Kritika ili samokritika?

[Najgora]

Da li ste kritičar ili samokritičar?




Ja retko kritikujem ljude i kada to činim uvek je dobronamerno. Samo želim da skrenem pažnju tom nekom, da to što nije dobro sagleda i iz drugog aspekta...
A kritiku, ako smatram da je na mestu, uvažavam i trudim se da ispravim.

Čiju kritiku uvažavate?

dujunouvotajmin?

[Mish]

Oba.
Kritikujem samo one koji su mi dovoljno bliski da na to imam pravo (dato mi pravo, naravno). Pri tom moje kritike nikad nisu zlonamerne i jedino mi je krivo kada se tako shvate. Kritiku izgovorim, mogu o njoj da razglabam, ali nemam onu vrstu sujete da ću se uvrediti ukoliko mi se kritika ne uvaži, odnosno ukoliko se taj neko ne iskoriguje.
I u drugom slučaju, dakle kada mene kritikuju je isto. Dakle, ne dozvoljavam svima da me kritikuju (one koji jednostrano uzmu to pravo, a ja ne uspem blagovremeno da se distanciram, ne slušam niti mi dopiru njihove reči do mozga. Oni koji su mi bliski uvek mogu da mi upute kritiku, shvatiću da je dobronamerna i spremna sam da na tu kritiku uđem u raspravu, odnosno u ono što smatram "grebanjem suštine ispod površine". Vrlo često mi kritike dragih ljudi otvore oči. I uvek sam im na tome zahvalna. Zapravo, zahvalna sam i kada procenim da nisu u pravu jer njihova kritika upućuje da im je stalo do mene.
A samokritičnost? E, pa te surove istine koje sam sebi spremna da "nabijem" na nos niti bi nekom izgovorila niti bi od nekog bila spremna na taj način da primim.

[Meggy]

Uvazavam kritiku onih osoba za koje znam da nisu zlonamerne i da su mi prijatelji. Kritiku onih koje u startu "procitam" ne registrujem uopste, niti se nerviram zbog toga, to me cak i zabavlja.

Samokriticna jesam, i to cesto primecuju ljudi koji me okruzuju, a ponekad i mene pocne da nervira I nekako spretnije reagujem na kritiku nego na kompliment... ovo poslednje cesto prihvatam sa rezervom i docekam sa: "Ma, vazi "

[SansRomantic]

E vala mene niko ne treba da kritikuje, jerbo kada ja sama udarim po sebi...
Niko mi ne bi bio ravan!

Šta da radim...tak'a sam...

A druge..ma ne kritikujem...
Ja se držim one: Tko sam ja da ti sudim..
Svako nek radi šta mu volja...

[euridika]

Samokritika, pre i iznad svega. Ja sam svoj najžešći sudija i oponent. Ponekada se to graniči sa mazohizmom. Za sve što se ne odigra u životu na način na koji bi "trebalo" veoma jasno i expresno nađem uzroke u sebi samoj. Tu padne onaj čuveni obračun sa samom sobom i nekoliko rečenica tipa: "Tako ti i treba gusko glupa!". Kritiku drugih ljudi prihvatam, ne ljutim se, to obično, dugo i intenzivno analiziram. Mada, moram da priznam, od kada sam u ovoj zemlji, među ljudima koji su veoma otvoreni i ponekada surovi u prebacivanju krivice i odgovornosti na druge, desi mi se da skočim u svoju odbranu.

[Goga]

euridika kaže:
Samokritika, pre i iznad svega. Ja sam svoj najžešći sudija i oponent. Ponekada se to graniči sa mazohizmom.

Kao klinka sam imala ''faze'' , da ne mogu da zaspim dok sve dogadjaje iz prehodnog dana ne izanaliziram i naravno sebe u njima (bolje da sam spavala)


Što se bliže ili dalje okoline tiče, držim se ''dobre stare'': ''ko šta radi, sebi radi'', a i ''nemam'' vremena, tačnije ne želim da ga imam - kritikovati nekoga , je bespotrebno trošenje energije, jer dok taj neko sam ne shvati neke stvari , možeš mu mnogo i dugo i veoma i vrlo pričati - džaba..

[Najgora]

Ponekada se to graniči sa mazohizmom. ,

...dugo i intenzivno analiziram.odgovornosti na druge...

...i ustvari, iz tog razloga nikada ne odreagujem na "prvu loptu" i posle kada ustanovim da nisam imala osnova za samokritiku...već je kasno...

[Lady in red]

Uglavnom sam samokriticna, ali naravno umem i da uputim kritiku. To radim samo sa ljudima koje volim i za koje znam da mi nece zameriti jer su svesni da to radim iz dobre namere. Kritikuju i mene sto dosta dobro podnosim, pogotovo kada sam i sama svesna nedostatka

[SQUAW]

Kritiku ako i uputim, dobronamerna je. Popijem i ja poneku.

Sama sam sebi najgori kritičar.
Ponekad toliko umem da smrvim svoj ego da danima ne izađem iz kuće

[Kill Bill]

Kritikujem uglavnom ljude do kojih mi je stalo...
o ostalima uglavnom i ne razmisljam pa tako i nemam potrebu da ih kritikujem...
osim ovde na netu...
ne znaju ko sam pa mogu da udarim po njima...
shalim se ...samo sto to mnogi ne shvate...

A po sebi "udaram" svakodnevno...
nikako da se oslobodim tog obicaja...

[Lillith]

Po prirodi sam jako brutalno iskrena i ne umem da cutim,uvek kazem ono sto mislim svidelo se to nekome ili ne i ocekujem isto od drugih...

Ne mogu da prijateljima ocutim ni pozitivnu ni negativnu kritiku,ostalima samo ako zatraze...
Prijatelj jedan mi je nedavno rekao,najvise volim da me ti popljujes jer znam da ce mi rad samo biti bolji...

Inace sam stroga i prema sebi i dobro razmislim prije nego nesto odlucim a ako pogresim dobro preistiptam i situaciju i sve,da li se greska mogla izbeci...Inace velika mi je mana(a mozda i vrlina) da analiziram apsolutno sve...
Volim cuti kritiku,bilo pozitivnu bilo negativnu jer ma koliko se mi trudili ipak ne mozemo uvek biti objektivni kada je rec o nama samima...Srecom u okruuzenju imam ljude koji su takoder iskreni i to mi zaista pomaze da budem bolja osoba i prema sebi i prema drugima

[DarkRed]

Treba razlikovati kome upućujemo kritiku.

Ako su prijatelji u pitanju oni iz naše kritike treba da izvuku pouku i da se dobro zamisle kad sledeći put dođu u tu ili sličnu situaciju i da im se vrati film-naša kritika, kako ne bi ponovili istu grešku.

Kad kritikujemo kolegu/koleginicu tu je već drugačije jer postoji još nekoliko dimenzija, kao što su: konkurencija (često smatraju da je kritika zlonamerna provokacija a ne konstruktivne prirode-pa jedva čekaju da vrate istom merom), zatim bojazan za radno mesto - namerne opstrukcije oko uvođenja novih tehnologija jer ljudi nisu spremni na učenje a sve shvataju kao zlonamerne kritike i osećaju se ugroženim (najčešći primer sa kojim sam se sretao)...

Da bi nekog mogli kritikovati moramo ličnim primerom pokazati da mi ne grešimo na isti način, tj. da smo prevazišli tu ili sličnu situaciju, jer sve drugo se svodi pod "pametovanje" "palamuđenje" "provokacije" "vređanje" "omalovažavanje" "zlonamernost"...

Samokritičnost je korisna za sve nas, ali ne valja preterivati, dobro je biti svestan greške ali nevalja se previše preispitivati jer još uvek u dosta situacija nismo u mogućnosti da bilo šta promenimo... i dalje živimo u nesređenom vremenu (državi), čim malo dignemo glavu oma'k nas opali neki bumerang. Nema predavanja ali ni preteranog lupanja glavom o zid.

[makilli]

Samokritična sam do bola iako sam svesna da ne bih trebala baš toliko oštra da budem prema sebi,...a možda...
Kritikujem ponekad i one koji mi i nisu tako bliski ali kad svojim komentarima udare na moju malenkost,ja vraćam,...duplo...

[Andjelika]

nekad mi se omakne da mi izleti neshto shto lichi na kritiku.
u principu znam da kritike nemmaju nikakvog pozitivnog efekta, pa netju da tupim zube bam badava.

sto tako se trudim da ljude do kojih mi je stalo prihvatam onakve kakvi jesu, pa tu nema mnogo mesta kritici.

ako tjemo iskreno, chak ni sebe ne kritikujem chesto, mada umem da budem vrlo surova prema sebi.

surova sam nekad i prema drugima, ali nikad kao prema sebi.

umesto kritike, trudim se da ljudima ponudim neko reshenje, da na neki nachin isprave svoju greshku. jer, od praznog naklapanja nema vajde.

zato mi chesto kazu da veruju da mogu da reshim bilo koji problem na svetu

[blueella]

mnogo volim da kritikujem,al se oni koji me znaju ne ljute se,jer znaju da je to samo dobronamerno..ali ja jednostavno moram da kazhem shta imam

samokritika..svako jutro sebi u ogledalo..ali ne naglas