Ježi Harasimovič (Jerzy Harasymowicz)
Prikaz rezultata 1 do 3 od ukupno 3
  1. #1

    Ježi Harasimovič (Jerzy Harasymowicz)

    Ježi Harasimovič *1933. Jedan od najplodnijih u posleratnoj poljskoj poeziji. Harasimovičeva poezija sva je izrasla iz atmosfere drevnog, slavnog poljskog grada Krakova, u kome je sva nacionalna istorija i svetinja. A Harasimovič je na tu istoriju i svetinju odjednom pogledao okom Vijonova sabrata. U njegovoj poeziji razlegao se grohotan smeh zdravog spadala. U isto vreme je otkrio čitaocima i svu lepotu drevnih pravoslavnih i grčko-katoličkih lemkovsko-ukrajinskih crkava i grobalja, skrivenih u neprohodnim prašumama, uraslih u iskonske mitove i legende. I sve je te svoje legende, hajdučke, koledarske i svečarske, zaodenuo živom fantazijom, spustio ih u svakidašnjicu naših dana, udahnuo im život. Zbog svog silnog dara pesničkog slikanja kritičari su videli u njemu učenika Hijeronima Boša, Salvadora Dalija i Đorđa di Kirika.


    VRBA

    Vrba
    to je Homer
    sela Marčinkovice

    jada se
    na istrulelu ogromnost
    očiju

    peva Odiseju
    rode
    sred mora

    i Troju krvavu
    na svadbi
    u Ljiškama

    o vrbo vrbo
    ti si Homer
    zeleni amvon
    meseca

    i mene si obdarila
    čelom čupavim
    Navlačim dronje uz oronule tugujem domove eonima
    daleko od savršenog siromaštva

  2. #2

    Odgovor: Ježi Harasimovič (Jerzy Harasymowicz)

    LJUBAVNA

    Bilo je to u samo podne.
    Kad... Kad su insekti uzimali u posed delikatne
    visoke cvetove...
    su se ukočili dugi karavani oblaka... Kad se
    čulo samo kako daleki potok vodi svoju svadljivu
    armiju...
    Bilo je to tada...
    Posle najvišeg uznošenja ljubavi - nas dvoje
    smešne visoke dece - izvinili smo se izgaženim
    ljubičicama na poljani.
    A one su se smejale... šaptale, grehe nam
    oprostile - odmah.
    Navlačim dronje uz oronule tugujem domove eonima
    daleko od savršenog siromaštva

  3. #3

    Odgovor: Ježi Harasimovič (Jerzy Harasymowicz)

    MESEC NAD MUŠINOM

    U Mušini, oko Poprada penušavog
    stalno mačevanje,
    i mesec teške brke odmerava
    od jelovog granja.

    A na Dvorskom bregu, oko vatre, nad kojom magle-dimovi plove
    udarile nekakve senke u veselje.
    Ali što njihove noge mahovini ne dolaze glave,
    to u njoj budi istinsko čuđenje.

    ...Jer - tiho - to plešu hajdučku igru duhovi dobrih seljaka,
    umorenih tu davno u mučionici biskupskoj.
    I svaki, umesto močuge, drži kuku na kojoj je visio nekada,
    i nijedan ne peva, jer nema jezika.

    Tako je paprat u blizini tiho šaputala
    i srebrnu pilad kapljica rose
    u san ljuljuškala...
    Navlačim dronje uz oronule tugujem domove eonima
    daleko od savršenog siromaštva

Slične teme

  1. Ježi Gužanjski (Jerzy Gorzanski)
    Autor zosim u forumu Svetska poezija
    Odgovora: 1
    Poslednja poruka: 02.01.2012, 23:47

Tagovi za ovu temu

Vaš status

  • Ne možete pokrenuti novu temu.
  • Ne možete poslati odgovor.
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoje poruke
  •