Zločin iz strasti

[memento]

"Zločin iz strasti može da se shvati kao metafora o zlu i ljudskoj sudbini, ali i kao dokaz surovosti „normalnih“ ljudi, koji sve više postaju problem naše civilizacije."

Milan Kostić

Zločin iz strasti spada u redak oblik kriminala kome se priznaje izvesna olakšica. Time se prihvata činjenica da su strasti opšteprisutne u svakodnevnom životu, a ne psihopatološka stanja, kako to zaključuju neupućeni. Strasti čoveka pokreću i uzbuđuju. Od njih on pravi svoje snove, religije, mitove i umetnička dela, ali su od strasti sačinjeni i najteži zločini. Ove poslednje autor je godinama istraživao kod takozvanih “običnih ljudi”, bez kriminalističkih dosijea i asocijalne prošlosti. Svi su oni izjavljivali da nisu želeli da ubiju i svima njima zločin nije mogao da donese nikakvu korist.

Siguran sam da svi mi ovde osuđujemo zločin ma kakve bile pobude za njegovo izvršenje. Možda je ovo prilika da svi zajedno pokušamo da apostrofiramo čovečiju strast kao neotuđiv deo čovekove prirode i koja značajno, a neretko i odlučujuće, utiče na odluke i postupke ljudi i da dođemo u što većoj meri do uzroka zašto je to tako.

Ko je čitao moje postove, verujem da je primetio da često pominjem taj čarobni trougao naših ega, ida i superega koji u nevidljivoj laboratoriji naših mozgova u međusobnim interakcijama trasiraju naše misli, naše odluke i naše postupke...

Strast i zločin? Na prvi pogled možda malo paradoksalno, ali ako zagrebemo po psihologiji i odeljku o teoriji ličnosti shvatićemo da to i nije ništa neobično. Naprotiv.


Šta mislite o čovečijoj strasti i zločinima kojima je ona uzrok? Šta to tera ljude da iz ljubavi svirepo ubijaju osobe koje vole?

[čista iluzija]

Pitam se šta li te je nagnalo da otvoriš ovako bolesnu temu.

[memento]

Pitam se šta li te je nagnalo da otvoriš ovako bolesnu temu.

Neobično pitanje, čini mi se, ali odgovoriću. Još pre neki dan, prateći raspravu na jednom drugom forumu, zainteresovala me je ova problematika pa sam proguglao i naišao na ovaj link:

Zavet: Milan Kostić: Zločin iz strasti.

Posle čitanja stranice palo mi je na pamet da bi možda bilo dobro da otvorim temu o ovoj bolnoj pojavi u kojoj su žrtve u 4/5 slučajeva upravo žene. Dakle, sledeći analogiju tvoga pitanja može se zaključiti i to da su teme o kanceru, AIDS-u, narkomaniji, masovnim ubistvima i štati ja znam već, takođe bolesne, što, naravno, nema veze sa istinom...

Ali, nije stvar u pitanju, odnosno temi, već u odgovoru. Jer, kao što je, verujem, poznato, nema glupih pitanja, već samo ... hmm... netačnih odgovora.

[čista iluzija]

Ali, nije stvar u pitanju, odnosno temi, već u odgovoru. Jer, kao što je, verujem, poznato, nema glupih pitanja, već samo ... hmm... netačnih odgovora.

Da,ima netačnih odgovora ,ali ja kapiram da na forumima kad postaviš temu ,zanima te mišljenje ljudi koji tu pišu ili je postaviš čisto da se o njoj raspravlja.

Za mene je lično ova tema prilično bolesna,ali ok,nemamo svi iste afinitete prema nečemu.

Ali kad sam već kliknula na nju ,hajde i da kažem šta mislim.

Pa mislim da niko nema pravo da oduzme nečiji život jer mu ga on nije ni dao.Ljudski um je jako komplikovano polje i veoma nepredvidivo.Stvari koje se dese u trenutku su utoliko opasne jer ih ni sam čovek ne može kontrolisati nekad.Mislim da se zločin iz strasti radja iz ljubomore i da oni ljudi koji je osećaju treba da rade mnogo na sebi u smislu posete terapeutima,jer ljubomora je osećaj koji ne nestaje sam po sebi.Mislim da bi tada bilo mnogo manje zločina iz strasti.

[čista iluzija]

Strast i zločin? Na prvi pogled možda malo paradoksalno, ali ako zagrebemo po psihologiji i odeljku o teoriji ličnosti shvatićemo da to i nije ništa neobično. Naprotiv.

A šta ti mislliš o ovoj temi?

[lado]

Šta mislite o čovečijoj strasti i zločinima kojima je ona uzrok? Šta to tera ljude da iz ljubavi svirepo ubijaju osobe koje vole?

Meni su uvek zanimale ovakve teme.
Strast je sila.
Strast je najvazniji zacin.
Strast nas pokrece da volimo,da budemo kreativni stvaramo.
A na cega bi licili da nema strasti?

Mislim da zlocini iz strasti nisu samo zbog strasti,vec zbog posesivnosti,ljubomore,ocaja kad nesto gubis,kad ne umes da gubis...
Mislim da je to trenutak .
Da je trenutak bola, nekog ko gubi nekoga koga *voli*,a i takva ljubav je prilicno bolesna.
Po meni vise je stvar dominacije,nego strasti.

[Isahara]

Ovo je veoma kompleksna tema i iziskuje konsultovanje literature. Svake vrste.
Moje skromno mišljenje glasi da je moć dekstruktivna i/ili konstruktivna sila koja stoji iza svih naših postupaka. Volja za moć, kako kaže Niče.
Volja za moć je seksualni nagon.
Volja za moć je vitalni princip koji nas tera do granica koje nismo ni svesni da posedujemo.
I onda samo posedovanje. Svoj život posedujemo i imamo pravo odreći se istog. Hrabro je doneti odluku o tom činu, nisu samoubice kukavice, dapače.
Kukavice su oni kojima strasti-volja za moć do te mere zagospodare da u drugoj osobi vide pretnju i oponiranje svega onoga što misle da jesu. Zločin iz strasti je igra moći u kojoj nema pobednika.
Granice normalnog i nenormalnog su arbitrarne, kulturno pa i genetski uslovljene.
Strast/afekt smatram graničnim stanjim, psiholozi to mnogo bolje znaju, ja sam samo laik. Osobe koje često zapadaju u takva stanja mnogo su veća opasnost za druge nego za sebe. Potiskivanje afektivnih emocija nekog vodi u ludilo, kanalisanje istih moguće je vaspitanjem i paprenom psihoterapijom. U opštoj krizi morala vaspitanje je pretrpelo najveći udarac. Psihoanalizi ne pogoduje ekonomska kriza te se ljudi teše rakijom, koja samo još više razludi ludaka.
Mislim i da ima mnogo bolesnog u ljubavnim odnosima. Pojedine osobe bukvalno spavaju sa potencijalnim ubicama. I da, one (uglavnom, one) to znaju. Neki mogu da menjaju i utiču na tok svoje sudbine, neki ne.
Sadista i mazohista vazda su bili dobitna kombinacija.

Malo sam konfuzna, ali toliko je pitanja...
Zaista je teška tema, a sitni sati...

[Bazilej]

Šta mislite o čovečijoj strasti i zločinima kojima je ona uzrok? Šta to tera ljude da iz ljubavi svirepo ubijaju osobe koje vole?

Strast je vatra koju pokreće naše iracionalno, onaj deo u kome ne vladamo svesno svojim postupcima, zato baš i mislim da je zločin iz strasti logična stvar.
Nema tu, po meni, puno mudrosti, kada preovlada taj deo koji ne možemo da kontrolišemo, koji nas nagoni i na dobra dela i na zločine.
Samo je pitanje da li svako može da nosi taj "teret" strasti, to breme koje posle izgubljene bitke budi najgore u nama.
Sasvim je nebulozno ubiti nekoga koga volimo, ali isto tako ne možemo poistovetiti strast sa ljubavlju, jer je ljubav nešto što proističe iz našeg svesnog, dok strast to nije, ona je više životinjska, nagla i rađa sreću i patnju.
Mrzim strast