U kom gradu (ne) biste mogli da zivite?

[Meggy]

Pored Novog Sada koji mi je bas po meri, kontam da bih mogla ziveti u Valjevu, na primer. Lep gradic, ima Kolubaru, ima Gradac i ima prelepu okolinu.

Ne b’ mogla ziveti u Beogradu, i to iz samo jednog jedinog razloga – sto pola zivota provedes na relaciji kuca-pos’o, pos’o-kuca. Udjes u jedan bus pa putujes cetr’es pet minuta, pa udjes u drugi da bi putov’o jos tol’ko... gledam, voze se tim gradskim prevozom i stariji ljudi, smela bih da se opkladim da oni jadni i zaborave gde su krenuli


A vi?

[Samuraj]

Neostvarena želja mi je da živim negde na moru, uz obalu, gde je sunčani deo obdanice veći deo dana. Kad je to već nemoguće, voleo bih da živim u Novom Sadu ili recimo u Kragujevcu.

Ne bih nikako mogao da podnesem život u Banatu (Pančevo, Vršac), na jugu Srbije (Vranje, Bujanovac, Preševo, Priština).

[yossarian]

У Србистану обожавам исток, од севера до југа. Од места у којима сам био, живео бих у Банату, било ком и било где Затим негде на Дунавској магистрали, од Великог Градишта до Кладова... Мајданпек ми је исто кул Сав тај исток, Неготин, Зајечар, Кладово, Бољевац, Пирот, Сврљиг, Бела Паланка, Бабушница, Димитровград, Звоначка Бања, Црна Трава, Сурдулица, Босилеград, Врање, Лесковац, Прокупље...

Од места у којима нисам био, мислим да бих волео да живим у Призрену или Штрпцу, Асмари, Адис Абеби, негде близу поларнок круга, у некој афричкој метрополи...

[believer]

moja velika i neostvarena zelja je ostrvo
ili makar neko selu uz samu obalu mora

licno,ne bih nikad mogla da zivim u Vojvodini
previse ravno za moj ukus,monoton pejzaz,uporen zivot

uopste,ne bih mogla da zivim u provinciji vecoj od one u kojoj vec zivim

snasla bih se u Njujorku,recimo...
mada mislim i da Dorcolu ne bih rekla odsecno ne

[dusica63]

Volim more,sunce,plazu...dsakle volela bih ziveti u nekom primorskom graduicu.Sto se Srbije tice osim Novog Sada,hvala lepo ne nigde. A ako bih morala birala bih sve sem Beograda.

[čista iluzija]

Pa ja ne znam stvarno zašto toliko mrzite Beograd kad je to jedan prelep grad ,da stavim na stranu moju ljubav koju gajim prema njemu još od malena.Mislim da je Beograd pre svega,pored toga što je totalno urban i planski izgradjen,grad koji ima za svačiji ukus po nesto.Ima prelepa šetališta,reku,divno uredjen kej ,kupalište,izletišta,planinu,dobro razvijenu mrežu gradskog saobraćaja,sve moguće škole i fakultete,fenomenalan kulturni život.

Meni se Novi Sad lično ne dopada ,što zbog onog kupusa koji je napravljen od arhitekture u zadnje vreme,što zbog hladnih i neprijatnih Novosadjana .Molim Novosadjane da mi ne zamere,uvek sam sticala taj isti neprijatan utisak kad god sam išla u Ns.

Ja živim u Vojvodini i obožavam je ,ali totalno i nedavno sam shvatila koliko je lepa i koliko ni najmanje nije ravna i koliko je čista i uredjena u odnosu na ostatak naše zemlje.Zato bih volela da moje mesto boravka u dalje bude negde u Vojvodini,da ne maštam previše o moru i plažama jer tamo je užasno kad dodje jesen i zima kao i ovde.

Pančevo mi je predivno i ljudi u njemu, a to mi je veoma važno.Mislim da bih volela tamo da živim .Bitno je i to da mesto bude negde porede neke vode.

[Sunny]

Mema mesta hde ne bih mogao da zivim.
Drugo je gde mi se ne svidja okolina, na primer BG, Pozarevac.
Ali mi se jako svidjaju Sombor, Subotica, Senta.
No, mislim da je najbitnije sa kim si i cime si preokupiran.

[Isahara]

У.. Затим негде на Дунавској магистрали, од Великог Градишта до Кладова... Мајданпек ми је исто кул Сав тај исток, Неготин, Зајечар, Кладово, Бољевац, Пирот, Сврљиг, Бела Паланка, Бабушница, Димитровград, Звоначка Бања, Црна Трава, Сурдулица, Босилеград, Врање, Лесковац, Прокупље...

Od svega što nabroja Josa, ne bih mogla nigde. Od tog juga podilazi me jeza.
Dodala bih još i Bor.
Ni u Nišu ne bih volela da živim.
Volim Šumadiju.
Volim Valjevo i Loznicu.

Teško da bih mogla da živim u Vojvodini.
Tu ne računam Suboticu, ona mi se baš sviđa.
I Pančevo mi je OK.
Ne mogu da podnesem ušorene kuće, zabarakadirane kapije i puste ulice.
Uvek se pitam kakvi li su životi tih ljudi, kako im nije dosadno iza tih kapija..
U Kovinu nikad ne bih mogla da živim. Uvenula bih od depresije.

Isto tako, čini mi se da ne bih mogla da živim u gradu koji nema reku.
Grad bez reke nema dušu.
A ja sam duševna žena i mnogo polažem na to

[believer]

Isto tako, čini mi se da ne bih mogla da živim u gradu koji nema reku.
Grad bez reke nema dušu.
A ja sam duševna žena i mnogo polažem na to

takoDJer

a sve zato sto smo dushevne zene....Isahara i ja....tesko da cete takve naci idje na svijet

[nenad.bds]

Čini mi se da ovo pitanje ima nekoliko nivoa:
- gde bih u stvarnosti mogao (želeo)
- gde bih voleo da živim ne obazirući se na realnost,
a oba nivoa još su začinjena životnim dobom.

U stvarnosti želje podredjujemo mogućnostima zapošljavanja i rada, školovanja dece i njihovim vanškolskim aktivnostima...

Kada želimo da pobegnemo od stvarnosti maštamo o egzotičnim mestima, usamljenim salašima, kolibama u nedođijama...

Prvih nepunih šest decenija proživeo sam u Novom Sadu i do pred kraj tog razdoblja Novi Sad mi je bio potaman.

U medjuvemenu smo se i ja i Grad promenili. Odbija me saobraćajna gužva, traženje (i plaćanje) parkinga. I celodnevna buka grada.

Već više od decenije živim u mirnom selu nadomak Novog Sada, vremenski udaljenom od centra skoro isto koliko i mnogi delovi samog Novog Sada.

Nisam se pokajao što sam se odselio iz Novog Sada, iako bi mi takva ideja, tamo pre 30-40 godina, zvučala apsurdno.

[Bazilej]

Mislim da ne postoji grad u kome ne bih mogao da živim.
Osvrnuo bih se na komentar Čiste Iluzije gde postavlja pitanje iz kog razloga ljudi ne vole Beograd?
Mislim da Beograd mogu da ne vole isključivo oni koji u njemu nisu proveli vezano više od 5 dana, jer nisu stigli ni da se pošteno aklimatizuju.
Ima dobra pozorišta, dobre bioskope, perspektivu za decu koju gajiš, solidan univerzitet, milion parkova, Košutnja, Avalu, Beli dvor,
Dobro, ima i onaj Novi Beograd, ali ni on nije loš kada ga upoznaš, ima svoje prednosti.
Živ je, nešto se u njemu dešava, stalno, non stop su tu neki ljudi, izbor ljudi ti nije ograničen na par komšija i društvo iz osnovne (koje sam ja odjebao i da sam ne daj Bože u nekom malom gradu sad ne bih imao s kim ni kafu da popijem)
Možeš da živiš u zgradi i da nemaš pojma ko je sve tu, i da ti se sitno jebe za to, a opet je dovoljno mali da se svi poznaju.
Ima suludu arhitekturu, kao posledicu bombardovanja u više navrata.
Ne bih, možda, mogao da živim u Bajmoku ili u Lebanu, jer mislim da kada bi mi neko rekao idi tamo, da ne bih siroma' mogao da potrefim gde se ta mesta nalaze.

[Mish]

Grad u potpunosti po mojoj meri je onaj od 150.000 stanovnika u kom radi privreda, ima posla, u kom ne hara beznađe i koji nudi taman društvenog i kulturnog života. Da je zelen, ravan, ali da ima pogled na planinu i da ima reku. Dobro, nazovite me idealistom u zemlji Srbiji.

Nikad nisam sebe zamišljala van Novog Sada. Doduše, kao posledica njegovog predimenzioniranja (bar po mom ukusu) koja se dešava u poslednje dve decenije, sve manje mi se sviđa moj grad.
A da nije Novi Sad, mislim da bi to bio Sombor. Opet, znam ga iz onih dokonih dana kad odem malo da udahnem taj tromi, zeleni, lepi ambijent koji toliko volim. Mada, mnogi Somborci su mi rekli da bih promenila mišljenje da sastavim mesec dana u kontinuitetu u Bežigradu.
Grad u kom u koji u mašti volim da se preselim je sigurno Venecija.

Mislim da Beograd mogu da ne vole isključivo oni koji u njemu nisu proveli vezano više od 5 dana, jer nisu stigli ni da se pošteno aklimatizuju.

Grad u koji dolazim na brazaka, uglavnom poslom, gde mi sve počinje na železničkoj ili autobuskoj stanici jer ni luda ne bih vozila po Beogradu (a ko se još oduševio gradom u susretu sa stanicama), u kom vazda gledam na sat, besnim na saobraćajnu gužvu... Obećala sam sebi da će se ucuriti nekim slovenačkim (njih biram pre nego Japance) turistima na petodnevno upoznavanje sa Beogradom.

Ipak, suviše mi je velik da bih sebe zamislila u njemu.

[Cecara]

Ne mogu se pohvaliti da sam upoznala bilo koji drugi grad osim svog dovoljno da bih mogla reći da li bih u njemu mogla da živim.

Ali koliko poznajem sebe, nikako ne bih mogla živeti u mestu koje nema neku veliku reku ili more. Dunav me je razmazio svojom prisutnošću.
Ne bih mogla živeti u mestu gde su kulturne i verske razlike prevelika barijera da čovek opstane.
Ne bih mogla živeti na selu.
Ne bih mogla živeti u nekom planinskom mestu.

Da budem preciznija, mogla bih, ali bilo bi mi teško i nikako se ne bih mogla navići. Kad god sam putovala kroz planinske predele, čudno mi je bilo što ne vidim šta me čeka iza krivine. Ali isto tako, oni koji su navikli da se orjentišu prema planinskim vrhovima, bivaju uznemireni ravnicom i smatraju je monotonom. Boraveći na kratko u gradovima okruženim planinama, osećala sam se skučeno i sputano. Mene ravnica smiruje.

Oduvek su me fascinirali veliki gradovi i volela bih da vidim kako u njima izgleda život.

[leptirić]

Zivela sam u 3 grada (doduse svaki put u sve manji i manji...) i 2 razlicita kontinenta...
Ne bih mogla da zivim u gradu koji nema Merkator ...salim se...ali...ne bih ( s obzirom da imam dvoje dece) mogla (smela, htela) da zivim u gradu u kojem ne mogu da im pruzim neki minimum minimuma...pozoriste, biJoskop, muzicko, balet...i sve ostale aktivnosti koje su potrebni deci...
To onako, uopsteno...
Novi Sad mi je nekako bas "po meri"...dovoljno veliki da ne oskudevas u bilo cemu sto se kulturnih dogadjanja tice...dovoljno mali da ne provedes pola dana zaglavljen na nekom mostu...ali ono sto je meni najbitnije su...ljudi...i mentalitet...meni ovaj, novosadski, sasvim odgovara...pa neka i ceo centar izgleda kao veliki radijator...ne cine gradove gradjevine...vec ljudi...svidja mi se sto ne zive po principu malih palanki "ili ti ne izlaze iz kuce ili te mrze"...mozes slobodno da dises u njemu...a kada si u nevolji...rado ce da ti pomognu...

Od ono po ostalo...svidja mi se Zemun...jako mi se svidja (opet...jer imam dosta prijatelja tamo)...ne svidja mi se Subotica...(tamo imam neprijatelja ) i tako....

[čista iluzija]

Mislim da Beograd mogu da ne vole isključivo oni koji u njemu nisu proveli vezano više od 5 dana, jer nisu stigli ni da se pošteno aklimatizuju.

Ja mislim da si skroz u pravu i da kad je u pitanju ta večita odbojnost od Beograda baš u tom grmu leži zec.To je Mish slikovito objasnila ,tako da ako ste u Beograd došli poslom ili samo na par dana nema šanse da promenite mišljenje.Ja sam u Beogradu živela više od 20 godina i verujte mi na reč da je čaroban.I danas mi se redovno dešava da se osećam baš upravo kao kod kuće kad odem tamo,pa makar i na sat,dva.

Možeš da živiš u zgradi i da nemaš pojma ko je sve tu, i da ti se sitno jebe za to, a opet je dovoljno mali da se svi poznaju.

Upravo tako! Mogućnost izbora.

Znate kako kažu -STO LJUDI STO ĆUDI-.Ma gde god ,samo da imam nešto više od jedne mogućnosti slobodnog izbora što se svega tiče.