... осим дођоша.

Сме ли нешто у Војводини да се не воли? Да се не одушевљава човек баш свиме, да не тврди да је Вајдашаг нешто чега на свету нигде нема колико је то лепо?

Ево, рецимо последњих дана сам обишао велики број места по Војводини, и не могу да верујем да једно 70% улица и једно 80% кућа по мојој слободној процени немају табле с именом односно табле с бројевима. У "На Дрини ћуприји" Андрић описује како Аустријанци који су окупирали Босну стално нешто прчкају, преправљају, поправљају, а домаћи свет им се чуди. Између осталог, ставили су бројеве на куће. Е сад, ево, 130 година после тога, Војводина нема ни табле с именима улица ни бројеве... питам се како је поштарима. Јел то стварно тако тешко да се уреди?

И да, нервирају ме слепе улице и саобраћајно неповезана насеља. Ајде да схватиш у неким брдовидим пределима, али у Војводини? Тако, из чиста мира, хоп, слепа улица. Или три насеља једног места повезана по једном улицом, једином. Као да су на три брега.