Lord George Gordon Byron (Lord Džordž Gordon Bajron)

[blueella]

THOMASU MOOREU

Čeka me lađa ta,
Barka već po me stiže,
Al' prije, Tom Moore, ja
Čašu ti dvaput dižem!

Zbogom svim što me vole,
Smiješak svim što me mrze,
Tu grud je što ne bole
Mijene je sudbe brže.

Neka se vali pjene,
Dalje sam svaki trenutak;
Pustinja oko mene
Ako je, tu je i vrutak.

Da zadnja kap je ta,
Za tebe na tom vrelu,
Prije neg' skončam ja,
Ispio bih je cijelu.

Njom bih, ko vinom ovim,
Zdravicu digao - Prije Nego,
Tom Moore, otplovim,
Nazdravlje neka ti je.

[blueella]

ODLOMAK

Kad im, u zračni dvor, glas oca moga
Pozove duh moj, radostan zbog toga,
Kad se, na povjetarcu, lik moj vine
I' mrk u magli spusti se s planine,

Nek sjena grob mi nikakav taj mah
Ne spazi, gdje se prahu vraća prah!
Nek natpisa ni hvala nema tamo,
Epitaf nek je moje ime samo:

Ako to časna kruna mojoj raci
Ne bude, drugi ne služe mi znaci!
To, samo to mom grobu znak nek da;
Po njem' nek za me ne zna se, il' zna.

[blueella]

Redovi napisani na jednom
peharu načinjenom od lobanje

Ne boj se - i znaj da je moj duh još uvek sa mnom;
Jedina lobanja ja sam iz koje - mada se pije, -
Nasuprot glavama živim u ovom svetu tamnom,
Ma šta isteklo, ništa nikada glupo nije.
I ja sam živeo kao i ti; i voleo i pio,
I umro: nek se zemlja odriče kostiju mojih;
Ti toči; mene nećeš okružiti, ma htio;
Usne su crva uvek odvratnije od tvojih!
Jer bolje je u sebi nositi sokove skupe
No blatnom gojiti crvu naraštaj glibav i sluzav;
Bolje je nuditi redom uzevši oblike klupe
To piće bogova, nego hranu za porod puzav.
Tu, gde se nekad, možda, moj duh pun snage sjao,
Kroz druge opet moja nek blesne sadržina;
Kad je već iz glava naš mozak izčezao,
Kakvu bi mogli naći zamenu bolju od vina?
Dok možeš, pij, jer ko zna? - Možda će buduće pleme
Kad ti, i tvoji kao ja budete mrtvo ime,
I tebe spasti jednom iz krila zemlje neme,
I s mrtvim stihove plešće i pirovaće s njime.
Što ne? kad naše glave u kratkom danu života
Toliko malo mogu koristi da nam pruže,
Pošto ih poprave crvi, i blatna spremi toplota,
Za njih je sreća ako bar tako nečemu služe.

[blueella]

Šijonskom sužnju

Ti večni duše uma nesalomiva,
u tamnici sjaš, Slobodo, snagom svom,
jer u njoj tebi samo je srce dom;
tek ljubav za te to srce okiva.
Kad u lancima decu tvoju skriva
pod svodovima tmurna, vlažna, tama,
tad zemlja kliče njihovim žrtvama,
i glas Slobode svetom se odziva.
Tvoj je, Šijone, zatvor mesto sveto,
jer on, ko mošti, stope sužnja krije:
po podu tvome Bonivar se kreto
dok ko u travu trag usnio nije;
nek niko trag taj ne zbriše: on, eto
do Boga vapi protiv tiranije.

[blueella]

Da, mi nećemo lutati više

Da, mi nećemo lutati više
u kasnoj noći ti i ja,
i zalud srce ljubavlju diše
i mesečina još uvek sja.
Jer duša kreće već iz grudi
uz mač što hrli sad u boj;
za predahom mi srce žudi,
i ljubav traži kraj već svoj.
I zalud noć sva voljenjem diše
i zalud njoj će uskoro kraj,
nas dvoje neće lutati više
uz mesečine blistav sjaj.

[DrinChe]

She walks in beauty, like the night


She walks in beauty, like the night
Of cloudless climes and starry skies;
And all that's best of dark and bright
Meet in her aspect and her eyes:
Thus mellowed to that tender light
Which heaven to gaudy day denies.

One shade the more, one ray the less,
Had half impaired the nameless grace
Which waves in every raven tress,
Or softly lightens o'er her face;
Where thoughts serenely sweet express
How pure, how dear their dwelling-place.

And on that cheek, and o'er that brow,
So soft, so calm, yet eloquent,
The smiles that win, the tints that glow,
But tell of days in goodness spent,
A mind at peace with all below,
A heart whose love is innocent!

Evo prevoda Ivana Gorana Kovačića



Gle, ide lepa kao noć

(She walks in beauty, like the night)

Gle, ide lepa kao noć kraja
Zvezdanog neba, vedrih klima,
Sve najlepše od mraka i sjaja
U liku svom i oku ima,
Umekšanom svetlom raja,
Što od neba ga dan ne prima.

Tek sena jača, manje zraka -
I slabi slast neiskazana
U valu njenih uvojaka,
I blaga svetlost, licu dana,
Gde kaže slatka misao svaka
Svu draž, čistotu svoga stana.

S tog obraza i čeda snežna
- Što tiho je, a reč ne gubi -
Smešci zbore i boja nežna,
Da njenu prošlost blagost rubi,
Da ne zna duh njen zemnih čeznja,
A srce njeno čisto ljubi.

~

[Kalina]

Dnevnik u Kefaloniji

Probudili se mrtvi � zar ja da spavam?
Svet čitav protiv tirana usto � zar ja da puzim?
Žetva je zrela � zar oklevati da žanjem?
Ne, ne dremam ja! Od trnja mi ležište,
i svaki dan mi je jek trube u uhu,
i odjek njegov u srcu.

[Cecara]

Bajronova pisma prodata za 460.000 dolara

Komplet 15 pisama i drugih spisa engleskog pesnika romantičara Džordž Gordona Bajrona prodat je na aukciji u Londonu za 277.250 funti (skoro 460.000 dolara), saopštila je aukcijska kuća Sotbi.


U pismima bliskom prijatelju Fransisu Hodžsonu od kojih mnoga do sada nisu objavljena, Bajron piše o svom burnom privatnom životu.
Njih dvojica su se sprijateljila na Kembridžu, a Bajron mu je kasnije pisao i o svojim stavovima, svom psu i burnim ljubavnim vezama. U jednom pismu iz Portugala Bajron se hvali kako se usavršava u učenju lokalnih vulgarnosti, a u drugom detaljiše o vezi sa služavnom Suzan Vogan.
Sotbi je precizirao da je pisma kupio anomimni kupac.

Blic

[vladapera]

Evo nečeg što se ne sme.
Slička iz Westinster Abbey-a, spomen ploča u pesničkom kutku.
Nikom ni reči !