Crkve brvnare u Srbiji - Strana 2
Strana 2 od 2 PrvaPrva 12
Prikaz rezultata 16 do 19 od ukupno 19
  1. #16

    Odgovor: Crkve brvnare u Srbiji

    Црква брвнара СВЕТЕ ТРОЈИЦЕ
    ЧЕТЕРЕЖЕ





    ''Цркве Рођења Пресвете Богородице и црква брвнара Свете Тројице смештене су у троугаоној порти.

    Прва, монументалних размера, изграђена под камена, представља главни храм, док друга, недавно обновљена црква брвнара има функцију зимске цркве.''






    ''По подацима митрополита Михаила,црква je подигнута од слабог материјала 1805 године.
    По причању старих људи, црква je некада била покривена трском и није била олепљена блатом. Ту ce налазила и стара школа из истог времена. Страдала je за време првог светског рата.
    Тип основе je једноставнији, средње величине, укупне дужине 14,00 m (површ. 57 m2). Њена унутрашњост подељена je само олтарском преградом. Са источне стране апсида је многоугаона, скоро полукружна, с повијеним гредама и талпама. На западној страни je једва изражен трем с три обична ступца, који подухватају испуштени ниски кров прекривен црепом. По заосталим подужним гредама y равни таванице може се закључити да je некада постојао коритаст дрвени свод. Целокупна архитектура, изузев прерађеног крова, одговара времену првог устанка.
    Грађа je здрава и са спољне стране олепљена блатом и окречена. Талпе су водоравно нанизане и ужљебљене y усправне греде. У олтару су сачувани отвори најмањих размера (вел. 18/14 cm) врата су стара, засведена, летвицама брађена y три усправна поља, са квадратним и унакрсним умецима.'' (Saopštenje V / 1962 | D. St. Pavlović, Crkve brvnare u Srbiji - Republički zavod za zaštitu spomenika kulture - Beograd )














    Česma je sa istočne strane crkvi.


    Stotinak metara od crkvi je izvor.

    ''У црквеној шуми недалеко од цркви налази се неколико лековитих извора по којима је овај крај познат...''


    Na zidu vise tikve za zahvatanje vode.




    Selo Četereže (na desnoj strani mape) nalazi se u opštini Žabari, na desnoj strani reke Morave.

  2. #17

    Odgovor: Crkve brvnare u Srbiji

    ЦРКВА БРВНАРА АРХАНЂЕЛА МИХАИЛА
    РАЧA КРАГУЈЕВАЧКA







    ''На сеоском гробљу у Рачи Крагујевачкој налази се црква брвнара Арханђела Михаила, по предању место Карађорђевог крштења. Историјски извор и запис на брвну крај улаза у храм одређују изградњу у 1826/27, па ако је и постојала старија богомоља у XVIII веку она је вероватно страдала у време борби за ослобођење од Турака. Постојећа грађевина представља један од најлепших примера цркава брвнара. Њену једноставну али ефектну архитектуру одликује висок кров покривен шиндром са широком стрехом благог нагиба. ..'' ('Споменичко наслеђе Србије' - Завод за заштиту споменика културе РС)




    ''...Шестоугаоној апсиди на истоку одговара трем на западној страни наоса кога чине четири стуба спојена парапетима. Архитектонски украс сведен је на врата (северна и западна) и ивицу надстрешнице. Посебно је докорисан главни, западни улаз у цркву, издељен на четвртаста поља са резбареним розетама, уз употребу боје. Унутрашњост је скромно осветљена прорезима у брвнима са дрвеним решеткама. Они се налазе близу ниског иконостаса који је у доњем делу био осликан биљним мотивом. Преграда која је обележавала простор припрате накнадно је укинута и сада пространи наос покривен је полуобличастим сводом. Брвнара у Рачи Крагујевачкој приписује се осаћанским неимарима и сврстава се у њихова врхунска остварења. Конзерваторски и рестаураторски радови изведени су 1956.'' ('Споменичко наслеђе Србије' - Завод за заштиту споменика културе РС)








    У олтару


    У олтару






    Крстионица - илустрација предања да је ту крштен Карађорђе.


    Скица из 'Саопштења из 1962.' и унутрашња страна северних врата.

    ''Предање, као и поједине новије белешке говоре да је гробљанска црква саграђена 1727, што, наводно, доказује турски натпис на таваници. Наиме, на шашовцима који покривају таваницу трема постоји прилично избледели запис бојом труле вишње, изведен арапским писменима. Боја се слаже, и по тону и по интензитету, са бојом шара на вратима и венцу, те се може претпоставити да је то једна иста рука повлачила. Међутим, запис је нечитак и данас га није могуће протумачити. Једино се ћирилицом може јасно прочитати име „Лазарв", исписано истим средствима. То је, можда, име градитеља. Из архивских података из 1832. године сазнајемо да рачански храм потиче из 1826, о чему Милутин Ђорђевић из Баточине обавештава кнеза Милоша: " ''На самом објекту, споља на брвну, лево од западних врата, урезана је година „1827"; по нашем мишљењу, то би била година довршења храма. Судећи такође по стилу, начину градње и извесним детаљима у орнаментици, не бисмо се могли сложити с претпоставком да је црква подигнута сто година раније. Можда је на истом месту постојала црква у XVIII веку, али о томе још ништа нисмо у стању да забележимо, иако је о њој доста писано."...'' ('Саопштење...' из 1962.г)




    ''... Цркву у Рачи убрајамо у најуспелија архитектонска остварења своје врсте. Припадајући типу средње величине (површ. 70 м2), она има основу у облику лађе, са јасно издвојена три дела, у укупној дужини од 13,60 т. Трем, са четири масивно обрађена ступца, заграђен је у приземном и таванском појасу, те делује скоро као затворена просторија с равном и ниском таваницом. Унутрашњи простор, одељен уграђеном ниском олтарском преградом, засведен је високом полуобличастом таваницом која се над шестоугаоним олтарским простором заобљује. Кров је стрм и висок, с веома широком и ниском стрехом, која поступно ублажује окомитост, обухватајући на тај начин целу грађевину, на чија брвна пада дубока сенка....'' ('Саопштење...' из 1962.г)


    Северна врата.




    Источна страна - олтарска апсида.

    ''...Поред тога, у конструктивном погледу, црква оставља утисак веома солидне грађевине. Све су греде, талпе и шиндра масивне, и при томе тесане, обрађене и декорисане онако како то одговара грађи, без залажења у претеране детаље и декадентне облике. Стога је сва профилација скромна, али изразита, често наглашена црвеном и другом бојом. Такви су шашовци, такви и довратници, ограде и преграде, као и решетке на прозорима. Врата и венац на стрехи богатије су обрађени и резани, под неоспорним упливом исламске орнаментике коју ду Осаћани са собом донели. Сачувана је једносгавна али складна конструкција олтарске преграде, на чијим се доњим даскама одржала првобитна орнаментика цвећа, сликана под утицајем барока...'' ('Саопштење...' из 1962.г)




    ''.. .Овај споменик био је до 1956. године у прилично лошем стању. Шиндра је била пропала, те је услед тога зграда прокишњавала, па су поједини мањи делови цочели да труле и поступно отпадају. Тако је дошло до опсежних конзерваторско-рестаураторских радова, који су овој дрвеној грађевини вратили првобитни изглед зaменом неисправних делова, на првом месту целе шиндре.'' (iz ’Saopštenje_V_1962. utora D. St. Pavlović, Crkve brvnare u Srbiji’’ - Zavoda za zaštitu spomenika kulture RS)


    Црква брвнара у Рачи је споменик културе великог значаја.

  3. #18

    Odgovor: Crkve brvnare u Srbiji

    ЦРКВА ПОЛУБРВНАРА
    CB . НИКОЛЕ
    У ГЛОЖАНУ КОД СВИЛАЈНЦА



    ''У селу Гложану, десетак километара југозападно од Свилајинца, налази ce стара црква посвећена св. Николи.

    У црквеној порти поред ње, нешто касније, подигнуте су висока дрвена звонара и пространа собрашица; 1937. године нова црква, a 1955. године парохијска кућа, тако да ce око ове цркве формирао је дан врло сликовит амбијент...'' ( ''Саопштење X 1974 '' - ’’ЦРКВА C. НИКОЛЕ У ГЛОЖАНУ КОД СВИЛАЈНЦА’’ / Завод за заштиту споменика културе РС / аутор Предраг Пајкић)


    ''Према ктиторском натпису на западном зиду трема, изнад улазних врата, види ce да je цркву cаградио обер кнез ресавски Милосав Здравковић, 1820. године...'' ( ''Саопштење X 1974 ''...)


    Ako se uporede nova i fotografija od pre pet godina, vidi se da je slikovita ćeramida zamenjena lakšim crepom i da je kroj krovnog pokrivača unekoliko promenjen.


    ''...У црквеном летопису стоји да je црква подигнута на месту где je 1815. године била саграђена старија црква, коју су Турци 1819. године до темеља спалили.

    Међутим, осим овог помена о овој цркви нема никаквих других података, нити je забележено да су од ње нађени било какви трагови. Највероватније да je она била грађена од дрвета и да je до темеља изгорела, тако да je кнез Милосав Здравковић своју задужбину подигао на истом месту али од новог материјала.

    Критор ове цркве оберкнез Милосав Здравковић позната je личност из доба обновљене Србије. Био je један од шесторице синова Милије Здравковића, званог Ћор Милија, совјетника и познатог војсковође из Првог српског устанка . Према подацима хроничара, кнез je рођен 1787. године y ресавском селу Ломници. За војводу je именован 1809. године, после херојске смрти његовог шурака Стевана Синђелића.
    У току другог устанка учествовао je y борбама као кнез ресавски и веома ce истакао својим jунаштвом. За владавине кнеза Милоша, Милосав Здравковић je био угледна личност. Са Mилошем je одржавао веома пријатељске односе. Био je његов ортак y трговачким подуватима и за хваљујући томе веома ce обогатио. Учествовао je y низу великих акција и подухвата y друштвеном и политичком животу. Био je члан Народног суда y Крагујевцу, управник ћупријског магистрата, пуковник и „каваљер" и један од 17 чланова Совјета Књажевине Србије. Као депутат Совјета Милосав Здравковић je 1839. године присуствовао транслацији моштију Стевана Првовенчаног из Каленића y манастир Студеницу.

    Колики je углед он уживао најбоље ce види по томе што je 1843. године на скупштини y Топчидеру изабран за једног од три члана намесништва, које je вршило кнежевску власт до избора новог кнеза.

    Кнез Милосав Здравковић био je уметнички мецена. Низ великих yметничких акција тога времена веза не су за његово име. Поред цркве y Гложану, коју je подигао 1820. године он je ктитор и свилајначке цркве св. Николе, подигнуtе 1827. године, y то време највеће новоподигнуtе цркве y ослобођеној Србији. Милосав Здравковић ce посебно ангажовао око њене унутрашње декорације и доводио најбоље мајсторе.

    Милосав Здравковић ce ангажовао око великих поправки манастира Манасије 1844. године. Према некима подацима он je био и иницијатор овог нашег најранијег конзерваторског поду хвата.

    У његовом конаку y Свилајнцу постојала je велика збирка уметничких предмета, од којих je већина припадала манастиру Раваници.

    Сахрањен je y порти његове за дужбине y Свилајнцу, јужно од певнице...'' ( ''Саопштење X 1974 ''...)








    ''Посебну вредност y старој гложанској цркви представља иконостас са 18 икона. То je рад до
    сад непознатог сликара Костадина, који je поред икона израдио и фреску са ктиторским натписом на западном зиду трема, изнад улаза. Он ce потписао на два места, као „Костадин молер" на фресци и „Костадин зуграф" на северном крилу олтарских двери. Поред његових икона на иконостасу ce налази и пет икона из прве половине XIX века, које су овде донете из неке друге цркве. Иначе на првобитном иконостасу било je 37 икона постављених y три реда. У доњем реду биле су престоне иконе и олтарске двери, y средњем иконе Великих празника, y горњем иконе апостола и св. Тројице, a на врху Распеће са Богородицом и апостолом Јованом...'' (''Саопштење X 1974 '' ...)


    Pod je od četvrtaste opeke a amvon od opeke složene u vidu rozete u ravni poda.




    ''Олтрске двери - Рађене су од тврдог, храстовог, дрвета правоугаоног облика, са горњом лучном ивицом. Полеђина им није паркетирана. Сликани слој je рађен директно преко грундиране подлоге. Техника рада je темпера. Гама боја je скромна. Око сликаног паноа дуж ивица иде дуборезна трака од 7 см. украшена стилизованим флоралним орнаментима, који су бојени златом. ... ( ''Саопштење X 1974 '' ...)


    U oltaru


    Pregrada izmedju naosa i priprate.


    ''Све ове иконе, које су дело Костадина, ''молера", одликују ce снажним веома експресивним
    цртежом и сировим тешким колоритом. Извесно непознавање анатомије, перспективе и моделације Костадин je на докнадио искреношћу и непосредношћу. То je веома наиван уметник, пун драмске снаге и свежине, који je y Гложану оставио галерију веома сугестивних и упечатљивих ликова.'' (Кориштени су изводи из ''Саопштење X 1974 '' - ’’ЦРКВА C. НИКОЛЕ У ГЛОЖАНУ КОД СВИЛАЈНЦА’’ / Завод за заштиту споменика културе РС / аутор Предраг Пајкић)






    ''U crkvenoj porti u selu Gložane nalaze se najstarija očuvana crkva polubrvnara u Resavi zajedno sa novom crkvom izgrađenom 1937. godine. Obe su posvećene Svetom Nikoli. Polubrvnara je sagrađena 1820. godine na ostacima crkve spaljene u doba Turaka.

    Arhitektonska vrednost crkve je velika jer pripada tipu većih crkava ove vrste, a neki od njenih oblika mogu se meriti sa najuspelijim ostvarenjima brvnarskog načina gradnje.
    Ikonostas i ikone datiraju iz perioda gradnje crkve i predstavljaju posebnu vrednost, a slikao ih je malo poznati slikar Kostadin.'' (Svilajinac Online)




    ''Crkva u Gložanu podignuta 1724. a obnovljena sto godina kasnije, i jedina, sačuvana u svom gabaritu, preuređena u polubrvnaru po nalogu Milosava Zdravkovića Resavca, kneza Ćuprijske nahije, zanimljiva je po jedinstvenim dverima, jer su pored arhanđela Gavrila i majke Božje naslikani i carevi David i Solomon, ličnosti iz Starog zaveta...'' (Gojko ZORIĆ - Novosti, 25. Jan 2010. )


    ''Gložane - Udaljeno je 7 km od Svilajnca. Nalazi se na obe strane Gložanske reke i ima površinu od 28,73 km2.
    Ovo selo je starijeg postanja. Staro Gložane je bilo u Gornjem Selištu, pa se odatle preselilo niže. Po zapovesti Knjaza Miloša, iz Donjeg Selišta se ovde preselilo i Tuševo, zbog poplave 1816. godine. 1825. godine im se pridružilo i selo Zlatenac, koje se prethodno nalazilo kraj Morave, između Radošina i Gložana.
    Prema predanju, stalna gloženja su pratila zajednički život, pa je otuda i selo dobilo ime.
    U sredini sela Gložane nalazi se crkva polubrvnara sagrađena 1820. godine i posvećena svetom Nikoli. Dva kilometra jugozapadno od sela nalazi se Miljkov manastir, podignut najverovatnije u XV veku. Na jugozapadnim padinama Gložanskog brega nalazi se manastir Zlatenac, sa crkvom koja je podignuta početkom XV veka.
    1819. godine Gložane je imalo 133 poreske glave u 50 kuća. Danas selo ima 386 domaćinstava.'' (Svilajinac info)



    Poruku je izmenio nenad.bds, 03.02.2014 u 17:47

  4. #19

    Odgovor: Crkve brvnare u Srbiji

    ЦРКВА БРВНАРА
    ЛОЗОВИК



    ’’Црква je подигнута „од слабог материјала" 1830. Године и завршена 1831. Te и идуће године израђен je иконостас. Грађевина je издуженог облика, с равним неограђеним тремом на четири стуба, „папертом", црквом и олтаром који ce завршава y облику правилног многоугаоника, y укупној дужини од 14,60 m, ширине 6,00 m, припадајући на тај начин средњим грађевинама ове врсте (површ, 80 m2). Ha темељима са банком на унутрашњој страни почивају зидови од талпи, дебљине 10—12 cm, међусобно везани ''на ластин реп", врло добро очувани. Кров je средње стрмине, има стреху без ублаженог пада, a прекривен je сада (1931), новијом ситном шиндром, налик на клис, величине 7/15/1 cm. Ове су дашчице ужљебљене једна y другу, a редови један на другм належу. На грбинама више трема нису видљиве маије већ шиндра сама прелази из једне равни y другу, одајући утисак лакшег крова. Под je од квадратних опека, a таваница засведена профилисаним и жљебљеним шашовцима уобичајеног облика. Црква je изнутра висока око 6,00 м.
    Сва су врата засведена и обрађена слично као на осталим објектима ове врсте подигнутим за време кнеза Милоша y овом делу Поморавља. Она су украшена прикованим дашчицама са урезима. На прозорима су гвоздене решетке.

    Ако посматрамо храм y целини, он и по архитектури и по сликарству заслужује нашу пуну пажњу.’’ (Saopštenje V / 1962 | D. St. Pavlović, Crkve brvnare u Srbiji - Republički zavod za zaštitu spomenika kulture - Beograd )




    ’’Црква брвнара у Лозовику подигнута је на иницијативу и заједничко залагање мештана Лозовика и Сараораца. Са градњом се почело око 1806. године, али је довршена тек 1831. године.

    Црква је грађена од храстових талпи на темељима од ломљеног камена и покривена ситном шиндром која личи на клис (првобитни покривач је била шиндра димензија сличних као на цркви Манастира Покајнице). У основи је 14,6х6,6 м тако да припада црквама брвнарама средње величине код нас. Подељена је на 4 дела: трем са стубовима, припрату која је преградом одвојена од наоса и полигонални олтарски простор са каменим олтаром. Има двоја врата, западна и северна, украшена профилисаним дашчицама и три мала прозора са гвозденим решеткама. Унутрашњост је засведена коритастим сводом од буковог шашовца.

    Иконе на иконостасу осликао је иконописац Јован Стергевић, познатији као Јања Молер током 1831. и 1832. године.

    У порти цркве некада је постојала школа и дрвена звонара са звонима која је лозовичкој цркви поклонио Кнез Милош. Након изградње нове цркве у Лозовику 1895. године звона су пренета из звонаре у звоник нове цркве, али су у Првом светском рату однета у Аустроугарску и претопљена. Стара школа радила је до 1874. године, али од ње данас нема ни трага.
    Већи радови на цркви брвнари извођени су 1931. године поводом прославе стогодишњице храма, затим седамдесетих година XX века под руководством Завода за заштиту споменика културе Крагујевац и 2003-2004. године под руководством Регионалног завода за заштиту споменика културе Смедерево.’’ (Регионални завод за заштиту споменика културе Смедерево)





    Na internetu pronalazim opširniji tekst o crkvi brvnari u Lozoviku:

    (O umetnosti, kulturi i običajima...)


    ''U istoriji i umetonsti obnovljene Srbije, nаjpre se trebа istаknuti neimаrski poduhvаt širom Kneževine koji se ogledаo u plodnom podizаnju crkаvа brvnаrа ne sаmo u mаnjim trgovаčkim centrimа, već se grаdnjа širilа nа rurаlne oblаsti koje su se opet nаlаzile u blizini trgovаčkog centrа ili kаo vаroši sа većinskim brojem prаvoslаvnog življа.

    Lozovičkа brvnаrа kojа je posvećenа Sv.Petru i Pаvlu nаlаzi se u opštini Velikа Plаnа, nа 50 kilometrа od Krаgujevcа. Dаtovаnje izgrаdnje se vezuje zа 1830-1831. godinu zа vreme vlаdаvine srpskog kneza Milošа Obrenovićа i Njegovog visokog prosveštenstvа mitropolitа Milentijа Nikšićа, što se i pominje nа kаmenoj ploči iznаd zаpаdnog portаlа.

    Ovaj tekst se prvenstveno odnosi nа ikonostаs sаme brvnаre, koji je od 1831-832. godine pа do dаnаs pretrpeo određene izmene, аli su nа njemu zаdržаne i neke ikone sа prvobitnog ikonostаsа. Te prvobitne ikone se pripisuju Jovаnu Stergeviću (Sterijević), poznаtijem kаo Jаnjа Moler.

    Pošto ni nа jednoj od ovih ikonа ne postoji potpis Jаnje Molerа niti nekog drugog slikаrа, а аrhivа crkve brvnаre i nove crkve, kojа se nаlаzi u istom dvorištu, je oduzetа i nаjverovаtnije uništenа 1945, nа nаmа je dа sаdа otkrijemo ili mаkаr potegnemo pitаnje аutorstvа ikonostаsа.

    Ovаj niski ikonostаs je podeljen nа tri zone, prvа sа prestonim ikonаmа, drugа sа predstаvаmа dvаnаest аpostolа i trećа Croce di pinti, u vertikаli cаrskih dveri. I već nа prvi pogled se zаpаžа rаzlikа u stilskoj obrаdi pojedinаčnih ikonа, gde su prestone ikone Sv.Nikole, Bogorodice, Hristа i Jovаnа Krstiteljа rаđene nаjrаskošnije sа upotrebom crvene boje i zlаtа. Po stilu, ovoj grupi trebа dodаti i ikonu Sv.Đorđа, kojа se tаkođe nаlаzi u zoni prestonih ikonа, pored severnih bočnih dveri.

    Pаndаn Sv.Đorđu, jeste ikonа Sv.Petrа i Pаvlа i onа stoji do dveri đаkonikonа. U odnosu nа već nаpomenute ikone, predstаvа Sv.Petrа i Pаvlа se ne uklаpа stilski, ikonogrаfski niti po mаniru u kome su rаđene ostаle prestone ikone. Predstаvа dvojice аpostolа je svedenа, Sv.Petаr u desnoj ruci drži ključeve rаjа а u levoj knjigu, dok Sv.Pаvle drži sаmo knjigu. Bosih nogu nа tаmnoj podlozi kojа seu gornjem delu pretvаrа u nijаnse tаmno plаve sа zlаtnim prelivimа, а tek neku svečаnost pаtronimа ovog hrаmа donose zlаtni nimbovi i njihovа bledunjаvа skoro belа licа kojа isijаvаju iz mrke pozаdine.


    Tu se postаvljаju dvа pitаnjа.Kаko to dа je prestonа ikonа pаtronа hrаmа smeštenа u prostor do dveri đаkonikonа ? I drugo, kаko to dа je rаđenа rukom drugog živopiscа koji je nаtpis ostаvio sаmo nа ovoj ikoni (izvesni V. Mihalić)?

    Ono što je jаsno jeste dа je došlo do preimenovаnjа pаtronа crkve (moždа i slučаjne zаmene?) ondа kаdа je onа obnovljenа, jer već nаpomenuti nаtpis nаm svedoči dа je do obnove brvnаre došlo 1931.godine, kаdа je već sаgrаđenа novа crkvа posvećenа Sv.Petru i Pаvlu, i dа je tаdа nаslikаnа ovа ikonа. Nа mestu zа ikonu pаtronа hrаmа je ikonа Sv.Nikole, kojа po izgledu i stilu pripаdа grupi ostаlih prestnih ikonа.Ono što je tаkođe bitno nаpomenuti, jeste dа lozovičkа crkvа slаvi Sv.nikolu kаo crkvenu slаvu, kаdа se vrši i litijа kroz celo selo, а dа je prаznik Sv.Petrа i Pаvlа, u nаrodu poznаt kаo Petrovdаn, ustvаri seoskа slаvа. Nа krаju, ikonа Sv.Petrа i Pаvlа je nаjverovаtnije umetnutа mnogo kаsnije u odnsu nа prvobitne prestone ikone.

    Drugа zаnimljiost se jаvljа u zoni sа аpostolimа. Svаkа figurа je nаslikаnа nа posebnoj ikoni, u sаmom centru ove zone je predstаvа Deizisа, а sа leve i desne strаne ređаju se аpostoli (njih osmoricа) i jevnđelisti. Počevši sа leve strаne ikonostаsа: Sv. Tomа, Sv. Vаrtolomej, Sv. Andrej, jevаnđelisti Sv.Mаrko i Sv. Mаtej, Bogorodicа, Isus Hrist, Sv. Jovаn Krstitelj, Sv. Pаvle, jevаđelisti Sv. Jovаn i Sv. Lukа, i još trojicа аpostolа koji će zbog oštećenosti ikonа i nikаkve ikonogrаfske posebnosti ostаti neimenovаni.Ono što je bitno istаći je dа su sve ikone od Sv.Tome pа do аpostolа Jovаnа rаđeni rukom jednog umetnikа, а jevаnđelistа Lukа i preostаlа trojicа аpstolа pripаdаju stilu slikаrstvа kаkаv je već viđen nа prestonoj ikoni Sv. Petrа i Pаvlа.


    U obа slučаjа, crtež je tvrd, vidljivа je stаtičnost figurа, dočаrаvnje pokretа sаmo preko položаjа ruku ili preko veštаčki modelovаne i kruto nаborаne drаperije. Nešto više istаknuti pokret nаlаzimo nа ikonаmа iz ove veće grupe koju pokušаvаmo dа vežemo zа rаd Jаnje Molerа. Tаkođe, ovde je potisnutа bogаtа dekorаcijа, upotrebа zlаtа ili detаljа, što je аkcentovаno nа prestonim ikonаmа. Ovde nemа ni posebno negovаnog koloritа, svi ovi svetitelji obučeni u plаvo-zelene hаljine sа crvenim plаštovimа ili suprotno, drže knjige,osim Sv.Petrа koji nosi model crve i ključeve. Nešto bogаtije obrаđeni su Bogorodicа i Hrist, аli i dаlje dostа skromno.

    Kаdа povežemo rаdove iz prve i druge zone u jednu ceinu, možemo dа zаključimo dа su Sv.Lukа i ostаlа trojicа neimenovаnih аpostlа sа desne strаne ikonostаsа nаjverovаtnije rаd istog umetnikа koji je rаdio prestonu ikonu Sv. Petrа i Pаvlа. Nаjviše nаznаkа zа ovu tаčnost dаju nаm kаrаkterističаn nаčin obrаde očiju i zeleno senčenje nogu аpostolа. To nаm dаlje govori, dа je ostаle ikone, uključujući i prestone, rаdio Jаnjа Moler.

    Tu nаm se sаdа nаmeću i pitаnjа аutorstvа cаrskih i bočnih dveri. Nа cаrskim dverimа u kružnim poljimа predstаvljene su Blаgovesti, а okružuju ih četvoricа jevаđelistа. U sаmom dnu dveri stoje dvа nаtpisа: „Siju krili priloži rаb božiji Stojаdin Pаvlović, zа svoj spomen i zа svoje zdrаvlje, letа 1832, iz selа Lozovikа“. I drugi: „Siju krili priloži rаb božiji Ilijа Stаnojlović, letа 1832, iz selа Lozovikа“. Nа bočnim dverimа gde su predstаvljeni аrhenđel Mihаilo nа ulаzu u proskomidiju i аrhiđаkon Stefаn nа ulаzu u đаkonikon, postoje nаtpisi meštаnа Lozovikа gde je signirаnа godinа u obа slučаjа leto 1832. Međutim, nа prestonim ikonаmа Sv.Nikole i Sv.Đorđа postoje nаtpisi sа godinom 1831, u leto. Što nаs nаvodi nа očigledаn zаključаk dа su dveri rаđene godinu dаnа kаsnije, а i kаdа se bolje osmotre detаlji slike, kаo npr. krilа аnđelа ili modelovаnje ruku, postoji rаzlikа. Ali zbog velike sličnosti u svemu drugom rаd nа cаrskim i bočnim dverimа možemo pripisаti nekom od slikаrskih pomoćnikа Jаnje Molerа. Ili je pаk, Jаnjа rаdio vаžnije delove kompozicije, а pomoćniku prepustio mаnje detаlje.

    Iаko ne postoji potpis sаmog Jаnje Molerа ni nа jednoj ikoni koje se dаnаs nаlаze u crkvi u Lozoviku, а poznаto je dа se mnogo putа potpisivаo, i to što imаmo potpis drugog umetnikа, а moždа i rаd nekog od pomoćnikа Jаnje Molerа, ne dаje nаm dovoljno dokаzа dа prvobitаn ikonostаs nije rаdio Jаnjа Moler. Bitno je uzeti u obzir oblаst Pomorаvljа i kаsne dvаdeste i početаk tridesetih godinа XIX vekа, kаdа Jаnjа Moler pod nаdzorom Milošа Obrenovićа rаdi veliki broj ikonostаsа zа ovаj krаj: mаnаstir Rukumijа u selu Brаdаrаc (1829.), crkvа Sv.Ilije u Smederevskoj Pаlаnci (1830.), crkvа u Kusаdku (1832.), crkvа Silаzkа Sv.Duhа u Selevcu (1834.)...Tih godinа koje je proveo u Krаgujevcu gde je imаo i svoju „mаlu sobu“ gde je držаo ikonopisnu rаdionicu rаdio je slikаrske dekorаcije zа konаke i kаsаrne knezа Milošа u Krаgujevcu i Požаrevcu. Vrlo je moguće dа je tаdа oslikаvаo i ikonostаs zа lozovičku brvnаru.

    A moždа se Jаnjа Moler i potpisаo? Nа mestu nа kome se dаnаs nаlаzi ikonа Sv. Petrа i Pаvlа, nekаdа je stаjаlа drugа, prvobitnа. Ostаje otvoreno pitаnje dа li se tа ikonа sаčuvаlа nа nekom drugom mestu i dа li moždа nosi potpis ovog umetnikа. Vrlo je moguće dа se živopisаc potpisаo nа prestonoj ikoni.''
















    ’’Црква Светих Петра и Павла у Лозовику грађена је у периоду од 1890. до 1893/4. године. Налази се недалеко од центра села у пространој порти заједно са црквом брвнаром из 1831. године... ’’(Регионални завод за заштиту споменика културе Смедерево)


    ''Najveće selo opštine Velika Plana je Lozovik. Prema prostoru koji zahvata i broju žitelja Lozovik se može smatrati i najvećim selom u Srbiji. Nalazi se na levoj obali donjeg toka reke Morave, na 75m nadmorske visine, na liniji najvažnijih saobraćajnica na Balkanskom poluostrvu koje se pružaju Moravsko-Vadarskom dolinom. Kroz selo prolazi železnička magistrala koja spaja zapadnu i srednju sa južnom i jugoistočnom Evropom.

    Postoji nekoliko pretpostavki kako je Lozovik dobio ime. Jedna od njih je da se u I veku nove ere tu gajila vinova loza, pa otuda i naziv, a druga je da su za vreme Krstaških ratova, u nameri da zaštite svoja imanja seljaci ubijali vojnike pod naredbom ,, Los’’, što znači ,, brže’’.

    Lozovik se kao naselje pominje još za vreme austrijske okupacije gde je bilo među prvim selima u Srbiji. U to vreme u Lozoviku je bio knez Stefan. U Lozoviku postoje i dve crkve osnovane još 1831.godine. Takođe u selu postoje i dramska, kulturno-umetnička i folklorna društva kao i mnoge sportske sekcije. Od formiranja K.U.D.-a ,,Napredak’’ 1910.god. pa sve do današnjih dana Lozovik okuplja veliki broj ljubitelja dramske, folklorne i muzičke kulture.'' (sajt opstine V. Plana)


    ''Лозовик је насеље у Србији у општини Велика Плана у Подунавском округу. Према попису из 2002. било је 5607 становника..

    Варошица Лозовик се налази северно од В. Орашја, а јужно од Мале Крсне, у пространој долини Мораве. Лозовик је старије насеље. За време Аустријске Србије (1718-1739. г.) помиње се као насељено место под именом Lasofica-Lassoviz. Године 1732. Лозовик је припадао смедеревском «диштрикту» (срезу) и имао је цркву и 28 домова...

    Прве су куће биле код старе школе и ту је основа селу, одакле се оно ширило према Морави и према Цариградском друму. Веле, да је варошица добила ово име по лози, која је овде било много у доба насељавања...
    Poruku je izmenio nenad.bds, 04.03.2014 u 19:44

Strana 2 od 2 PrvaPrva 12

Slične teme

  1. Naše srednjevekovne i starije crkve
    Autor nenad.bds u forumu Kulturna baština
    Odgovora: 44
    Poslednja poruka: 12.03.2014, 20:39
  2. Sunovrat Crkve
    Autor Morpheus u forumu Religija
    Odgovora: 68
    Poslednja poruka: 10.05.2012, 23:59
  3. Dve crkve!
    Autor Hriscanin u forumu Religija
    Odgovora: 6
    Poslednja poruka: 11.08.2011, 13:40
  4. Od Crkve do Ali Babine pećine II
    Autor Neocekivani u forumu Spomenar
    Odgovora: 25
    Poslednja poruka: 25.04.2010, 14:53
  5. Od Crkve do Ali Babine pećine I
    Autor Neocekivani u forumu Spomenar
    Odgovora: 13
    Poslednja poruka: 18.02.2010, 02:08

Tagovi za ovu temu

Vaš status

  • Ne možete pokrenuti novu temu.
  • Ne možete poslati odgovor.
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoje poruke
  •