Milena Pavlovic Barili
Prikaz rezultata 1 do 6 od ukupno 6
  1. #1

    Milena Pavlovic Barili

    Milena Pavlovic Barili ,rodjena 05.novembra 1905. u Pozarevcu
    U periodu od decembra 1934. do februara 1936. godine Milena Pavlović Barili je objavila 17 pesama i dva crteža
    u italijanskom časopisu Kvadrivio. Ona je napisala ukupno oko 60 pesama na četri jezika, i to, pored na srpskom,
    isključivo na romanskim jezicima - 17 na italijanskom, 7 na francuskom i 14 na španskom jeziku. Na taj način
    usitnila je svoje pesničko delo i onemogućila da ono pripadne nekoj od ovih književnosti. Verovatno je ipak da nije
    ni nameravala da stvori sistematičan pesnički opus, već da je pesme pisala iz unutrašnje potrebe, odnosno da bi izrazila
    trenutna osećanja, zbog čega su joj zvučnost i kolorit jezika na kojima je pisala bili značajniji od složenosti značenja,
    semantičkih igara, ili eksperimenata u jeziku.
    Ritam i melodija ovih stihova grade jednoličan, ljuljuškav tok, a pesničke slike se spajaju kao kod simbolista - ne toliko
    na osnovu uobičajene upotrebe reči i logike koliko prema njihovoj psihološkoj rezonanci i ličnim analogijama. Pošto je osećanje
    okeanske praznine glavni sadržaj ove poezije, umetnica nalazi za njega odgovarajuću formu u labavo vezanim rečima koje naizgled
    slobodno dolaze jedna za drugom.


    Nekoliko stihova koji su mene posebno dotakli...


    Na kutu belog oblaka
    spava nejasna tuga
    u neprekidnoj melodiji
    tihoj i zasanjanoj
    usred zvezdane jeze.
    Samo tamni plac sume
    trese svoju srebrnu kosu
    izgubljenu u oku razdaljine





    Spalicemo noci
    da upotpunimo noci
    da odresimo snove
    da suzdrzimo dah.
    Onda ce igra
    poteci iz nasih dlanova
    suvih od zivota.
    Ni hitra,ni spora nece biti.
    Bice sama
    Kao veliki sestar
    potpuno uporedna
    s mehanickim
    ritmom raspadanja.
    Oni koji me srecu,misle da ja to putujem.A ne putujem ja...to beskraj po meni hoda...

  2. #2

    Odgovor: Milena Pavlovic Barili

    Расплела сам дуге косе
    са хиљадама витица.
    То је био тежак посао
    који нисам могла привести крају
    јер су се косе сплитале
    са грањем дрвећа
    док сам пролазила трчећи.

    Чинило ми се да их опет видим,
    своје лађе,
    али оне су биле отишле,
    док сам спавала оне су дигле сидро
    и отишле су све
    (а ипак
    сан је тако дивљи,
    треба га гонити данима
    и данима,
    бити стрпљив, не дрхтећи, не дишући,
    не мислећи).

    Али док сам ја спавала
    они су отишли у рат...
    И сада -
    коме да пишем?.

    А могла сам да будем
    мала, плава девојчица
    у цвећу резеде,
    међу белим крилима голубице,
    девојчица која се игра са Одјеком
    на обали језера једног огледала.

    Авај!
    Сачувала сам своје детињство
    опаљено од морских прича
    само у својим рукама.

    Да бих можда поново њих стигла
    могла бих да трчим, трчим
    брже од свог срца:
    могла бих да појашем коња
    да што мање времена изгубим.

    Али ствар није у томе.
    Ако боље посмотрим,
    мислим да је њих олуја
    однела
    јер облаци имају чудноват облик
    иако зора није гранула.

    А ја нисам унајмила посаду
    јер су људи били пијани
    и клецали су
    и тукли се због једне речи,
    због ситнице, ћутећи.
    Видела сам њихове хитре покрете
    на белој фасади
    цркве.
    Oni koji me srecu,misle da ja to putujem.A ne putujem ja...to beskraj po meni hoda...

  3. #3

    Odgovor: Milena Pavlovic Barili

    Kisa mi kaplje u sobu
    sobu koja nije moja
    Cuje se kako trci poput misa
    Tako sam zadovoljna kad zamisljam
    kako palim mesec
    kako ga palim da plane i izgori
    i vidim kako crni i odlece
    kao mali ugljenisani leptiri
    spori i kosi
    koji ne menjaju nista u tisini
    Ali treba se cuvati oblaka
    jer sa njima on moze
    da nam umakne zauvek
    Treba ih se cuvati uporno
    uporno,
    kao sto cine
    i ostali
    Oni koji me srecu,misle da ja to putujem.A ne putujem ja...to beskraj po meni hoda...

  4. #4

    Odgovor: Milena Pavlovic Barili

    Htela bih da te volim
    vise nego sto mogu
    Okrenuta od sveta-
    bez vremena i prostora,
    biti urezana u tvom odrazu
    U teskobi postojanja
    htela bih svest da uronim
    u tvoje spokojstvo
    oslobadjajuci se svake suze
    koju ipak moram isplakati
    na strasnoj granici
    izmisljenog odnosa
    Oni koji me srecu,misle da ja to putujem.A ne putujem ja...to beskraj po meni hoda...

  5. #5

    Odgovor: Milena Pavlovic Barili

    Nepomicne i sjajne
    gledahu tvoje daleke oci
    Na mojim praznim dlanovima
    nosim spomen
    na oblik tvoje glave,
    tvojih ramena,
    tvojih usana.
    Cuvam i vedri osmeh
    tvoje dobrote.
    Nemam nista drugo
    Niti ce mi ista drugo nedostajati
    Bila sam bogatija od celog sveta !
    Oni koji me srecu,misle da ja to putujem.A ne putujem ja...to beskraj po meni hoda...

  6. #6

    Odgovor: Milena Pavlovic Barili

    Једним јединим оком
    видели смо светове
    тврде и сиве путеве
    воде што мру од жеђи.
    Због тога,
    они који не сазнаше
    оковаше нас, мислећи да нас имају.
    Али наш је живот био сигурнији
    него бусола -
    јер ми бејасмо деца Сокола.
    И, чекајући час погубљења
    расла су наша крила
    тако поносита
    и тако силна,
    да ни њихов ужарени челик,
    ни отров њихових голубица
    није спречио величанствени лет
    наше равнодушности.
    Oni koji me srecu,misle da ja to putujem.A ne putujem ja...to beskraj po meni hoda...

Slične teme

  1. Milena Pavlović Barilli
    Autor Kalina u forumu Umetnost
    Odgovora: 2
    Poslednja poruka: 24.11.2009, 15:40
  2. Milena Dravić
    Autor Goga u forumu Film, pozorište i televizija
    Odgovora: 0
    Poslednja poruka: 20.11.2009, 15:37

Tagovi za ovu temu

Vaš status

  • Ne možete pokrenuti novu temu.
  • Ne možete poslati odgovor.
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoje poruke
  •