Da li idete u Crkvu ?

[bobby]

Volim da odem Nedeljom,pre nego sto pocne liturgija da zapalim svece i pomolim se za zdravlje mojh najblizih i oprostenje grehova.Kada pocne liturgija,osecam neku vrstu energije,koja me smiruje neverovatno.U pojedinm trenucima krenu i suze.Odlazim i praznicima pravoslavnim.Duhovne pesme su nesto sto u svakoj prilici volim da slusam kao i sada Svjatij Boze.Osecanje po zavrsetku liturgije nemogu da opisem.Jednostavno neznam koje bih reci napisao koje bi bile adekvatne ma s r e c a n s a m.Voleobih da i vernici drugi h vera opisu svoja osecanja kada ulaze u svoje hramove.

[Mish]

Već sam u nekoj drugoj temi sebe deklarisala kao pravoslavnog ateistu. U detinjstvu me je baba naučila da kad pođemo u šetnju svratimo do crkve i zapalimo sveće. Tada sam redovno išla i na Svetog Savu, a negde sa pubertetom i na jutrenje o Božiću i Uskrsu. Sa tim sam prestala kada su naprasno svi postali vernici i kada se za Božić ispred Saborne crkve počeo skupljati polusvet, od tada veliki vernici, i kada su isti ulazeću u crkvu bacali petarde po njoj.
Od onda, tek s vremena na vreme, tačnije tek jednom ili dva puta godišnje odem da zapalim sveću i to kada me neki unutrašnji nemir natera na to.

[DzuPiter]

Volim da odem Nedeljom,pre nego sto pocne liturgija da zapalim svece i pomolim se za zdravlje mojh najblizih i oprostenje grehova.Kada pocne liturgija,osecam neku vrstu energije,koja me smiruje neverovatno.U pojedinm trenucima krenu i suze.Odlazim i praznicima pravoslavnim.Duhovne pesme su nesto sto u svakoj prilici volim da slusam kao i sada Svjatij Boze.Osecanje po zavrsetku liturgije nemogu da opisem.Jednostavno neznam koje bih reci napisao koje bi bile adekvatne ma s r e c a n s a m.Voleobih da i vernici drugi h vera opisu svoja osecanja kada ulaze u svoje hramove.

Moj hram je svako mesto gde DJ "propoveda" a ljudi igraju slaveci zivot i ljubav.
Zbog proucavanja prorocanstava sam odlazio na predavanja kod Adventista, i uvek sam se lepo osecao, jako su fini ljudi, i jako dobro poznaju Toru, stari zavet. Prikupljajuci iskustva drugih Ozbiljnih znalaca Svete reci, zakljucak je kod svih bio isti. Isus je bio poslednja " Zrtva ", smrcu na Krstu, je postao NADA, i ukinuo sve rituale, obrede i ceremonije, ciji su deo molitve, liturgije, paljenja sveca, krstenja itd....
U Novom Sadu znam jako puno ljudi, ali jako malo ljudi koji idu u Crkve, kao ti Bobby. Ali mi je jako drago da se ti na svoj nacin osecas kao ja.
Nadam se da ces i dalje ostati tako pozitivan i pun energije.

[bobby]

Već sam u nekoj drugoj temi sebe deklarisala kao pravoslavnog ateistu. U detinjstvu me je baba naučila da kad pođemo u šetnju svratimo do crkve i zapalimo sveće. Tada sam redovno išla i na Svetog Savu, a negde sa pubertetom i na jutrenje o Božiću i Uskrsu. Sa tim sam prestala kada su naprasno svi postali vernici i kada se za Božić ispred Saborne crkve počeo skupljati polusvet, od tada veliki vernici, i kada su isti ulazeću u crkvu bacali petarde po njoj.
Od onda, tek s vremena na vreme, tačnije tek jednom ili dva puta godišnje odem da zapalim sveću i to kada me neki unutrašnji nemir natera na to.

'Unutrasnji nemir"U godinama rata,inflacije i svih onih surovosti koje su nas zadesile ja sam jedino u veri nasao svij mir.Neznam....mozda to ide sa godinama.

[vlado]

Nedavno smo moje drustvo i ja uveli neko nase pravilo da kad god mozemo, vikendima, odemo u crkvu Posle svakog boravljenja u njoj se osecam nekako.... tesko je to opisati, jednostavno predivno. Tako da gledam da sto cesce odlazim, pogotovi sto imamo zaista predivnu crkvu i sve veci broj gradjana odlazi u nju

[SQUAW]

Ja sam odrasla pored crkve. I u crkvi... porti, tačnije. Moje naivne dečije iluzije da desno od mene živi Bog, i brojna pitanja "Zašto on nikad nije kući kad mi odemo kod njega?" razbijala je sa osmehom moja porodica ali i prota koji me voleo... pa donekle uticao i na ime koje danas nosim i ljutio se kada mi ga skraćuju i zovu drugačije. I govorio je da je uvek znao da ću da izrastem u čudo. A nije ni čudo... imao je pobesnelog Maxa na triciklu u svom dvorištu koji je vrteo pedalama kao nezdrav...

Zahvaljujući proti ja znam da je moj Bog svuda, a ne samo u njegovoj kući. Da je u meni. Ispod kamena, u drvetu, ima ga i na pijaci a ne samo među zvezdama. Zato ja danas od svega umem da napravim oltar.

Ne idem u crkvu samo o velikim praznicima. Znam Oče naš i još ponešto. Uživam u duhovnoj muzici. Ježim se kad uđem u crkvu dok hor peva, oduvek. Znam i da zaplačem. Ali se ne smatram većim vernikom od onih koji sve to ne rade. Pa ni od onih koji ne znaju Oče naš a u crkvu odlaze. Svako ima svoj razlog i ja to poštujem, kakav god on bio. Idem kada osetim potrebu, idem kad se uželim jutarnje ili većernje, idem da se pričestim. Idem da stanem gde i moj pradeda i da upalim sveću tamo gde je i on palio.

Uvek idem u istu crkvu. Svratim i do jednog manastira često. I to je to što se tiče mog grada. One druge, van grada, volim da posetim kad za to imam prilike ili kad se isto tako uželim.

Prota više odavno nije živ. Nije ni popadija. Ali tu je sada otac Slobodan. Sa njim volim da se ispričam, onako, da odsedimo na stepenicama. Zna da sam blesava, sve mu ispričam. Zna da ne nosim suknje i da psujem. Da ne pišem samo ćirilicom. Volim ga jer nema par lokala i tri stana. Njegov novac ne miriše na crkvu.

Eto.

[nattydread]

u crkvu idem po vlastitom nahodjenju. uglavnom ne idem na velike praznike, jer od novokomponiranih nema mjesta. ne volim da me svi vide i da me komsijske babe zagledaju koliku cu para da ostavim na ikonu. idem uglavnom sama, kad osjetim potrebu, da zapalim svijecu. i nitko ne zna da sam taj dan bila u crkvi.

[Papak]

Rijetko kad dodjem do ispred Crkve, a unutra samo ako me shtapom utjeraju
PS
Ustajte svi na zemlji kleti,
Svi sužnji koje mori glad!
Nepravdi razum sad se sveti,
Tutnji već i selo i grad.
Nek tiranstvo sruši naša snaga,
Bezbrojno roblje sad ustaj!
Nek svijetu starom nema traga,
Svoj bijedi sutra bit će kraj!
To će biti posljednji i
Odlučni teški boj,
Internacionala
Nek bude ljudski rod!

[blueella]

Iskreno,najčešće u crkvu uđem kada sam na putovanjima.
Koju god vidim da je otvorena,ja uđem,pomolim se,upalim sveću,razgledam je i izađem.
Kada pomislim,velik je to broj puta da sam ušla u nju i zaista se osećam drugačije kada izađem.
Inače idem za Uskrs i Božić.
Venčanja,krštenja i sahrane tu nećemo ni računati.

[Zvonchica]

Odem kada osetim potrebu da odem.

[Ivana-psy]

Kao mala sam mnogo cesce isla, sa bakom i dekom, i postila sam da bih se pricestila~ Sad samo ponekad, jako retko , zao mi je zbog toga ali nekako sam izgubila naviku. Odem na jutrenje za Bozic i Uskrs, zapalim svece i izadjem. Ipak, nekako sam uverena da nisu vernici samo oni koji odlaze u crkvu, tako da zbog tog uverenja ili nedostatka navike, malo sam lenja po tom pitanju!

[Inquisitor]

Slabo. Desava mi se kad odem da uvek sretnem neke babe kako lizu podove crkve. Bude mi neprijatno. Ako neko veruje (a ja ne verujem) sta ima da lljubi kamene podove crkve. Ako nema vere u sebi moze i da pojede celu crkvu dzabe mu. A ako veruje ne mora ni da ide.

[goldie]

Ne idem u crkvu. Crkve posecujem samo na vencanjima i to ako neko meni blizak sklapa brak. I u potpunosti se slazem sa svim sto je pre mene rekao Inquisitor.

[Sanja]

Crkva je institucija koju treba postovati, bez obzira koja ona bila. Uzasavam se novokoponovanih vernika, koji ne znaju osnovnu kulturu ponasanja. Ne smatram da odlaskom u crkvu postajes veci vernik, jer veru nosimo u nama samima, ali i razumem ljude koji se nakon odlaska u crkvu osecaju duhovno ispunjeno. Ja licno nemam tu naviku, jer ne osecam tu potrebu, ali sam generalno ZA odlazak u crkvu, jer je to jedno od mesta na kojima ljudi mogu naci duhovni spokoj, pa zasto da ne?

[psssst]

Crkva je institucija koju treba postovati, bez obzira koja ona bila. Uzasavam se novokoponovanih vernika, koji ne znaju osnovnu kulturu ponasanja. Ne smatram da odlaskom u crkvu postajes veci vernik, jer veru nosimo u nama samima

DA