Danas se u Novom Sadu obavlja pomen na žrtve januarske racije 1942. U zloglasnoj raciji stradala su mnoga mesta u Južnoj Bačkoj a u nekima od njih i mnoho više žrtava nego u samom Novom Sadu.
Uz pomen žrtvama hoću da velikim slovima pomenem one koji , i kada je to najteže - kada se treba suprotstaviti zlu medju svojima, ostaju iznad svega LJUDI.
Takvi LJUDI si bili i:
- LAJOŠ DUNAFALVI i ANDOR MOLNAR koji su spasili Kovilj; Nemci koji su spasili Kać;Nemci i Mađari koji su spasili Bačko Gradište; Mađari koji su spasili Nadalj i Budisavu i mnoštvo ‘malih’ Novosadjana -domaćica, kuvarica, domara, koji su spasili živote svojih komšija.
- ENDRE BAJČI-ŽILINSKI (Bajcsy-Zsilinsky Endre), koji je bio jedan od istaknutih Mađara koji je i posle tog užasnog zločina tražio pravdu za žrtve i kaznu za počinioce, član Stranke malih posednika i poslanik u mađarskom parlamentu. Žilinski je, inače, osuđivao politiku nasilne mađarizacije Vojvodine i pokušavao da izgradi most saradnje između mađarskog i srpskog naroda. Obešen je u vreme njilaške diktature, u decembru 1944. u gradiću Šopronkehidu na zapadu Mađarske, i to baš po naređenju Ferenca Feketehalmi-Cajdnera, jednog od direktno najodgovornijih mađarskih zvaničnika u masakrima u Južnoj Bačkoj.
- SRĐAN ALEKSIĆ
’’...U Trebinju 1993... Nakon što su ustanovili da je jedna od legitimisanih osoba Alen Glavović, Bošnjak, počeli su da ga maltretiraju i tuku. Srbin Srđan Aleksić priskočio je u pomoć Glavoviću, a četvorica vojnika su, umesto Glavovića, kundacima pušaka pretukli Srđana.
Od zadobijenih batina Srđan je pao u komu, i preminuo je 27. januara 1993. godine. Srđanov otac Rade, u čitulji je tada napisao "Umro je vršeći svoju ljudsku dužnost".
Ulica sa imenom Lajoša Dunafalvija je u Kovilju, a u Novom Sadu su one koje nose imena Bajči-Žilinskog i Srđana Aleksića.
Večna slava nevinim žrtvama!
Večna slava ovim i onim neznanima koji su ostali LJUDI!
Citat
