Moja sada vec bivsa devojka je osoba sa kojom sam bio vrlo blizak prijatelj pre nego sto smo postali par. Ne samo da smo bili prijatelji medjusobno, nego se krecemo u istom drustvu, i skoro da nemamo prijatelja koji je prijatelj samo jednom od nas, vec su svi prijatelji zajednicki. U vezi je sve bilo sjajno, oboje smo stvarno zavoleli ovo drugo, iskreno bila mi je to najlepsa veza ikada.
E onda se desi sledece - ja se razbolim, dobijem mononukleozu, i moram da mirujem 4 nedelje, +6 meseci nakon oporavka nema fizicke aktivnosti. Mene je to ubilo u pojam. Inace vezbam redovno u teretani ( barem je tako bilo pre bolesti ), i to mi sluzi kao sjajan izbacivac negativne energije. Bio sam besan na svet, vecito razdrazljiv i nervozan, tesko mi je palo to mirovanje bez ikakve fizicke aktivnosti, pogotovo posto je leto. I radim ono sto sada vidim da je bila najgora opcija - istresam se na devojci. Za svaku sitnicu, ma kako nebitna bila, ja izbacujem frustraciju na njoj, ukratko - sluzi mi kao ventil. Ona je to trpela 3 nedelje, stalno smo se mirili nakon svadja ( inace, te 3 nedelje smo se svadjali svaki dan ili svaki drugi dan ). Onda, kada je konacno pocelo da mi bude bolje i kad sam konacno poceo da se ponasam normalno, ona raskine. Bio sam zatecen. Pitao sam je zasto to radi sada kada konacno se stvari vracaju u normalu, ona odgovori da je cekala da mi bude bolje, nije htela da raskine dok mi je bilo lose. Pitao sam je koliko dugo je vec ovo htela, ona kaze nedelju dana, a 3 dana pre raskida me je zvala da idemo u banju zajedno na odmor kad ozdravim, i da apliciramo za vizu za septembar za London, posto imam tamo smestaj. Ne razumem zasto me je zvala na zajednicka putovanja kada je planirala da raskine cim se nadje povoljan trenutak, to je jedini deo koji se ne uklapa u pricu, ali eto.
Uglavnom, raskinuli smo 1 dan pre nego sto je ona otisla na bir fest sa celim nasim drustvom ( ja nisam mogao zbog bolesti ). Sto se samog raskida tice, rekla je da vise ne moze, da stalno oseca pritisak i opterecenje kad je sa mnom, da se stalno plasi da cu opet da planem. I ne veruje mi da ce to prestati cak iako sad ozdravljamm, iako sam je u to ubedjivao i izvinjavao joj se za svoje ponasanje.
Ponasao sam se kao skot, i stvarno mi je krivo sto je tako bilo. Uopste je ne krivim za raskid, krivica je moja. Znam da mozete da me osudjujete, ali verujte, svestan sam svoje krivice, samo me jedno zanima - kako da je vratim? Pricao sam sa nekim ljudima, i zaista sada vidim kakav sam kreten bio. Kako nju da ubedim da cu zaista opet biti onaj u koga se zaljubila? Ja cu to zaista i biti, ali ona sa pravom vise ne zeli da mi veruje. Definitivno cu sacekati da se zavrsi bir fest ( traje 5 dana ), da se malo opusti i otrese pritiska sa drugarima. Ali, sta kad se vrati? Kako da se ponasam? Ne bih da je odmah salecem i izvinjavam joj se, jer bi i to bio pritisak. Bilo kakav savet/misljenje je dobrodoslo, volim je i mnogo mi je stalo do nje, ne zelim da je izgubim, iako jesam zesce zajebao stvar, sve bih ucinio da se pomirimo, ponos vise nije luksuz koji sebi mogu da priustim.
Citat
