(Наслов теме по Андрићевој приповетци, ко се сети која је, сетиће се и зашто)

Феноменалан текст о најновијој српској диктатури малог из Бугојна:

Зло се вратило – и шта сад? | Колумне Слободана Антонића

Карактер тог истинског господара који нам долази заједно са Вучићем, напредњацима и пропагандом о „борби против корупције“ најбоље се може видети по „реформским идејама“ које нас некад у форми законских предлога, а некад у облику "пробних балона" непрекидно запљускују од Вучићевих „ванстраначких министара“ и њихових саветника-експерата:

- идеја да се укине обавеза послодаваца да уплаћују доприносе својим радницима за здравствено осигурање;

- идеја да се уведе право послодавца да може раднику да продужи радно време до 12 сати без обавезе да му плати прековремени рад;

- идеја о умањењу плате за време одмора;

- идеја да се уведе обавеза радника да буде 24 сата дневно доступан свом послодавцу и спреман да се одмах појави на радном месту (што се такође неће рачунати као прековремени рад).

- идеја о увођењу права послодавца да може радника да шаље, без рока најаве, на по 3-4 дана годишњег одмора;

- идеја о свођењу државних пензија на максимум 200 евра месечно;

- идеја да је „око 30 одсто запослених (или 140.000 људи) у јавном сектору вишак“, које онда, наравно, треба отпустити и тако „уштедети 10.000 евра по радном месту“.