikano sa mosta a iznad novosadskog Štranda.


Na centralni deo Sremske Kamenice sa Petrovaradinske tvrđave gleda se između stubova mosta.

[nenad.bds]

SREMSKA KAMENICA NASTALA OKO POTOKA

Ušće potoka u vreme vrlo visokog vodostaja Dunava.

''СРЕМСКА КАМЕНИЦА, подунавско насеље, у саставу новосадске општине, подигнуто на ушћу Новоселског потока у Дунав. Долина потока на овом месту је уска, па се село проширило прво по долинским странама, а касније и по лесном платоу изнад долине. Састоји се из шест делова: Доња и Горња Каменица, Чардак, Татарско брдо, Боцке и Староиришки пут, и пет викендашких насеобина Рибњак, Артињева, Главица, Парагово и Поповица...'' (Enciklopedija Novog Sada)

Potok teče pored porte pravoslavne crkve koja je od obale Dunava udaljena jedva dvadesetak metara. Put Novi Sad - Beočin prolazi pored crkve a potok protiče ispod mostića na drumu. Izmedju puta i obale je ustava sa crpkom da bi se sprečilo izlivanje Dunava i potoka u okolinu koja je znatno niža od sadašnjem dunavskog nasipa.

Potok dodiruje i severni deo dvorišta kuće koja je leva na slici.


Nešto iznad crkve potok pravi pravi mender u ozidanom koritu.


U tom, nižem delu Sremske Kamenice su i dve javne česme.








Druga česma, na svega 50-60 metara na jugositok od pravoslavne crkve, je ispod bogate krošnje, desetak metara od mostića preko potoka.


Česma ispod drveta. U kući na uglu je deo direkcije Nacionalnog parka Fruška gora.

[nenad.bds]

U KAMENICU, LAĐOM...

Kao što je iz uvodnog posta jasno vidljivo, Sremska Kamenica je bivale sve povezanija s Novim Sadom.

Neposredna blizina ali i Dunav koji razdvaja ova dva mesta doveli su do korišćenja raznih načina putovanja.

Prevoz Dunavom, brodom, tj. lađom (svi su govorili 'lađa'; 'brod' je govorio samo neko ko je hteo da se u društvu pravi učen) sigurno je bio najstariji i dugo vremena i jedini način.

Pominje se u tekstovima i skela i vrlo je verovatno da je i to bilo prevozno sredstvo naročito ako se ima u vidu da i danas skele saobraćaju izmedju Futoga i Beočina kao i između Begeča i Banoštora.

Slika iz knjige V. Puškara 'NS Priče varoških ulica'.

Ovu malu parnu lađu - 'Negotin' - dobro pamtim. Putovao sam njome povremeno do Ribnjaka, ponekad i do Kamenice kad sam tamo imao neka posla ili kad sam išao na izlet u Frušku goru.

Stanovao sam od dečačkih dana pa do završetka studija u neposrednoj blizini novosadskog pristaništa. Iz nekog razloga, izgleda ne samo za mene, dočekivanje i ispraćanje ladja je bilo izuzetno zanimljivo a istovremno i opuštajuće.

Iz Kamenice je prva ladja dolazila još u svanuće. Bila je puna korpi (onih velikih sa dve uške ili povelikih cegera od pruća) natovarenih povrćem i voćem, ređe živom živinom, u jesen naročito grožđem. Po pravilu, korpe su bile prekrivene nekim grubim platnom, najčešće onim od koga se prave džakovi. Obod korpi je bio 'prišiven' za to prekrivku da voće ne bi ispadalo, da ga za vreme puta drugi ne bi uzimali ili da se ne bi kralo. Na pristaništu su čekali nosači sa drvenim kolicima, nudili prevoz do pijace, najčešće do Riblje pijace koja je na oko 150 metara od pristništa. Kasnije, bili su to tricikli na ljudski pogon, a još malčice kasnije i poneki tricikl napravljen od Tomosovog 'kolibrija'.

Oko podneva pijačari su se polako vraćali za Kamenicu sa ispražnjenim korpama. U medjuvremenu lađom su stizali ljudi na posao i djaci.

U hladu čekaonice pristanišne zgrade čekali su polazak ili su se sklanjali od vetra i kiše.

Ladja je za Kamenicu išla desetak puta dnevno, po redu vožnje. U nekim turama pristajala je i u Ribnjaku (još uvek tamo postoji kameni deo negdašnjeg malog pristaništa).

Parobrod 'Negotin' je bila prilično stara lađa. Mogla je da primi oko 150 putnika ako ne nose korpe za pijace. Odžak se 'prelamao' da bi ladja mogla da prodje ispod mosta kad je vodostaj bio višlji. Tada bi se putnici koju nisu našli mesta u kabinama podobro nagutali dima ako bi vetar bio pogodan za tu 'lađarsku huncutariju'.

Slika iz knjige V. Puškara 'NS Priče varoških ulica'.

Po senkama se vidi da je ova slika iz ranih poslepodnevnih sati - ljudi koji se se vraćaju sa posla kućama u Kamenicu čekaju sa ulaskom dok oni koji su pristigi ne izidju na obalu.

Od pristaništa u Sremskoj Kamenici nije ostalo ništa. Koju godinu posle velike poplave 1965. izgradjen nasip u Kamenici a ubrzo je i prestao redovni brodski saobraćaj.

Dunavska ulica u Sremskoj Kamenici. Ovo je pogled iz pravca nekadašnjeg pristaništa.


Slikano sa istog mesta kao na prethodnoj slici, ali u drugom smeru - prema mestu nekadašnjeg pristaništa.




Mesto na kome je bilo pristaniše sa stare razglednice. Tu je i kuća sa razglednice ali sada ima mansardne prozore.

Sem ovog glavnog dunavskog puta, sećam se i mesta prelaska Dunava manjim, drvenim brodićem koji je prevozio po dvadesetak putnika, najčešće sa biciklima. Pristajo je na neuredjenu obalu na uzvodnom delu Ribarskog ostrva, pedesetak metara nizovdno od kanala kojim je Šodroš spojen sa Dunavom. (Kamenička ada je do 30-tih godina XX veka bila pravo ostrvo. Tada je pregradjen Dunavac i formirano brodogradilište uz zemljani nasip.)

Od tog mesta pristajanja išlo se peščanom stazom kroz šikaru do brodogradilišta pa dalje tvdim putem prema Telepu ili prema Štrand-putu. Od ovog mesta pristajanja do grada je podaleko i zato su skoro svi korisitli bicikle.

Malo dalje od ovog kanala iz Šodroša je pristajao drveni brodić iz Kamenice.


Železnička stanica Sremska Kamenica.

Putovalo se iz Kamenice u Novi Sad i vozom, prugom Novi Sad - Beočin.

U drugoj polovini 50-tih za Sremsku Kamenicu se moglo i prigradskim autobusom. Na slici iznad je možda baš autobus za Kamenicu. Stajalište za Kamenicu i Karlovce bilo je blizu ugla Dunavske ulice.

Početkom 60-tih, ako dobro povezujem, Jugoslavija je na ime ratnih reparacija od Mađarske dobila, izmedju ostalog, gradske autobuse 'Čepel' i nekoliko hidrokrilaca. Ovo čudo tehnike i saobraćaja zamenilo je parni 'Negotin'.

Iako su hidrokrilci bili prilično brži i konforniji, ipak nisu imali onu čar starog parobroda.

Prevoz brodom, hidrokrilcima' potrajao je još desetak godina, a primat je ubrzano preuzimao drumski saobraćaj.

Da se ne zaboravi - perevoz zaprežnim kolima i biciklima nije ni prestajao.

Slika iz knjige V. Puškara 'NS Priče varoških ulica'.


Slika mesta nedaleko od ušča potoka u Dunav ispod pravoslavne crkve.

"ГОЈЕЊЕ" ЛЕДA НA РЕЦИ
Старији Каменчани слушали су од својих очева и деда како се у време кад се Дунав замрзавао, па скеле и чамци нису саобраћали, правио "ледени пут" преко Дунава.
И местима где је био лак прилаз сељачким колима, на обе стране Дунава, Каменчани су, уз помоћ Новосађана, на залеђеној реци простирали сламу у ширини довољној да се могу мимоићи двоје кола или саоница. На први слој сламе сипали би воду, она би се на ниској температури испод нуле брзо замрзнула, па би онда стављали други слој. И тако би с више слојева сламе "гојили" лед, како се тада говорило.
После тога су Каменчани слободно, не само пешице, већ и колима и саоницама, прелазили преко Дунава и одлазили на новосадску пијацу и у пазар.'' (Enciklopedija Novog Sada)

A zadesilo nas je i da se ovako iz Kamenice stiže u Novi Sad.

[nenad.bds]

IZ PROŠLOSTI SREMSKE KAMENICE

Pogled na ulaz u Sremsku Kamenicu od Novog Sada i Petrovaradina.

''...Још од Беле IV Први документ, у којем се помињу места код потоњег Новог Сада, на десној обали Дунава, јесте повеља (даровно писмо) Беле IV од 1237. цистерцитској опатији у Петроварадину. Угарски краљ је 24. јула 1237. потписао ово даровно писмо Белакутској опатији. У тој повељи пок лонио је цистерцитима поред сремских и нека бачка добра, од којих је већина на територији данашњег Новог Сада...'' (Enciklopedija Novog Sada)

Ulaz u Kamenicu iz pravca Novog Sada i Petrovaradina.

''...У средњем веку постојало је на терену Каменице насеље које се нази вало ‘villa Camanch’ (1237), касније забележено као ‘civitas seu oppidam Kamenz’ (1349). Антун Вранчић, који је путовао Дунавом, навео је да је на том терену постојао некада богат град, са школом, да је у њему било 150 зиданих кућа и много од набоја, а да је тада, тј. 1567, остало само 15 плетара...'' (Enciklopedija Novog Sada)

Poslednja trščara koju sam ja zapazio.

''...КАМЕНИЦА КАО ВЛАСТЕЛИНСТВО
По изгону Турака, аустријске власти су 1702. пописале село Камениц и нашле у њему 40 домаћина са кућама, скоро саме Србе. У току XVIII века број православних становника нарастао је на 1000. Каменица је била спахилук поро дице Марцибањи, која је подигла и дворац и парк. До 1918. властелинство је припадало породици Карачоњи...'' (Enciklopedija Novog Sada)

''ТИПИЧНО ПРИГРАДСКО НАСЕЉЕ
У средњем веку Каменица је била утврђена варош. Од аустријских времена за њу су веома важни близина и развитак Новог Сада. Током XX века Каменица се нагло развијала, посебно интензивно после II светског рата, када је постала једно од најтипичнијих приградских насеља Новог Сада.

Пољопривредна производња овог места прилагођавала се новосадском тржишту, а до градских пијаца могло се доћи чак и чамцима. Посебно је важно виноградарство: Каменица је центар једног од најзначајнијих виноградарских и винарских, као и воћарских подручја на Фрушкој гори...'' (Enciklopedija Novog Sada)

Zmajev trg










Mišeluk


Mišeluk

''ВЕЛИКО ПОВЕЋАЊЕ НЕПОЉОПРИВРЕДНОГ СТАНОВНИШТВА
Све боље саобраћајне везе, асфалтним путем, али и Дунавом и железницом, учиниле су да се ово место скоро спојило са градом. Каменчани су, природно, све више упу ћивани на школовање и запошљавање у граду, и то на непољопривредна занимања. Овамо се стално досељава ново, градско становништво. Место које је дуго имало око две хиљаде становника, нарасло је пет и по пута. Од око 11.000 житеља, Срба има 8.800, затим Хрвата, Мађара, Словака и др.
Пољопривреду угрожава експанзи ја неколико викендзона насталих у каменичком атару. Попис из 1991. регистровао је 2.177 викенд-кућа. Пољопривредом се бави све мање мештана...'' (Enciklopedija Novog Sada)

Izmešane vikend-kuće i stambeni objekti.


Vinogradi i voćnjaci ustupaju mesto stambenim objektima.


Paragovo

[nenad.bds]

PUTEM NEGDAŠNJEG SJAJA

''...Антун Вранчић, који је путовао Дунавом, навео је да је на том терену постојао некада богат град, са школом, да је у њему било 150 зиданих кућа и много од набоја, а да је тада, тј. 1567, остало само 15 плетара...'' (Enciklopedija Novog Sada)

Po izgonu Turaka 1702. počinje obnavljanje Kamenice. Sredinom 30-ti godina XVIII veka gradi se pravoslavna crkva...

''Ovako reprezentativna građevina bila je u skladu sa potrebom da Kamenica povrati ugled napredne i bogate varoši koji je imala pre turskog razaranja 1520. i dvovekovne turske vlasti. Oslobađanje od Turaka Austrija je izvela 1702. Izgradnja je započeta 35 godina posle toga.

Crkva je izgrađena na mestu ranije crkve Vavedenja Bogorodice.
Ktitor je bio Živan Crnogorac, protoprezviter sremskokarlovački.

Pravoslavna crkva Rodjenja presvete Bogorodice građena je izmedju 1737. i 1744. a ukrašavanje je većim delom završeno 1758. godine. Poslednja je crkva podignuta u moravskom stilu...'' (Vojvodina online)

''Црква РОЂЕЊА ПРЕСВЕТЕ БОГОДОРИЦЕ
Подигнута је 1737–58. у духу српске традиционалне архитектуре са елементима барока. ..Куполу на десетостраном тамбуру и кубичном постољу, носе четири слободна ступца. Споља је украшена лименом капом у барокно-класицистичком духу. Фасаде цркве, зидане опеком и каменом, украшене су кордонским венцем и двоструким фризом неједнаких слепих аркада. Уз западно прочеље дозидан је средином XVIII века камени троспратни звоник са тремом и барокном капом. Првобитни иконостас (1753) као и живопис у полукалоти апсиде и своду наоса (1754) осликали су Јов Василијевич и Василије Остојић, покушавајући да споје традиционални православни иконопис са барокним колоритом и перспективом. Олтарска преграда, резбарски рад Марка Вујатовића (1797), декорисана је у барокном маниру, али наглашене симетрије блиске класицизму. Иконостас с краја XVIII века, готово рокајно прозрачног колорита, остварио је 1802. Стефан Гавриловић. Каменичка црква поседује и икону арханђела Михаила, рад Стеве Тодоровића (1856), која поред ликовних има и историјске вредности. ..'' ('Spomeničko nasleđe Srbije' . Zavod za zaštitu spomenika kulture RS)

''Vrednost i lepotu crkve potvrdjuje i podatak da je od 1949. godine crkva zaštićena kao spomenik kulture zajedno sa ikonostasom i ikonom svetog arhandjela Mihajla.

Najzaslužniji za to je Milan Kašanin (1895-1981.) koji je okarakterisao je ovu crkvu kao remek delo arhitekture u starom srpskom stilu. On je bio srpski istoričar umetnosti, književnik, istoričar književnosti i kulturni radnik. Njegovim zalaganjem već 1949. je stavljena pod zaštitu države...'' (Vojvodina online)

Nadgrobna ploča - naslon kamene klupe oslonjene na severni zid crkve sa uklesanom godinom iz druge polovine XVIII v.

''Stara pravoslavna crkva posvećena Rođenju Bogorodice, započela se zidati od temelja na mestu ranije crkve Vavedenja Bogorodice 1737. godine, ktitorstvom Živana Crnogorca, protoprezvitera karlovačkog. Do 1744. godine završena je do te mere da je mogla vršiti osnovne crkvene obrede, 4. Septembra 1744. u njoj je obavljeno prvo krštenje, a 7. septembra i prvo venčanje. Oko crkve nalaze se veoma stari natpisi i spomenici. U unutrašnjosti crkve se može videti ikonostas velike umetničke vrednosti, rađen u duborezu u drugoj polovini 18. veka. Gornji red ikonostasa, koji predstavlja prizore iz Hristovog života je delo znamenitog slikara Teodora Kracuna koji je neko vreme boravio u Sremskoj Kamenici. Neke ikone je slikao Amvrosije Janković. Ikonostas je završio slikar Stefan Gavrilović 1800. godine. Kamenička crkva, tokom svoje dugogodišnje istorije, prvobitno kao crkva Vavedenja Bogorodice do 1737.godine, a zatim kao crkva Rođenja Bogorodice, sticala je priliozima ili kupovinom, mnoge predmete primenjenih umetnosti, dela crkvenog slikarstva i veliki broj bogoslužbenih knjiga. Kamenička crkva čuva jednu istorijski značajnu ikonu "Arhanđela Mihajla" (pod zaštitom države), ulje na platnu iz 1856, koja, pored toga sto je delo poznatog srpskog slikara XIX veka, Steve Todorovića, i sto ima likovnih vrdnost, ima i istorijskih vrednost. Pred ovom slikom su se 1903. godine zakleli zaverenici da ce zbaciti Aleksandra Obrenovića, što je bilo od sudbonosnog značaja za Srbiju...'' (Vojvodina online)

Detalj naslona kamene klupe.






Stara školska zgrada u porti, slikana 2004.

U crkvenoj porti nalazi se objekat u kojem je jos 1701. godine bila prva srpska narodna škola. Tokom nedavne obnove sačuvani su samo temelji starog objekta, na kojima je podignuta nova zgrada. Mala zgrada na slici je prva srpske narodna škole - pre obnove. U štampi sam čitao da je oko obnove došlo do spora izmedju crkvenih vlasti i Zavoda za zaštitu spomenika kulture, koji se, loše završio po očuvanje nekadašnje školske zgrade u autentičnom izgledu.

Sadašnji izgled - u nekadašnjoj školi je parohijska kancelarija.

U Kamenici ima i nekoliko sačuvanih reprezantativnih kuća. Leva na slici je spomenik kulture velikog značaja.

''Кућа у Сремској Каменици, у Карађорђевој улици бр. 21, подигнута је 1797. о чему сведочи натпис изведен у малтеру на доњем делу уличног забата. Постављена је на уличној регулационој линији, а по вертикали се састоји од подрума, приземља и таванског дела. До адаптације то је била кућа уобичајеног троделног распореда, са тремом, зиданим стубовима и отвореним аркадама. Зграда има богату декорацију уличне фасаде, са барокном киблом која се завршава двема волутама, испод које је пластично изведен мотив свевидећег ока. Доње ивице кибле се завршавају четвртастом волутом – меандром. Кућа је адаптацијом унутрашњег простора и нарочитозатварањем трема изгубила првобитне карактеристике и данас служи као стамбени објекат.'' ('Spomeničko nasleđe Srbije' . Zavod za zaštitu spomenika kulture RS)

[nenad.bds]

DVA DVORCA SREMSKE KAMENICE

Nisu obe gradjevine baš dvorci, ali zbog svoje imopozantnosti u okruženju površno gledajući tako ih doživljavamo.

Dvorac “MARCIBANJI-KARAČONJI”

''Просторна културно историјска целина у Сремској Каменици обухвата спахијски посед са краја XVIII и почетка XIX века са дворцем, помоћним зградама и пространим парком и представља једну од најрепрезентативнијих целина спахијских поседа из овог времена...'' (Споменичко наслеђе Србије'- Завод за заштиту споменика културе РС)

Дворац је сврстан у културна добра великог значаја.

''Dvorac je građen u etapama krajem XVIII i početkom XIX veka (od 1797 do 1811) za plemićku porodicu Marcibanji. Današnji izgled zgrada dobija rekonstrukcijom i dogradnjom iz 1834-6. godine, kada je uređen i park koji ga okružuje. Dogradnja i rekonstrukcija je izvršena kada je dvorac došao u vlasništvo spahijske porodice Karačonji, u čijem vlasništvu su bila dva dvorca u Beodri, današnjem Novom Miloševu. Od XIX i početkom XX veka (do 1918.) dvorac je bio u posedu porodice Karačonji. Zgrada dvorca je reprezentativna, kompleksna, spratna, sastavljena od četiri objekta koji formiraju atrijumsko dvorište. Dekoracija objekta je u duhu klasicističkog stilskog repertoara, sa dorskim stubovima, dekorativnom plastikom i stilizovanim elementima ograde terase. Dvorac je jedinstven po tome što je jedini ili jedan od retkih klasicističkih dvoraca čija osnova nije simetrična. Zgrada je koncipirana u klasicističkom stilu, a uklopljena je prostor engleskog pejzažnog vrta koji je ukrašen skulpturama. U dekorativnoj obradi dosledno je korišćen klasicistički stilski repertoar sa kolonadama dorskih stubova, i stilizovanim ornamentima od kovanog gvožđa. Engleski pejzažni vrt sa kamenim platoom se lepo uklopio u obronke Fruške gore i Dunavom..'' (Dvorci info)

Detaljniji tekst dat je uz post na temi 'Dvorci i vile Vojvodine' http://www.vojvodinacafe.rs/forum/vo...tml#post781141

Izmedju dvorca i Dunava bio je niz ekonomskih zgrada.

Srednja policijska škola

Sremska Kamenica poznata je i po ''...po srednjoj školi unutrašnjih poslova, koja je osnovana 1967. godine i koja svake godine upisuje 400 budućih policajaca. Zgrada je zidana od 1852. do 1856. kao kadetska škola, a za vreme Kraljevine Jugoslavije je bila Žandarmerijska škola.''

Sada kompleks zgrada u kojima je smeštena Srednja policijska škola nije lako vidljiv od drveća.