Slatki ubica tela i duha

[SQUAW]

Vrste droga i njihove posledice

Definicija droge po WHO glasi: "Droga je bilo koja hemijska supstanca koja prilikom unošenja u Ijudski organizam menja prirodni tok funkcionisanja Ijudskog tela i psihe. Droge mogu biti proizvod sačinjen od prirodnih supstanci i veštačke, kreirane i proizvedene u laboratorijama. Prema pravnoj regulativi, kao i prema socijalnoj prihvatljivosti u odnosu na datu definiciju droga, delimo ih na nekoliko grupa:

- legalne droge - alkohol, duvan, razne vrste Iepka
- lekovi - različite vrste lekova do kojih se dolazi bez posebnih procedura, lekovi koji su klasifikovani kao opojne droge i koji se po jasno definisanom pravnom okviru koriste u medicinske svrhe,
- ilegalne droge - materije čija je proizvodnja, distribucija i upotreba van zakonski definisanih okvira nelegalna.

Upotreba opojnih droga može biti dvojaka: upotreba u medicinske svrhe i nemedicinske svrhe - zloupotreba droga.

U medicinske svrhe najčešće se upotrebljavaju kao analgetici, ordiniraju se kod pacijenta koji trpe jake bolove. Ova upotreba droge je legalna, ali treba biti na oprezu jer takođe može izazvati zavisnost. Upotreba droga u nemedicinske svrhe zbog različitih efekata promene svesti i duha osobe, svojevoljna ili prisilna, je nelegalna i neprirodna, a nakon ponovljenih uzimanja dovodi do zavisnosti, sa svim negativnim posledicama po zdravlje -to je zloupotreba droga.

Stručnjaci iz oblast narkomanije dele uslovno osobe koje su konzumirale drogu u nekoliko vrsta:

- osobe koje su nekoliko puta probale neku drogu i prestale - eksprimentisanje,
- osobe koje povremeno konzumiraju droge - uglavnom blaže, a koje nisu zavisnici
- narkofili i
- osobe koje redovno konzumiraju drogu i zavisni su - narkomani.

Prve dve vrste se obično nigde ne registruju jer kriju od roditelja i prijatelja tu svoju naviku i smatraju da je drže pod kontrolom, dok zavisnici veoma često dolaze u sukob sa zakonom ili imaju akutne ili hronicne zdravstvene probleme.
Procene su da na jednog registrovanog narkomana dolazi pet neregistrovanih.

Po načinu delovanja na svest imamo četiri osnovne grupe opojnih sredstava:

- DEPRESIVI - ova vrsta droga svojim delovanjem usporava funkcije organizma, kako fizičke tako i psihičke (kanabis, Iepkovi, heroin, metadon).

- HALUCINOGENI - ova vrsta droga menja način na koji osoba vidi, čuje i oseća svet oko sebe, njihov "proizvod" su konfuzija i halucinacije (LSD, Psilocibin gljive, kaktus Pejotl, kanabis u visokim dozama).

- STIMULANSI - ova vrsta droga stimuliše i ubrzava sve funkcije u Ijudskom organizmu, kako fizičke tako i psihičke (amfetamin sulfat, metamfetamin, kokain - krek, ectasy).

Upotreba droga u dužem periodu može izazvati zavisnost, a zavisnost može dovesti do tolerancije koja iziskuje sve veću dozu droge, što opet može dovesti do uzimanja smrtne doze (overdosis), koja, ako se pravovremeno ne interveniše, može uzrokovati smrt.

Nagli prestanak uzimanja droge je veoma opasan i ispoljava se kao poremećaj telesnih funkcija (bolovi u kostima i mišićima, osećaj hladnoće, grčevi u stomaku, znojenje, nesanica, uznemirenost, itd.) za koji je uobičajen naziv apstinencijalni sindrom.

[SQUAW]

Ecstasy - ekstazi

Naziv u slengu: Ekser, MDMA, X, XTC, E M, Adam, Bean, Roll.
Iskustvo izazvano ectasyem: X-ing, rolling, tripping, wigging.
Najpopularnija party droga ( Rave parties )
Ecstasy je sinteticka droga, po hemijskoj strukturi - 3,4 - methylenedioxy - N - methamphetamine.
Prvi put je sintetisana 1912. god.,a patentiran 1914. god..Firma je "Mark's pharmaceutic", medjutim njegova sira upotreba pocinje krajem '70-tih I pocetkom '80-tih, kada pocinje da se koristi u psihoterapiji i da se zloupotrebljava. Od tada je njegova popularnost u stalnom porastu.

Postaje sastavni deo dance club-ova i rave party-a. Rave party se organizuje za veliki broj ljudi, cesto vise hiljada, u skladistima, hangarima, tj. mestima gde ventilacija nije najsrecnije resena. Party-I traju celu noc I dobar deo narednog dana, a karakterisu ih elektronska muzika I specificno osvetljenje. Karakteristika ovakvih desavanja je da se igra sve vreme, a zato je potreban stimulans da bi se izdrzao ovaj tempo, a I da bi se potpuno uzivalo.
Ecstasy je obicno u obliku raznobojnih tableta sa utisnutim znakom, mada moze se naci I u obliku kapsula ili pudera. Uzima se oralno I retko usmrkavanjem-na nos. Standardna doza MDMA u tableti je 80 - 150 mg. ( to su tablete dobrog kvaliteta ). Medjutim jedan od najvecih problema je sto se njegova cistoca I sadrzaj aktivne supstance nikad ne zna. Cesto se dodaje kofein, efedrin, amfetamin, a ponekad uopste nema MDMA ili bilo koje psihoaktivne supstance.

Sta se desava u mozgu?

Efekti ecstasy-a su povezani sa serotoninom. Serotonin je neurotransmiter odgovoran za regulaciju raspolozenja, srcanog rada, apetita, bola. Na membrani dendrita se nalaze receptori za serotonin I nase raspolozenje, zapravo zavisi od broja zauzetih receptora. Kada se utrosi velika kolicina seratonina, potrebno je I do dve nedelje da se stvori nov. Nedostatak dovodi do depresije. U normalnim uslovima tj. ako se ne koriste nikakvi stimulansi nikad se ne oslobadjaju tako velike kolicine ovog transmitera.

Kada se nakon 3 - 6 casova od uzimanja tj. nakon prestanka dejstva uzme jos ecstasy-a da bi se sprecio "crash", zapravo se samo obnavlja osecaj snage, ali ne I prijatan osecaj koji dolazi kao posledica seratonina, jer je ceo serotonin iskoriscen. Ecstasy stvara psihicku zavisnost.

Kako deluje?

30 - 60 min nakon uzimanja javljaju se efekti, ponekad je potrebno I dva sata, sve zavisi od kolicine MDMA u tableti I broja "pojedenih tableta". Cesto se zbog nestrpljivosti uzme nekoliko tableta te dolazi do predoziranja I intezivnih stetnih efekata. Prvo sto se javi je osecaj euforije, plima dobrog raspolozenja. Javlja se osecaj povecane bliskosti sa drugima, osecaj pripadnosti pravom drustvu, pojacanja dozivljaja I opazanja zvukova I svetlosti (zbog ovog su koristili psihijatri), osecaj povisene fizicke I mentalne snage I opste izdrzljivosti (zbog toga je idealna party droga). Efekti prestaju za 3 - 6 sati. Ponekad se javlja dramaticno pogorsanje raspolozenja kada efekti prestanu. To se zove "crash". Karakterise ga intenzivan osecaj tuge I straha. "Crash" se medjutim, ne desava nakon svakog uzimanja. Neki ga nikad ne dozive. Iz straha da ne bi doziveli "crash" uzimaju se nove tablete.

"Dan posle"- obicno se kaze da se za uzimanje ecstasy-a planira dva dana, prvi za zurku, a drugi za oporavak. Ponekad je za oporavak potrebno I pet dana. Ti negativni - post efekti se pogorsavaju sa cescom upotrebom I vecom dozom. Pored ovih "dobrih" dejstava ecstasy ima niz stetnih efekata:

- povisenje telesne temperature
- dehidracija
- povisenje krvnog pritiska
- vrtoglavica
- mucnina
- povracanje
- nistagmus (brzi pokreti ociju) ...

[SQUAW]

COCAINE - KOKAIN

Sta je kokain I kako se koristi?

Kokain je alkaloid dobijen iz lisca ERYTHROXYLON COCA, grma koji raste u Peruu I Boliviji (Juzna Amerika). Spada u grupu stimulansa CNS-a I veoma je adiktivna supstanca, sto znaci da brzo stvara jaku zavisnost. Prvi put je izolovan u drugoj polovini 19. veka, a lisce koke, izvor kokaina, zvace se vec hiljadama godina. Pocetkom 20. veka postao je osnovna stimulativna droga od koje su pravljeni tonici I eliksiri koristeni za lecenje razlicitih bolesti.
Danas je kokain droga drugog stepena, sto znaci da se vrlo cesto zloupotrebljava, ali se koristi I u legalne medicinske svrhe, kao sto je lokalna anestezija kod nekih operacija oka, uha, I grla.

Preparati kokaina se u organizam unose:ORALNO, INTRANAZALNO("usmrkavanje"), INTRAVENSKI ("injiciranje"), I INHALATORNO ("pusenje"). Takodje se moze UTRLJATI u tkivo sluznice.
Na ulici se kokain obicno prodaje kao fini, beli, kristalni prah, koji se u slengu zove "KOKA", "KOKS", "KOKI", "BELO", "LOBE", "SNESKO" itd. Ulicni dileri u kokain dodaju skrob, puder, secer ili droge kao sto je prokain (lokalni anestetik) ili stimulanse kao sto su amfetamini.

Cesto se kokain ili crack, kako bi se smanjili njihovi nezeljeni neprijatni efekti, kombinuju sa heroinom, sto se naziva "SPEED BALL".

Kako kokain ostvaruje svoje dejstvo?

Kokain, kao I razlicite druge opojne droge, deluje na strukture mozga koje, kada su stimulisane, stvaraju osecanje zadovoljstva. To se, pre svega, postize povecanjem aktivnosti DOPAMINSKOG SISTEMA u CNS-u.
U normalnim uslovima, prenosni (presinapticki) neuron otpusta DOPAMIN u sinapsu (mali prostor izmedju dva neurona) gde se on veze za DOPAMINSKE RECEPTORE, koji se nalaze na susednom, prijemnom ( postsinaptickom ) neuronu, prenoseci mu signale. DOPAMIN se iz sinapse vraca u prenosni neuron pomocu specijalizovanog proteina, koji se zove DOPAMINSKI PRENOSNIK.
Kokain, ako je prisutan,zakaci se za dopaminski prenosnik I blokira odlazak dopamina iz sinapse, a to rezultira njegovim nakupljanjem u sinapsi. Ovako nagomilan dopamin konstantno stimulise prijemne neurone, stvarajuci tako euforiju I ostale "prijatne" efekte kokaina.

Kratkorocni efekti kokaina

Efekti koakina nastupaju izuzetno brzo, gotovo odmah po uzimanju, I traju relativno kratko do 60 minuta.
Uzet u MALIM KOLICINAMA ( do 100 mg) kokain stvara osecaj euforije, energicnosti, govorljivosti, povecanog samopostovanja I samosvesti I dolazi do promene u percepciji. Privremeno se smanjuje potreba za hranom I spavanjem. Neki korisnici imaju dozivljaj povisenih mentalnih, intelektualnih sposobnosti.


Duzina trajanja euforicnih efekata zavisi od nacina unosenja kokaina u organizam. Tako, nakon usmrkavanja eufirija pocinje relativno sporo, ali traje 15 - 30 minuta, dok kod pusenja euforija traje 5 - 10 minuta.
Kratkorocni fizicki efekti kokaina ukljucuju: suzavanje krvnih sudova, ubrzan rad srca ( tahikardija ), povisen krvni pritisak ( hipertenzija ), prosirene zenice, povisenu telesnu temperaturu, depresiju disanja, aritmiju.
VECE KOLICINE kokaina (nekoliko stotina mg I vise ) mogu intenzivirati osecanje euforije, ali I takodje mogu dovesti do bizarnog, nestalozenog I nasilnog ponasanja. Korisnik je ekstremno agitiran, razdrazljiv, oseca drhtavicu, vrtoglavicu, grceve u misicima, paranoju. Mogu se javiti I vidne I taktilne halucinacije, kao sto su liliputanaske halucinacije ( mikropsije ) I insekti pod kozom ( hapticke halucinacije ). U retkim slucajevima moze doci do iznenadne smrti, zbog prestanka rada srca ili depresije disanja.

Dugorocni efekti kokaina i medicinske komplikacije zbog zloupotrebe kokaina

Najcesce medicinske komplikacije koje nastaju zbog zloupotrebe kokaina su : KARDIOVASKULARNI PROBLEMI (Aritmija, srcani udar ), RESPIRATORNI PROBLEMI ( bol u grudima,prestanak disanja ), NEUROLOSKI PROBLEMI (Mozdani udar, napadi glavobolje ), STOMACNI PROBLEMI (Bolovi u abdomenu,mucnina ). Razliciti nacini uzimanja kokaina mogu jos izazvatispecificne komplikacije.

Tako kod USMRKAVANJA moze doci do gubitka cula mirisa, krvarenja iz nosa, otezanog gutanja, promuklosti, nadrazenosti pa rupture nazalnog septuma, hronicnog zapaljenja, curenja iz nosa. Unosenje NA USTA moze uzrokovati tesku crevnu gangrenu, a INTRAVENSKA APLIKACIJA ostavlja tragove uboda, najcesce na podlakticama, a takodje se mogu javiti I alergijske reakcije kako na sam kokain, tako I na neke dodatke koji se nalaze u ulicnom kokainu, sto u tezim slucajevima moze dovesti I do smrti.
Kokain smanjuje potrebu za hranom, gubi se apetit, sto kod hronicne upotrebe dovodi do velikog gubitka na tezini. Kao posledica dugotrajnog uzimanja kokaina javlja se impotencija pa je paradoksalno da se kokain uzima radi povecanja seksualne moci. Kombinacija kokaina I alkohola je najcesca kombinacija psihoaktivnih supstanci koja dovodi do smrti. Kada se one kombinuju, telo ih pretvara u COCAETHYLENE, ciji efekti traju duze I toksicniji su nego svaka od ovih supstanci posebno.

Zloupotreba kokaina I drugi problemi

Korisnici kokaina, posebno oni koji ga unose intravenski, spadaju u grupu sa visokim rizikom u odnosu na zarazu HIV-om I HEPATITISOM B I C. Do sirenja ovih infekcija medju korisnicima, dolazi, pre svega, zajednickom upotrebom kontaminiranih igala I ostalog pribora, a HIV se moze preneti I vertikalno, sa HIV-pozitivne majke na plod. Znacajna su I druga rizicna ponasanja vezana za konzumiranje droge: donosenje odluka pod dejstvom supstance - seks bez zastite, prostituisanje za drogu I dr..
Jos uvek nisu poznate sve posledice koje bebe mogu imati zbog izlozenosti drogama u prenatalnom periodu, ali najcesce se takva deca prevremeno radjaju, zaostaju u rastu I razvoju, laksa su I kraca od drugih beba I imaju manju glavu. Pre desetak godina tzv. "CRACK BEBE" ili bebe koje su rodile majke koje su uzimale kokain u toku trudnoce, mnogi su smatrali izgubljenom generacijom, ali kasnije se pokazalo da se vecina ovih beba dosta dobro oporavila. Ipak, izlozenost fetusa kokainu tokom razvoja moze dovesti do neznatnih ali znacajnih teskoca kasnije, pogotovo u domenu ponasanja u skolskom periodu, kao npr. Nemogucnost odrzavanja paznje I dugotrajne koncentracije.

Detekcija kokaina - droga testovi

Da li je neko konzumirao kokain moze se otkriti pregledom urina. Period detekcije u urinu je 48 - 72 h posle upotrebe kokaina. Eliminacija kokaina pretezno je kontrolisana njegovom biotransformacijom.Veoma mala koncentracija kokaina moze biti detektovana u prvih nekoliko sati,ali BENZOYLECGONINE ( hidroliticki produkt degradacije ) perzistira u urinu u detektabilnoj koncentraciji 48 h. Dugotrajni uzivaoci mogu imati trag kokainskog ostatka duze od standardna tri dana.Standardni testovi predstavljaju kvalitativni imunoesej za detekciju BENZOYLECGONINA u urinu. Granicna koncentracija je 300 ng/ml.

Lecenje kokainske zavisnosti

Lecenje kokainske zavisnosti je mukotrpno I dugotrajno.Osobe se retko dobrovoljno javljaju za pomoc I cesto brzo prekidaju lecenje zbog "pozitivnih" dozivljaja pod dejstvom kokaina. Plan lecenja kokainske zavisnosti mora da obuhvati PSIHOBIOLOSKE, SOCIJALNE I FARMAKOLOSKE aspekte zloupotrebe droga. Cesto je neophodna hospitalizacija da bi se osoba odvojila od sredine u kojoj je zapocela I nastavila da uzima kokain. Pored individualne I grupne psihoterapije efikasna je porodicna terapija. U nekim slucajevima neophodna je I primena psihofarmaka, u cilju uklanjanja tegoba I smirivanja pacijenta.

[SQUAW]

HEROIN

Znanja o uticaju koji mak I opijum imaju na raspolozenje I ponasanje coveka poznata su od davnina - zapisi stariji od 2500 godina svedoce o koriscenju ovih preparata u medicinske I druge svrhe.
1803. godine iz opijuma je izolovan morfijum - zabluda da ne izaziva zavisnost doprinela je sirenju zloupotrebe I zavisnosti od morfijuma krajem XIX veka. Morfijum je I danas lek izbora u medicinskom tretmanu nekih stanja I obolenja (stanje soka,jaki bolovi I dr. )pa se pod striktnom kontrolom,legalno proizvodi u farmaceutskoj industriji (u obliku tableta I ampula ).
Krajem XIX veka otkriven je heroin - najvise zloupotrebljavani opioid.Dobijen je acetiliranjem morfijuma (diacetilmorfin) I ubrzo je uveden u medicinsku upotrebu,kao sredstvo za suzbijanje asmaticnih napada.Zbog svojih svojstava sve se vise zloupotrebljavao I danas predstavlja opioid cija je zloupotreba najrasirenija I najucestalija.
Medju mladima je postao popularan 60-tih godina ovog veka,kada se pojavio tzv.'hipi' pokret.
1943. u Nemackoj je u labaratorijskim uslovima sintetisan METADON. Iako nastao kao sredstvo protiv bolova,ubrzo bivaju otkrivena I njegova druga svojstva,te I on biva zloupotrebljavan.

Sta je heroin?

Prirodni preparati se dobijaju iz maka (Papaver somniferum album). Zasecanjem caure maka oslobadja se smola, cijom se preradom dobija opijum, odnosno opijumska pogaca, a iz njih, daljom preradom, drugi preparati. Aktivni sastojci maka, prisutni u opijumu, su alkaloidi I ima ih preko 20. Najznacajniji su morfijum, kodein I tabein. Heroin spada u grupu opioida koji imaju depresorno dejstvo na CNS. Opioidi se dele na dve podgrupe:
OPIJATI prirodni I polusintetski preparati (dobijaju se hemijskom preradom prirodnih preparata u labaratoriji). Opijum I caj od makovih caura pradstavljaju prirodne, a morfijum, kodein I heroin najznacajnije polusintetske preparate.
OPOIDI sintetski preparati (metadon,fortral,tramadol I dr.)
Heroin se prizvodi u obliku praha (od braon do bele boje,zavisno od stepena cistoce ), karakteristicnog je mirisa (na mravlju kiselinu).

Nacin uzimanja:

INTRAVENSKO UBRIZGAVANJE - parenteralno (venski,u misic)
SMRKANJE - preko nosa (usmrkivanjem - "snifovanje")
PUSENJE - dejstvo preko pluca
PREKO BUKALNE SLUZNICE - vrlo retko se koristi

Efekti:

Kao model dejstva opijata uzima se dejstvo morfijuma,dok heroin ostvaruje 2,5 puta jace dejstvo.Intravenski unesen morfijum obicno ima tri faze dejstva:

faza udarnog dejstva ("fles") - traje nekoliko minuta
euforicno-meditativna faza
hipnoticka faza

Nekoliko minuta po uzimanju javlja se analgezija,osecanje prijatnosti,sledi stanje pospanosti I opsta usporenost (pokreta, govora, paznje, disanja). Telesne manifestacije su: suvoca usta, suzene zenice, vodnjikavost ociju, crvenilo lica, svrab po telu. Posle i.v. uzimanja heroina karakteristican je "fles" - izuzetno prijatno, orgazmu slicno osecanje, koje traje nekoliko minuta. Dejstvo morfijuma I heroina traje 2 - 6 sati zavisno od preparata. U slucaju uzimanja vece kolicine, dolazi do predoziranja (intoksikacije,"overdose"-u zargonu). Karakteristicna trijada je: koma, tackaste(uske) zenice I depresija disanja. Apstinencijalna kriza se javlja po naglom prestanku visekratnog, hronicnog uzimanja opioida. Posle 8 - 12 sati od poslednjeg uzimanja opioida, javljaju se prve tegobe, koje postaju sve izrazenije i maksimum postizu posle 36 - 48 sati, a zatim postepeno slabe. Kriza prosecno traje 7 - 10 dana, a njeni znaci su :bolovi u celom telu, mucnina I povracanje, proliv, prosirene zenice, pojacano znojenjei sekrecija iz nosa, groznica, drhtavica, uznemirenost, napetost, depresija, itd.

Posledice:

Kod intravenskog uzimanja: razaranje vena, infekcije (HIV, hepatitis I druge krvlju prenosive infekcije).
Kod usmrkavanja: razaranje krvnih sudova u nosu, atrofija nosne sluznice.
Kod pusenja: respiratorne tegobe

[SQUAW]

MARIHUANA

Marihuana je najrasprostranjenija I najcesce zloupotrebljavana psihoaktivna supstanca u nasoj sredini I u svetu, posebno medju adolescentima I mladim ljudima. Prema medicinskom stanovistu, marihuana je jedna od psihoaktivnih supstanci koja izaziva bolest zavisnosti. Njena upotreba moze da prouzrokuje akutne I hronicne psihicke I fizicke posledice. Medju mladim ljudima, danas, vlada zabluda da je marihuana kao prirodna supstanca, toliko "laka droga", da je skoro bez stetnih posledica po zdravlje.

Kako prepoznati osobu koja upotrebljava marihuanu?

Nije jednostavno primetiti direktno dejstvo marihuane. Promene ponasanja I izgleda uzivaoca nisu tako lako uocljive jer obicno nisu naglasene I nisu specificne samo za upotrebu marihuane. Oci su cesto zakrvarene, zenice mogu biti prosirene, (nose tamne naocare kada vreme nije ), puls je ubrzan, usta suva, govor je ubrzan, glasan, smeh je neobican u napadima. Neposredno nakon upotrebe marihuane moguc je hronican kasalj. U kasnijem periodu moze da se javi pospanost.


Poremecaji opazanja, halucinacije su retka pojava. Nekad se javlja povecan apetit, potreba za slatkim (vise se koristi cokolada, bombone ). Moze se primetiti nespretnost u pokretima u ravnotezi I zaboravnost za skorasnje dogadjaje. Ni jedan simptom nije apsulutno pouzdan za intoksikaciju marihuanom, jer slicni simptomi mogu biti posledica umora, emotivnih kriza ili raznih problema u adolescenciji. Sigurnost je veca ako se marihuana nadje umotana u celofanu od cigareta, najlon kesici ili u vidu cigarete, dzointa. Miris zapaljene cigarete marihuane je specifican I potseca na miris zapaljenog kanapa ili trave. Ako se marihuana izmrvi izmedju prstiju ostaje specifican miris koji najvise odgovara mirisu zacina origana. Miris dima od marihuane ostaje dugo u odeci, kosi I medju prstima .U slucaju da ne prepoznajete marihuanu mozete je odneti u skolu, pedagogu ili psihologu, u policijsku stanicu, ili u prvi kafic (konobar za sankom ce je najverovatnije prepoznati). Ako nadjete marihuanu u dzepu ili na nekom drugom mestu to ne mora da znaci da ju je vase dete upotrebilo. Ipak, verovatnoca za takvu mogucnost je veoma mala.

Najčešće se pojavljuje na ilegalnom tržištu kao: hašiš, marihuana i kanabis ekstrakt.

Ulični nazivi: trava, dope, joint, smoke (doup, džoint, smouk)

OPIS:

- Marihuana izgleda kao finije ili grublje izrezan duvan,
- Hašiš se pojavljuje u obliku smole - kolač crne ili smeđe boje,
- Kanabis ekstrakt se pojavljuje u obliku uljne otopine crne ili zelenosmeđe boje.

Nijedan oblik se ne rastvara u vodi, pa se ne mogu unositi u organizam putem injekcija.

Među mladima je posebno popularan džoint - marihuana pomešana sa duvanom isavijena u obliku grube cigarete, relativno se lako nabavlja, a jeftinija je od drugih droga.

U zadnje vreme veoma je raširena pojava uzgoja ove droge u saksijama i baštama, naravno ilegalno.

EFEKTI: Delovanje preparata kanabisa je depresivno i halucinogeno, dokazana je psihička zavisnost, ali nije i fizička, te ovu vrstu droge zbog te činjenice smatraju lakom drogom. To je razlog da je veoma raširena među mladima, pa i među onima koji se ne mogu smatrati narkomanina i zavisnicima.

NAČIN UPOTREBE: Najčešće se konzumira pušenjem, ali može i pijenjem "čaja", jedenjem. Za raspoznavanje su važni znaci: jaki, lagano sladunjavi miris zapaljenog suvog lišća, pribor za pušenje u školskoj torbi i po džepovima.

EFEKTI AKUTNE UPOTREBE DROGE:

- crveni jastučići ispod očiju,
- proširene zenice,
- spušteni kapci,
- zakrvavljene oči,
- nekontrolisano smejanje,
- loša kordinacija pokreta, što često dovodi do povređivanja.

EFEKTI DUGOTRAJNOG UZIMANJA DROGE:

- crvenilo i otok očnih kapaka,
- suva usta,
- emfizem pluća i bronhitis,
- rinolaringitis,
- alergijske reakcije,
- slabljenje imunološkog sistema.

Poremecaj ponasanja pre formiranja zavisnosti od marihuane

Pre nego sto zatrazite pomoc psihologa, pedagoga ili psihijatra I pre nego sto obavite razgovor sa vasim detetom razmislite I analizirajte promene u ponasanju deteta. Navedene promene u ponasanju deteta ukazuju na povisen rizik za zloupotrebu marihuane ili na vec formiranu zavisnost. Prve pojave simptoma zavisnosti mogu se videti u ponasanju. One u pocetku nisu toliko izazvane efektima same droge koliko su posledica ambivalentnih osecanja I grize savesti.

Prvo se zapazaju oscilacije raspolozenja sa manifestnim depresivnim periodima. U apaticnom raspolozenju narkofili se iskljucuju iz svih zbivanja ili ucestvuju u njima pasivno, u stanju su satima da leze u svojo sobi zagledani u jednu tacku. Ne govore mnogo I nemaju zelju za kontaktima sa ostalim clanovima porodice. Jedino interesovanje pokazuju za visecasovno slusanje muzike. Iz kuce izlaze na neodredjeno vreme I ne zele da govore o svojim izlascima, vracaju se vrlo kasno. Menjaju higijenske navike, frizuru, nacin oblacenja, upotrebljavaju sve vise ulicnih reci. Menjaju drustvo, napustaju stare prijatelje, sticu nove, u ponasanju neobicne I obicno starije, retko kad dolaze sa njima u kucu. Kada se ipak pojave sa novim prijateljima u kuci ovi se obicno ne javljaju, pokusavaju da izbegnu svaki duzi razgovor sa roditeljima I ukucanima.

Ne zele da se o njima razgovara: ko su, sta rade, gde I kako zive, ko su im roditelji itd.. Cesto telefoniraju, obicno na telefonu suskaju, ne govore glasno, spominju mnogo ulicnih reci I skracenica. Prestaju da se bave kreativnim aktivnostima (sportom ,kulturom, kucnim poslovima ). Preko dana sve vise spavaju, a nocu gledaju televizijski program ili slusaju muziku ( inverzija sna I budnog stanja ). Bude se oko podne. Od roditelja sve cesce traze novac. Novac I vredne stvari "nestaju" iz kuce. Sa roditeljima stupaju u verbalne pa I fizicke sukobe. Naglo popustaju u ucenju, dobijaju slabe ocene. Sve cesce izostaju iz skole ( ili sa posla), na casovima deluju odsutno I nezainteresovano.

Konflikti sa roditeljima u vidu visecasivnih diskusija I intelektualnog nadmetanja su sve tezi. Tema: nerazumavanje mlade generacije I njihovih potreba. Upadljivo lazu, u pocetku su ubedljivi pa se to ne primecuje, kasnije, lazu kad za to nemaju veceg razloga I potrebe. Menjaju stavove prema sebi I drugima. Sopstvene vrednosti ili precenjuju ili potcenjuju, prema drugima imaju uglavnom negativan I odbijajuci stav, a prema porodici ambivalentan ili odbacujuci. Poremecaje ponasanja sve cesce prate simptomi intoksikacije, znaci apstinencijalne krize, poremecaji raspolozenja, pamcenja I gubitak motivacije za rad.

Kako roditelji treba da se ponasaju kada kod deteta nadju marihuanu ili pouzdano saznaju da je koristi ?

Prvo se morate savladati da ne reagujete panicno. Ako nastupite sa moralistickim stavovima I optuzbama tipa "Obrukao si mene I celu porodicu" ili sa stavom "ti si narkoman, sve ces nas upropastiti", na dobrom ste putu da prekinete sveki koristan razgovor, jer se pojavljujete kao sudija I izvrsitelj kazne sto kod deteta stvara bunt I otpor. Ako ste jako uzbudjeni I besni sa panicnim I crnim mislima morate se smiriti jer u afektu ne vredi da vodite razgovor sa detetom. Pre razgovora sa detetom saopstite sve svom bracnom partneru kako bi zauzeli zajednicki stav. U slucaju da smatrate da ste nedovoljno informisani obratite se za savet skolskom psihologu, pedagogu ili psiholoskom savetovalistu koja se nalaze u svim vecim gradovima. Da bi vodili konstruktivan razgovor morate da imate dovoljno savremenih informacija o upotrebi I zloupotrebi marihuane jer vase dete ih ima sigurno vise nego vi. Ako ste na selu procenite ko bi o tome mogao najvise da zna, lekar, ucitelj, svestenik, policajac?.

Vrlo vazno je da pre razgovora sa detetom o tome jos sa nekim, ako je moguce sa strucnjakom, a sa bracnim partnerom svakako, podelite misljenje I zabrinutost. Ako sa detetom zapocnete razgovor direktnim pitanjem : "Ti pusis marihuanu ?", dobicete uglavnom odgovor "Ne, to je marihuana od moga druga ili to je obicna cigareta samo sam je jedanput probao". Nekima ce to biti dovoljno I odahnuce, "Hvala bogu, bio sam u zabludi", ali sumnja ce ostati.

Bolje je poceti indirektan razgovor o tome ko sve pusi marihuanu u drustvu I kakvi su njeni efekti. Kako ona izgleda. Kakvi su njegovi stavovi o upotrebi, o mogucim posledicama I opasnostima. Zatim treba preci na pitanje da li je probao marihuanu, koliko cesto je uzima I sta misli o stetnim posledicama I daljoj upotrebi. Ako dobijete pozitivan odgovor o upotrebi morate strpljivo, mirno I racionalno razgovarati o tome kada je poceo da uzima, koliko cesto.

Potrebno je da saznate da li postoji zavisnost, odnosno periodi nekontrolisane zloupotrebe od po nekoliko dana - dipsomanija (najcesce u dane vikenda ) ili je vec razvijena kontinuirana zavisnost, svakodnevna upotreba.

[SQUAW]

Lepak, rastvarači

OPIS: Nalaze se na tržištu u najrazličitijim oblicima i pakovanjima, ima ih u svakom domaćinstvu, a njihova proizvodnja i promet nisu ilegalni (jer su namenjeni za druge svrhe).To ih čini jako dostupnim upravo najosjetljivijem uzrastu - deci i tinejdžerima, koje radoznalost i neznanje navedu da probaju.

EFEKTI: Deluju depresivno na mozak, javlja se psihička zavisnost, fizička zavisnost je sporna.

NAČIN UPOTREBE: Način unosa u organizam je inhaliranje.

EFEKTI AKUTNOG UZIMANJA DROGE: Znaci konzumiranja su:

- pospanost,
- prazan pogled,
- nasilničko ponašanje,
- smjenjivanje raspoloženja od euforije do halucinacija.

EFEKTI DUGOTRAJNOG UZIMANJA DROGE: Kod dugotrajnog inhaliranja mogu se javiti telesna oštećenja:

- ispucana i upaljena koža nosa i oko usana,
- upaljena sluzokoža nosa,
- konjuktivitis,
- upaljeni očni kapci,
- hronična upala disajnih puteva koja se manifestuje u čestom kijanju,
- teturav hod,
- zaplitanje jezikom,
- drhtanje,
- mučninu i povracanje,
- konfuzija,
- halucinacije.

Postoji realna opasnost od gušenja plastičnim vrećicama, jer da bi se postigla veća koncentracija pare, unutrašnjost vrećice premazuje se Iepkom ili smolom, navlači se na lice I udiše, a u panici može doći do gušenja.

[Neron]

COCAINE - KOKAIN

sto znaci da brzo stvara jaku zavisnost.

Preparati kokaina se u organizam unose:ORALNO, INTRAVENSKI ("injiciranje"), I INHALATORNO ("pusenje").

Cesto se kokain ili crack, kako bi se smanjili njihovi nezeljeni neprijatni efekti,

Ovako nagomilan dopamin konstantno stimulise prijemne neurone, stvarajuci tako euforiju I ostale "prijatne" efekte kokaina.
Korisnik je ekstremno agitiran, razdrazljiv, oseca drhtavicu, vrtoglavicu, grceve u misicima, paranoju. Mogu se javiti I vidne I taktilne halucinacije, kao sto su liliputanaske halucinacije ( mikropsije ) I insekti pod kozom ( hapticke halucinacije ).




Nemogucnost odrzavanja paznje I dugotrajne koncentracije.


Lecenje kokainske zavisnosti je mukotrpno I dugotrajno.

Morao sam da ostavim i boldujem NAJVECE ZABLUDE I PREDRASUDE O KOKAINU...sve sto je boldovano moze i mora se pripisati KREKU I SPIDU a vecina ljudi koji imaju para za kokain i koriste ga , ne konzumiraju krek i spid osim ako neko ne uvali nekom spid kao kokain zbog tri puta vece cene....

heroinski zavisnici i ne pokusavaju da probaju kokain,a ovi drugi bi streljali sve koji su na heroinu....sirotinja se ubija i bukvalno heroinom jeftin je,a o kokainu i ne mastaju...i ljudi koji uzimaju kokain ne idu uz 'zutace'...pa grozdje koje ne mozes da dohvatis je uvek kiselo kazu lisice...

krek je do pojave meta bio posle heroina ponajvece zlo....

Znaci sve sto je boldovano je suprotno od onoga sto kokain izaziva...

Kokain pored ostalih usmrkavaju i ljudi koji idu u pljacku ili da ubiju nekog,pa sumnjam da iko ide sa drhtavicom i dekoncentrisan...ili mislite da je drugacije ?

Jeste istina da heroin spusta,a kokain dize,ali u sasvim drugom smislu..nesanica velika,drhtanje posle 2 neprospavane noci i mozes da popijes u nedogled alkohola...zbog ovog zadnjeg 70% imucnih i uslovno receno normalnih i koristi kokain,s tim da o leptiricima smirenja u stomaku niko nije napisao nigde,a ko i jeste te knjige nisu dostupne masama...

Mali problem zbog svega navedenog..jedino se kokain voli vise od zene...ili bar isto

I bez test aparata ni komisija SANU,a kamoli policija ne moze da te provali da si popio litru zestine i karton piva kada te zaustave koliko si dekoncentrisan i euforican....

[maski]

Alkohol oštećuje mozak adolescenata

Brzo i učestalo konzumiranje alkoholnih pića svih vrsta i jačine u kratkom vremenskom periodu kako bi se što pre došlo u stanje pijanstva uništava belu moždanu masu adolescenata, pokazalo je istraživanje sprovedeno na Univerzitetu Kalifornije.

Autor istraživanja prof. Suzan Tapert došla je do tog rezultata obavivši ispitivanje na dobrovoljcima, starijim i mladim osobama koje su već imale iskustvo opijanja.

Svi dobrovoljci bili su podvrgnuti magnetnoj rezonanci kako bi se videlo stanje njihovih mozgova.

Snimanje je, na veliko iznenađenje Tapertove, pokazalo da je i kod mlađih pristalica pijanki došlo do oštećenja bele moždane mase koje se obično javlja kod starijih alkoholičara.

Bela moždana masa prenosi informacije preko nervnih vlakana, dok siva moždana masa obrađuje te informacije, podsetili su francuski mediji.

Opijanjem se smatra situacija u kojoj muškarac popije pet ili više čaša alkoholnog pića u kratkom vremenskom periodu, a žena četiri ili više.

[maski]

koji mozak ti zzelish?

Dr. Daniel Amen objashnjava mozzdanu aktivnost i razvoj tokom zzivota.

[maski]

izuchavanje mozga kao nachin da se razume delikvencija i zloupotreba droga "u mladih" (shto me nervira taj izraz )

odlichna tribina. traje sat i petnaest minuta...



preporuchujem

[maski]

rech dopamin... upotrebljena vishe od nekoliko puta tjekom predavanja iz predhodnog posta. shta je dopamin?

Dopamin je hemijska supstanca koju proizvodi organizam. U centralnom i perifernom nervnom sistemu deluje kao neurotransmiter. Deluje i kao hormon koga sekretuje hipotalamus, a koji inhibiše sekreciju prolaktina iz hipofize. Iz dopamina se sintetiše adrenalin i noradrenlin.

Neurotransmiteri su sinaptički transmiteri male molekulse mase koji brzo deluju. Oni se sintetišu direktno u nervnom završetku (sinaptički završetak) i skladište u sinaptičkim vezikulama.

Neuropeptidi su hemijske supstance veće molekulske mase, koje deluju sporije, ali izazivaju dugotrajne promene u nervnom sistemu. Oni se ne sintetišu u presinaptičkom završetku, već u telu neurona i aktivno se transportuju duž aksona do nervnog završetka.

U mozgu postoje tri značajna sistema koja sekretuju dopamin.

* Crna supstanca (lat. Substantia nigra). Dopaminski neuroni iz ove strukture inhibišu neurone u prugastom telu (lat. Corpus striatum). Degeneracija ovih dopaminskih vlakana izaziva Parkinsonovu bolest.

* Limbički sistem (mezolimbičke strukture). Dopaminske vlakna iz mezolimbičkih struktura protežu se do mirisne kvržice (lat. Tuberculum olfactorium), amigdaloidnog jedra (lat. Corus amygaloideum), čeonog režnja, cingularnog režnja, lat. Nucleus accumbens... Ova vlakna igraju ulogu i nastanku osećaja euforije, zadovoljatva, sitosti... O ovom sistemu se govori i kao o sistemu za nagradu. Mnoge hemijske supstance kao: nikotin, droge, alkohol... aktiviraju ovaj sistem i tako izazivanjem osećaja euforije mogu izazvati zavisnost.

* Jedra tuberoinfudibularnog dela hipotalamusa takođe luče dopamin. Dopamin dospeva u hipofizu i tu inhibiše sekreciju prolaktina. U ovom slučaju dopamin deluje kao hormon.

* U nekim perifernim neuronima npr. u bubrezima takođe je otkriven dopamin.

Dopamin zajedno sa adrenalinom i noradrenalinom pripada grupi neurotransmitera poznatih kao kateholamini. Svi katholamini nastaju iz aminokiseline tirozin.

U nervnim završecima nalaze se enzimi koji iz tirozina sintetišu kateholamine. Tirozin se u neurone transportuje iz spoljašnje sredine, mada se može proizvesti u nervnim ćelijama iz aminokiseline fenilalanin.

Prvo se vrši hidroksilacija tirozina uz pomoć enzima tirozinhidroksilaza do 3,4 dihidroksifenilalanina L-(DOPA). Zatim se DOPA pod uticajm enzima dekarboksilaza aromatičnih aminokiselina prevodi u dopamin. U noradrenergičkim i adreneričkim neuronima reakcija može ići dalje, jer je dopamin supstrat za ove neurotransmitere.

Sintetisani dopamin se pakuje i skladišti u sinaptičke vezikule. Putem egzocitoze dolazi do oslobađanja dopamina u sinaptičku pukotinu, a dopamin vezuje za sinaptičke recepore.

Bolesti izazvane poremećajem dopaminskih sistema

* Šizofrenija i psihoze

Kod šizofrenije i raznih psihoza je aktivnost dopaminergički neurona u limbičkom sistemu povećana. Lekovi koji inhibišu ove receptore (neuone) koriste se za lečenje šizofrenije (neuroleptici).

* Parkinsonova bolest

Nastaje usled propadanja neurona koji sekretuju dopamin u crnoj supstanci. Karakteriše se tremorom, poremećajima hoda, mimike, povećanim tonusom mišića (rigor), nestabilnošću, vegetativnim simptomima...

* Narkomanija

Mnoge droge aktiviraju dopaminske receptore. Time se izaziva euforija i izaziva zavisnost (pre svega psihička).

ilustracija normalnog nivoa dopamina

[maski]

rech impulsivnost... josh jedan pojam usko vezan za zavisnost...

Impulsivnost je osobina ličnosti, koja se ispoljava kao nesposobnost racionalne kontrole vlastitih snažnih impulsa, želja i potreba za agresijom, seksom, osvetom, ljubomorom ili autodestrukcijom.

poremechaj kontrole impulsa je nis psihichkih poremechaja ukljuchujuchi nekontrolisani explozivni poremechaj (hot-headedness), kleptomanija, patoloshko kockanje, piromanija, tri vrste opsesivno kompulzivnog ponashanja : trichotillomania (chupanje kose), onychophagia (grickanje noktiju), dermatillomania (kidanje kozze). ovakvi poremechaji pochinju najcheshche u preiodu izmedju sedme i petnaeste godine. impulsivnost, kljuchna osobina ovih poremechaja, mozze se objasniti kao pokushaj dobijanja malih kratkorochnih zadovoljstava na ushtrb velikog dugorochnog gubitka. oni sa ovim poremechajem konstantno pokazuju nemoch da se odupru ovom ponashanju.

poremechaj kontrole impulsa se smatra delom spektra opsesivno kompulsivnih poremechaja. sushtina emocionalne stabilnosti je sposobnost da se kontrolishu impulsi u sluzzbi postizanja cilja.