U svakom trenutku postoji tačno jedna tačka na Zemlji u kojoj je Sunce tačno u zenitu. To je tačka u kojoj duž koja povezuje centar Zemlje i centar Sunca probada površinu Zemljine kugle. Ravnodnevnica je trenutak kada se ta tačka nađe tačno na ekvatoru, koji se opet definiše preko Zemljine rotacije oko sopstvene ose. Zemljina osa je promeljiva, pa se samim tim i ekvator "ljulja". Ravnodnevnica je prolećna ako u tom trenutku tačka koju sam pominjao prelazu sa južne polulopte na severnu, a jesenja kada ta tačka prelazi sa severne polulopte na južnu.
Zemljina osa s je nagnuta u odnosu na ravan e u kojoj leži putanja Zemlje oko Sunca (ravan ekliptike). Neka je r ravan u kojoj leži Zemljina osa s i koja je normalna na ravan ekliptike e i neka je n prava koja leži u ravni ekliptike e i koja je normalna na presečnu pravu ravni r i e. Najzad, neka je p prava paralelna pravoj n koja prolazi kroz centar Sunca. Presečne tačke te prave sa putanjom Zemlje oko Sunca su tačke koje Zemlja dolazi tačno u trenutku prolećne, odnosno jesenje ravnodnevnice. Ona od te dve tačke koja odgovara prolećnoj ravnodnevnici naziva se gama tačka.
Zvezdana ili siderička godina je trajanje koje je potrebno Zemlji da napravi pun krug oko Sunca. Tropska ili sunčana godina je trajanje koje protekne između dva uzastopna prolaska Zemlje kroz gama tačku. Gama tačka se zbog pojave precesije (okretanja Zemljine ose oko druge zamišljene ose) kreće u susret Zemlji, tako da sunčana godina traje kraće od zvezdane. Zemlljina osa ne opisuje baš pravi konus oko te zamišljene ose, već pravi male "talasiće" oko njega. To je takozvana pojava nutacije. Međutim, ona nema nikakvog uticaja na kretanje gama tačke. Na kretanje gama tačke utiče isključivo precesija.
Dakle, kada kažete "godina", astronomi pomisle na sve i svašta. Stoga nema previše svrhe govoriti o tačnosti kalendara ako se ne kaže u odnosu na šta. Izbor trajanja prema kome će se ravnati kalendar zavisi od konkretnih potreba.
Sunčana godina je usklađena sa smenom godišnjih doba na Zemlji, a samim ti i sa prirodnim ciklusima i godišnjim bioritmom. Stoga je za najveći broj "ovozemaljskih" potreba najbolje da kalendar bude usklađen sa sunčanom godinom. Međutim, kada je reč o julijanskom, gregorijanskom i Milankoćevom kalendaru, obično se misli na potrebe Crkve. Pa, da onda zađemo malo u njenu istoriju.
Jevreji imaju praznik koji se zove Pasha. Naziv potiče od reči "pesah" koja znači prelazak. To je praznik kada oni proslavljaju svoje izbavljenje iz egipatskog ropstva. Naime, prema drugoj knjizi Mojsijevoj, Bog se javio Mojsiju i rekao mu da jevreji obeleže svoje domove krvlju, jer će pobiti one koji ne obeleže domove, a preći preko onih (tj. izostaviti ih) koji budu domove obeležili. To je Mojsije rekao jevrejima, i pošto su jevreji obeležili svoje domove, a egipćani nisu, Bog je pobio egipćane, a jevreje nije, to jest izostavio ih je oz pomora, ondnosno "prešao" preko njih. Potom su jevreji pobegli preko Crvenog Mora.
Hrišćanima jevrejski praznik Pasha nije ništa značio, a kao glavni praznik slavili su Uskrs. Prvi hrišćani su svoj praznik takođe zvali "Pasha", jer se tada slavi vaskrsenje, to jest prelazak iz smrti u život. Čak su neki hrišćani slavili svoju Pashu, istoga dana kad i jevreji svoju. Zbog takve zavisnosti od jevrejskog kalendara, jevreji su zadirlivali hrišćane. Međutim, datum praznovanja Uskrsa u hrišćanskom svetu nije bio standardizovan. 313. godine Car Konstantin priznaje hrišćanstvo, koje postaje zvanična religija Rimskog Carstva. 325. godine održan je prvi hrišćanski vaseljenski sabor u gradu Nikeja u današnjoj Turskoj na kome je raspravljano pored ostalih pitanja i pitanje slavljenja Uskrsa. Julijanski kalendar, koji je Julije Cezar uveo 45. ili 46. godine pre Hrista) je korišćen, kao tada najrasprostranjeniji kalndar. Tom prilikom su donesene sledeće odluke o praznovanju Uskrsa.
1. Svi hrišćani moraju da slave Uskrs istoga dane.
2. Hrišćani nemaju više ništa zajedničko sa jevrejima, pa hrišćanski kalendar mora biti nezavisan od jevrejskog. Stoga se ne sme dogoditi da Uskrs i Pasha padnu istoga dana. Pošto Pasha pada uvek pre prolećne ravnodnevnice, Uskrs ne sme pasti na dan prolećne ravnodnevnice, niti pre nje. Na taj način će Uskrs uvek padati posle prolećne ravnodnevnice.
3. Uskrs se mora slaviti u nedelju.
4. Uskrs će se slaviti u prvi nedelju koja padne posle prvog punog meseca posle prolećne ravnodnevnice, ili na dan punog meseca, ako pun mesec padne u nedelju.
Ovde su neophodna neka pojašnjenja. Iz praktičnih razloga, da se ne bi svake godine utvrđivalo kada je ravnodnevnica, ona je definisana kalendarski. Kada je uveden Julijanski kalendar, ona je padala oko 25. marta po tom kalendaru. Međutim, do nikejskog sabora je prošlo skoro 400 godina, pa je u vreme sabora ravnodnevnica padala oko 21 marta. Stoga je ravnodnevnica definisana kalendarski kao 21. mart, bez obzira na nebeske pojave. Ali, pošto se mladina dakše i tačnije određuje golim okom (lakše je proceniti ima li nečega ili nema ničega, nego da li je krug pun ili skoro pun), pun mesec je definisan kao 14. dan mladine.
Iz praktičnih razloga, za određivanje mesečevih mena korišćene su tablice načinjene u Aleksandriji 277. godine, koje su zasnovane na pretpostavci da se mesečeve mene periodično ponavljaju svakih 19 godina. To je približno tačno, ali postoji i neka greška koja se vremenom nagomilava. Pravilo određivanja Uskrsa zasnovano na tim tablicama je i danas u upotrebi u Pravoslavnoj Crkvi, mada nema mnogo mnogo veze sa stvarnim mesečevim menama.
Zbog toga pravoslavni Uskrs nije u skladu sa odlukama Nikejskog sabora.
Međutim,
2. odluka nasuprot namerama čini hrišćanski Uskrs upravo zavisnim od jevrejske pashe, kao što će vreme i pokazati. Uslov da uskrs pada isključivo posle Pashe je pomalo čudna formulacija nezavisnosti to dvoje.
Papa Grigorije XIII je 1562. godine korigovao kalendar uskladivši ga sa prolećnom ravnodnevnicom tako da opet pada oko 21. marta. No, ta korekcija nema nikakve veze sa pomenutim odlukama nikejskog sabora jer je na njemu ravnodnevnica definisana kalendarski, kao 21. mart bez obzira na nebeske pojave. Međutim, pošto jevrejski kalendar kasni u odnosu na prolećnu ravnodnevnicu, katolički uskrs ponekad pada na dan jevrejske Pashe ili pre nje, što predstavlja kršenje odluke nikejskog sabora.
Sve odluke bi se ispoštovale upotrebom Julijanskog (ili nekog drugog) kalendara koji kasni za prolećnom ravnodevnicom barem koliko i jevrejski kalendar, uz ravnanje prema stvarnim mesečevim menama. Međutim, pravo rešenje leži u oslobađanju od zavisnosti od jevrejskog kalendara.
Međutim, odluke vaseljenskog sabora može promeniti samo neki drugi vaseljenski sabor. U istoriji ih je održano sedam, a postojeći raskol u hrišćanstvu stoji kao prepreka održavanju osmog vaseljenskog sabora, koji se priprema već više od sto godina, ali još uvek nije pripremljen. Na njemu bi trebala da se pretresu razna pitanja, uključujući ovo (ne kao najvažnije), ali zbog postojećeg raskola još uvek nisu dogovorene polazne osnove. U suštini, to bi trebao da bude sabor pomirenja, to jest ujedinjenja celokupnog hrišćanstva.
1923. godine održan je svepravoslavni kongres na kome je kao član srpske delegacije učestvovao i astronom Milutin Milanković koji je sastavio kalendar, koji je još tačniji od grigorijanskog u odnosu na sunčanu godinu. Kasni samo 2 sekunde naspram 26 koliko kasni grigorijanski. On je predložio taj kalendar Pravoslavnoj Crkvi navecši kao jednu od prednosti i to što se na taj način ne prihvata kalendar Katoličke Crkve. Milankovićev i Grigorijanski kalendar su trebali da se razlikuju prvi put 2800. godine. Na taj način je hteo da ostavi hrišćanstvu što više vremena za prevazilaženje raskola. Za razliku od grigorijanskog kalendara koji na svakih 400 godina ispušta 3 prestupne u odnosu na julijanski, Milankovićev kalendar na svakih 900 godina ispušta 7 u odnosu na julijanski.
Pravoslavne crkve koje su reformisale kalendar su prihvatile Milankovićev, a ne grigorijanski kalendar, mada ne znam da li će toga biti svesne 2800. godine.
Na kraju, pomenuću i to da astronomi još uvek koriste julijansku godinu u svom sistemu mernih jedinica jer je zgodnija za račun od grigorijanske godine. Broj 365,25 je "okrugliji" od 356,2425. Naravno, mora se znati kog datuma po zvaničnom kalendaru se dogodila, ili će se dogoditi neka nebeska pojava. Međutim, svakako je lakše izvršiti jednu transformaciju na početku i jednu na kraju računa, nego "vući" grigorijansku godinu kroz ceo račun.
maleni kaže:
Citat
