U kom gradu (ne) biste mogli da zivite?

[Meggy]

Pored Novog Sada koji mi je bas po meri, kontam da bih mogla ziveti u Valjevu, na primer. Lep gradic, ima Kolubaru, ima Gradac i ima prelepu okolinu.

Ne b’ mogla ziveti u Beogradu, i to iz samo jednog jedinog razloga – sto pola zivota provedes na relaciji kuca-pos’o, pos’o-kuca. Udjes u jedan bus pa putujes cetr’es pet minuta, pa udjes u drugi da bi putov’o jos tol’ko... gledam, voze se tim gradskim prevozom i stariji ljudi, smela bih da se opkladim da oni jadni i zaborave gde su krenuli


A vi?

[Samuraj]

Neostvarena želja mi je da živim negde na moru, uz obalu, gde je sunčani deo obdanice veći deo dana. Kad je to već nemoguće, voleo bih da živim u Novom Sadu ili recimo u Kragujevcu.

Ne bih nikako mogao da podnesem život u Banatu (Pančevo, Vršac), na jugu Srbije (Vranje, Bujanovac, Preševo, Priština).

[yossarian]

У Србистану обожавам исток, од севера до југа. Од места у којима сам био, живео бих у Банату, било ком и било где Затим негде на Дунавској магистрали, од Великог Градишта до Кладова... Мајданпек ми је исто кул Сав тај исток, Неготин, Зајечар, Кладово, Бољевац, Пирот, Сврљиг, Бела Паланка, Бабушница, Димитровград, Звоначка Бања, Црна Трава, Сурдулица, Босилеград, Врање, Лесковац, Прокупље...

Од места у којима нисам био, мислим да бих волео да живим у Призрену или Штрпцу, Асмари, Адис Абеби, негде близу поларнок круга, у некој афричкој метрополи...

[Isahara]

У.. Затим негде на Дунавској магистрали, од Великог Градишта до Кладова... Мајданпек ми је исто кул Сав тај исток, Неготин, Зајечар, Кладово, Бољевац, Пирот, Сврљиг, Бела Паланка, Бабушница, Димитровград, Звоначка Бања, Црна Трава, Сурдулица, Босилеград, Врање, Лесковац, Прокупље...

Od svega što nabroja Josa, ne bih mogla nigde. Od tog juga podilazi me jeza.
Dodala bih još i Bor.
Ni u Nišu ne bih volela da živim.
Volim Šumadiju.
Volim Valjevo i Loznicu.

Teško da bih mogla da živim u Vojvodini.
Tu ne računam Suboticu, ona mi se baš sviđa.
I Pančevo mi je OK.
Ne mogu da podnesem ušorene kuće, zabarakadirane kapije i puste ulice.
Uvek se pitam kakvi li su životi tih ljudi, kako im nije dosadno iza tih kapija..
U Kovinu nikad ne bih mogla da živim. Uvenula bih od depresije.

Isto tako, čini mi se da ne bih mogla da živim u gradu koji nema reku.
Grad bez reke nema dušu.
A ja sam duševna žena i mnogo polažem na to

[believer]

Isto tako, čini mi se da ne bih mogla da živim u gradu koji nema reku.
Grad bez reke nema dušu.
A ja sam duševna žena i mnogo polažem na to

takoDJer

a sve zato sto smo dushevne zene....Isahara i ja....tesko da cete takve naci idje na svijet

[maleni]

Živim u malom mestu gde mi je par prijatelja, posao i porodica i to mi je skroz ok.
Ako bude sve po planu verujem da ću pod stare dane živeti povučenije na nekom tipu salaša pod južnom padinom Fruške Gore.
Par stotina čokota, nekoliko voćki i ozbiljna mašina za košenje trave uz nekakvu penziju bi bilo ostvarenje snova gde bi doživio starost.
I ne liči baš na neki grad...

[believer]

moja velika i neostvarena zelja je ostrvo
ili makar neko selu uz samu obalu mora

licno,ne bih nikad mogla da zivim u Vojvodini
previse ravno za moj ukus,monoton pejzaz,uporen zivot

uopste,ne bih mogla da zivim u provinciji vecoj od one u kojoj vec zivim

snasla bih se u Njujorku,recimo...
mada mislim i da Dorcolu ne bih rekla odsecno ne

[dusica63]

Volim more,sunce,plazu...dsakle volela bih ziveti u nekom primorskom graduicu.Sto se Srbije tice osim Novog Sada,hvala lepo ne nigde. A ako bih morala birala bih sve sem Beograda.

[čista iluzija]

Pa ja ne znam stvarno zašto toliko mrzite Beograd kad je to jedan prelep grad ,da stavim na stranu moju ljubav koju gajim prema njemu još od malena.Mislim da je Beograd pre svega,pored toga što je totalno urban i planski izgradjen,grad koji ima za svačiji ukus po nesto.Ima prelepa šetališta,reku,divno uredjen kej ,kupalište,izletišta,planinu,dobro razvijenu mrežu gradskog saobraćaja,sve moguće škole i fakultete,fenomenalan kulturni život.

Meni se Novi Sad lično ne dopada ,što zbog onog kupusa koji je napravljen od arhitekture u zadnje vreme,što zbog hladnih i neprijatnih Novosadjana .Molim Novosadjane da mi ne zamere,uvek sam sticala taj isti neprijatan utisak kad god sam išla u Ns.

Ja živim u Vojvodini i obožavam je ,ali totalno i nedavno sam shvatila koliko je lepa i koliko ni najmanje nije ravna i koliko je čista i uredjena u odnosu na ostatak naše zemlje.Zato bih volela da moje mesto boravka u dalje bude negde u Vojvodini,da ne maštam previše o moru i plažama jer tamo je užasno kad dodje jesen i zima kao i ovde.

Pančevo mi je predivno i ljudi u njemu, a to mi je veoma važno.Mislim da bih volela tamo da živim .Bitno je i to da mesto bude negde porede neke vode.

[nenad.bds]

Čini mi se da ovo pitanje ima nekoliko nivoa:
- gde bih u stvarnosti mogao (želeo)
- gde bih voleo da živim ne obazirući se na realnost,
a oba nivoa još su začinjena životnim dobom.

U stvarnosti želje podredjujemo mogućnostima zapošljavanja i rada, školovanja dece i njihovim vanškolskim aktivnostima...

Kada želimo da pobegnemo od stvarnosti maštamo o egzotičnim mestima, usamljenim salašima, kolibama u nedođijama...

Prvih nepunih šest decenija proživeo sam u Novom Sadu i do pred kraj tog razdoblja Novi Sad mi je bio potaman.

U medjuvemenu smo se i ja i Grad promenili. Odbija me saobraćajna gužva, traženje (i plaćanje) parkinga. I celodnevna buka grada.

Već više od decenije živim u mirnom selu nadomak Novog Sada, vremenski udaljenom od centra skoro isto koliko i mnogi delovi samog Novog Sada.

Nisam se pokajao što sam se odselio iz Novog Sada, iako bi mi takva ideja, tamo pre 30-40 godina, zvučala apsurdno.

[Bazilej]

Mislim da ne postoji grad u kome ne bih mogao da živim.
Osvrnuo bih se na komentar Čiste Iluzije gde postavlja pitanje iz kog razloga ljudi ne vole Beograd?
Mislim da Beograd mogu da ne vole isključivo oni koji u njemu nisu proveli vezano više od 5 dana, jer nisu stigli ni da se pošteno aklimatizuju.
Ima dobra pozorišta, dobre bioskope, perspektivu za decu koju gajiš, solidan univerzitet, milion parkova, Košutnja, Avalu, Beli dvor,
Dobro, ima i onaj Novi Beograd, ali ni on nije loš kada ga upoznaš, ima svoje prednosti.
Živ je, nešto se u njemu dešava, stalno, non stop su tu neki ljudi, izbor ljudi ti nije ograničen na par komšija i društvo iz osnovne (koje sam ja odjebao i da sam ne daj Bože u nekom malom gradu sad ne bih imao s kim ni kafu da popijem)
Možeš da živiš u zgradi i da nemaš pojma ko je sve tu, i da ti se sitno jebe za to, a opet je dovoljno mali da se svi poznaju.
Ima suludu arhitekturu, kao posledicu bombardovanja u više navrata.
Ne bih, možda, mogao da živim u Bajmoku ili u Lebanu, jer mislim da kada bi mi neko rekao idi tamo, da ne bih siroma' mogao da potrefim gde se ta mesta nalaze.

[lado]

Ne mogu da zivim vise ovde gde sam sad.
Bilo gde u mojoj ravnici.
Tamo mi srce ostalo.

[Sunny]

Mema mesta hde ne bih mogao da zivim.
Drugo je gde mi se ne svidja okolina, na primer BG, Pozarevac.
Ali mi se jako svidjaju Sombor, Subotica, Senta.
No, mislim da je najbitnije sa kim si i cime si preokupiran.

[memento]

Živeo sam i više gradova, u nekoliko (sadašnjih) država. Selio sam se preko 10 puta i u tim seobama, novim počecima i prilagođavanjima verujem da sam bar za tren dodirnuo suštinu pitanja - Šta to treba da ima neko naseljeno mesto u kojem ne bih, odnosno bih, želeo da živim. Neko moje subjektivno, ali zato snažno, mišljenje je da atributi kao što su Dunav, reka, planina, šuma, more, balet, opera, Merkator... i šta ti ja znam šta ljudi već mogu da vole, nemaju blage veze sa suštinskim vrednostima koje neki grad čine više ili manje privlačnim za življenje...

Koji je to onda kriterijum za ocenjivanje privrženosti nekom gradu? Pa, stari Rimljani su imali običaj da kažu - Ubi bene, ibi patria i nije neka filozofija da se shvati ova tvrdnja svakako ima svoj duboki suštinski smisao koji se pre svega ogleda u našim pojedinačnim sistemima vrednosti dobra. I tu je i početak i kraj ove priče. Sa svojom porodicom, odnosno ženim i decom, verujem da bih mogao živeti skoro bilo gde, a bez njih bi jako teško živeo, takođe bilo gde...

[čista iluzija]

Živeo sam i više gradova, u nekoliko (sadašnjih) država. Selio sam se preko 10 puta i u tim seobama, novim počecima i prilagođavanjima verujem da sam bar za tren dodirnuo suštinu pitanja - Šta to treba da ima neko naseljeno mesto u kojem ne bih, odnosno bih, želeo da živim. Neko moje subjektivno, ali zato snažno, mišljenje je da atributi kao što su Dunav, reka, planina, šuma, more, balet, opera, Merkator... i šta ti ja znam šta ljudi već mogu da vole, nemaju blage veze sa suštinskim vrednostima koje neki grad čine više ili manje privlačnim za življenje...

Koji je to onda kriterijum za ocenjivanje privrženosti nekom gradu? Pa, stari Rimljani su imali običaj da kažu - Ubi bene, ibi patria i nije neka filozofija da se shvati ova tvrdnja svakako ima svoj duboki suštinski smisao koji se pre svega ogleda u našim pojedinačnim sistemima vrednosti dobra. I tu je i početak i kraj ove priče. Sa svojom porodicom, odnosno ženim i decom, verujem da bih mogao živeti skoro bilo gde, a bez njih bi jako teško živeo, takođe bilo gde...

Pročitala sam ovo i moram da kažem,jer ako ne kažem ,progovoriću na....biiiiiip,zato što o ovoj temi razmišljam gotovo svako veče ..kad se svet umiri...kad negde duboko u sebi pravim saldo predhodnog dana.

Živela sam preko 20 godina u Beogradu i zato govorim o njemu,mada je to mogao biti bilo koji drugi grad.Nisu u pitanju bioskopi,škole ,intitucije u opšte,nije u pitanju ni Dunav koji toliko volim,ma ni priroda.Sve to mi toliko nedostaje ovde, gde sam sa svojom porodicom ,koju neizmerno volim, zato što sam živela kroz sve to,i zato što je u tome negde ostao utkan delić mene.

Nadam se da je sad razumljivije.