Koja je vaša slava?

[mickom]

Sveti Prvomucenik i Arhidjakon Stefan
09. Januar

Isto tako!!!inace,kao sto i pise prvi svetac koji mucen i ubijen od strane rimljana,kamenovanjem!!

[broj310]

...за још мало више од месец дана... кад пре дође, сећам се оног прошлогодишњег светог николе... ко да беше јуче.

[MamAna]

Devojacka slava Sv. Mihail Arhangel, a sada Sv. Petka

[jovuk]

Slavimo Svetog Nikolu,mada Đurđevdan zauzima posebno mesto u mom životu. Volim proleće,buđenje prirode,običaje na ovaj dan,okupljanje porodice kod ujaka (mamina devojačka slava).

[Morpheus]

Sabor Svetog Arhangela Mihaila - Arandjelovdan 21.11

[Sokica]

Моја девојачка слава је Св.Никола.

Сада је наша слава Св. Атанасије, који се слави 31. јануара и коју ми обележавамо по свим македонским обичајима, како и доликује...


СВЕТИ АТАНАСИЈЕ АЛЕКСАНДРИЈСКИ



Свети Атанасије се родио у Александрији у грчкој хришћанској породици, последњих година трећег века, вероватно 293. године. У својој младости он је био сведок Диоклецијановог гоњења. На изучавање световних наука и на опште образовање, како каже свети Григорије Богослов, „он није утрошио много времена". Ипак, он је веома добро познавао античку философију, пре свега, неоплатонизам. Главну пажњу он беше обратио на изучавање Светог Писма које је познавао до детаља. Највероватније га је изучавао у Александријској дидаскалији. Врло рано га је приметио свети Александар Александријски. Свети Атанасије је живео у његовом дому и под његовим руководством је стекао образовање у граматици и риторици. Нешто пре почетка аријанских смутњи он је рукоположен у чин ђакона и постављен за секретара епископа. Свети Атанасије је пратио светог Александра у Никеју, где је „врло храбро устао против аријанске нечастивости". Убрзо после Сабора свети Александар је окончао свој живот, највероватније указавши на Атанасија као на свога наследника. „Све мноштво становништва, сви који припадају католичанској Цркви, сабраше се заједно и једнодушно, и као да у једном телу вапијаху и узвикиваху, иштући Атанасија за епископа Цркве. Они свенародно мољаху Христа, током многих дана и много ноћи"... (Сведочанство Александријског сабора из 339. г.). И 8. јула 326. године, у присуству многих епископа, свети Атанасије беше посвећен за александријског епископа.

Читаво епископско служење светог Атанасија је протекло у прогањању и ислеђивању. Од 47 година епископовања, више од 15 је провео у прогонствима и затворима. Лријанци и мелитијани су његов избор за епископа дочекали са непријатељством и клеветама. Евсевијани су у њему видели главну сметњу за своја попустљива стремљења. На сабору у Тиру 335. године свети Атанасије је оповргао све оптужбе којима су га оптерећивали. Међутим, његови противници су наумили да га пред Константином оцрне као виновника и узрочника смутње. Император му је заиста заповедио да се удаљи из Египта на запад, у Трир, премда је, у исто време, забранио да се александријска катедра попуњава. Атанасије је у Триру дочекан са љубављу и поштовањем. За кратко време његов утицај се у граду силно осетио у црквеним круговима. Његово име се касније дуго чувало у побожној успомени. После Константинове смрти 337. године, свети Атанасије је, заједно са мноштвом других прогнаника, добио разрешење да се врати на своју катедру. Народ га је дочекао са ликовањем. Међутим, одмах су започеле нове сплетке непријатеља. Евсевијани су га оптужили да се незаконито вратио на катедру, без саборског опозива свргавања на Тирском сабору. На његово место је био упућен аријански презвитер Пист, кога је за епископа рукоположио аријанац Секунд Птолемаидски. Међутим, њега је египатски епископат предао анатеми. Без обзира на једнодушну заштиту коју је доживео на Александријском сабору 339. године, свети Атанасије је поново свргнут Антиохијским сабором из 340. године. На александријску катедру је био постављен Григорије Кападокијац. Он је у Александрију упао са војном силом и уз крвопролиће заузимао храмове. Свети Атанасије је сматрао паметним да се удаљи из Египта. Он се упутио у Рим, где је на помесном сабору био оправдан од клевета и примљен у општење. Папа Јулије га је лично заштитио. У Риму су се око Атанасија сабрали ревнитељи монашких подвига, привучени славом египатских пустињака. Током 343. године свети Атанасије је био на сабору у Сердици, а 345. године га је Констанције позвао да се врати у Египат. Он се у Александрију враћа 346. године. Средином педесетих година поново су се обновиле аријанске смутње. Под притиском императора Атанасије је поново свргнут на саборима у Арлу (353. г.) и у Милану (355. г.). Почетком 356. године у Александрију је послан војсковођа Сиријан са налогом да ухапси Атанасија. Међутим, он се удаљио и сакрио у пустињу. Александријску катедру је заузео нови епископ Георгије, а православни се подвргоше жестоком прогону. За извесно време Александрија је постала аријански центар. У њој своју проповед започињу Аеције и Евномије. За то време свети Атанасије се скривао у пустињи, међу отшелницима, у потпуној самоћи. Тада он пише и разашиље своја главна изобличавајућа и заштитна дела. Њега су стално тражили, али без успеха. Из овог добровољног затвора он се могао вратити тек за време Јулијана, 361. године. И, опет, само на кратко. Уосталом, за неколико месеци свога живота у Александрији он је успео да сазове и одржи велики сабор, знаменит по својим одлукама (362. г.). Крајем 362. године он поново беше протеран у горњи Египат, где је остао до Јулијанове смрти. Сусревши се најпре у Антиохији са новим императором Јовијаном, свети Атанасије се 364. године враћа у Александрију. Међутим, он још једном беше присиљен да се удаљи из Александрије 365. године због Валентовог указа који је налагао да се прогнају сви они који су били прогнани за време Констанција, а враћени за време Јулијана. На наваљивање народа, та одлука је после четири месеца била повучена. Остатак својих дана свети Атанасије је провео у Александрији у књижевном и пастирском раду. Упокојио се 3. маја 373. године. Мало пре смрти рукоположио је свог прејемника, епископа Петра.

[misti]

[jeti]

Moja slava, i po ocu i po mužu, je Đurđevdan koji se slavi 6. maja (23. april, po starom kalendaru).
To je dan kada je Sveti Georgije, 303. godine, pogubljen po nalogu cara Dioklecijana, koji je istog dana, zbog podržavanja Georgijevog verovanja u hrišćanstvo, na gubilište poslao i svoju ženu, caricu Aleksandru, koja je izdahnula pre pogubljenja.

Đurđevdan je dan Svetog velikomučenika Georgija, čudotvorca i pobedonosca (zato što je svojom mučeničkom smrću zadao smrtni udarac mnogoboštvu, jer je car Konstantin, veliki poštovalac Sv. Georgija, proglasio slobodu hrišćanstva, čime je okončao trovekovni progon hrišćana).

Inače, Sveti velikomučenik Georgije je rođen u Kapadokiji (Mala Azija) od bogatih i pobožnih roditelja. Kao mali ostao je bez oca i sa majkom se preselio u Palestinu, odakle je ona bila rodom.
Stupio je mlad u vojsku i sa dvadeset godina postao oficir. Posle smrti majke, oslobodio je sve svoje robove, imovinu razdelio sirotinji i krenuo kod cara Dioklecijana da ga odvrati od propagiranja mnogoboštva i daljeg progona hrišćana. Iako mu je bio miljenik, Dioklecijan ga je, zbog nepokolebljivosti u odbrani hrišćanstva i sve veće podrške koju je Georgije imao od Carskog saveta, ražalovao i podvrgao strašnom mučenju, ali su, po predanju, preko noći Georgiju sve rane zaceljivale. Govorio je da ga Hrist od svih muka spasava.
Poštujući njegovu želju i zaveštanje, Georgijevo telo je posle njegove smrti preneto u grad Lidu u Palestini, a na mestu gde je sahranjen sagrađena je crkva u kojoj su sačuvane njegove mošti.

[papula]

[coolgirl]

Djurdjevdan

[egzotic]

[felix]

Sveti kralj Stefan Dečanski,







,,,

[SUKURDOV]

slava ce mi biti kada umrem.
a krsna slava mi je sveti jovan krstitelj.

[BoginjaMarija]

Arandjelovdan-21.11.

[CHichaGlisha]

Sveti Nikola 19.12. ujedno i sinu rođendan