Futog
Prikaz rezultata 1 do 3 od ukupno 3

Tema: Futog

  1. #1

    Futog

    Futog je gradsko naselje grada Novog Sada

    Geografski položaj

    Naselje na levoj obali Dunava, na aluvijalnoj terasi, na 82 nadmorske visine. Pošto je bio smešten između dva potoka, utoke, nazvan je Futtak, Futog. Nalazi se na sredini toka reke Dunav. Graniči se sa naseljem Veternik na istoku, selom Rumenka na severoistoku, selima Kisačem i Stepanovićevom na severu, Begečom na zapadu, a na južnoj strani sa Beocinom. Površina teritorije iznosi 8.561 ha. Broj stanovnika je 28,582. Naselje čini Stari i Novi Futog.

    Atar Futoga se prostire na lesnoj terasi, aluvijalnoj ravni i inundacionoj ravni. Kraj Futoga se nalaze dve ade tzv. Ljubavno i Rodino ostrvo. Klima: umerenokontinentalna, uslovljena blizinom Fruške Gore i Dunava. Vetrovi su: košava, zapadni i povetarac. Količina padavina: 700 mm godišnje.

    Hidrografija

    Reka Dunav, ribnjak i kanal Dunav-Tisa-Dunav

    Stanovništvo

    Nacionalnost - Srbi 85,8%,, Mađari 2,0%, 1,6% Hrvati; pol- 50:50; ispod 15 godina 25%, radno sposobno 66%.

    Industrija

    "Asco Vidak", fabrika žice i žičanih proizvoda, "Aroma", fabrika začina, "Garant", fabrika delova za motore, "Futožanka", fabrika stočne hrane, "Vagar", izrada i servis vaga.

    Obrazovanje

    OŠ "Desanka Maksimović", OŠ "Miroslav Antić" i Poljoprivredna škola sa domom učenika

    Sport

    RK "Metalac", FK "Metalac AV",OFK "Futog",Kick-boxing i box klub FARAON Futog borilački klub,odbojkaski klub ZOK Futog, kik boks klub futog

    Istorija

    Stari vek. Arheološka nalazišta - Sesije, Gornje šume, Vodice, Bokternica i Pašnjak. Iako su Sloveni u Bačkoj prisutni od kasnoantičkog perioda, nalazi datiraju iz IX veka. Staromađarski materijal potiče iz X veka.

    Srednji vek.

    Posedstvo Futoga. Porodica Futaki XIV vek. Job Gorjanski sredina XV veka. Otomansko carstvo 1528/9-1686/7.Kraljevina Ugarska 1686/7. Od 1696. bira se futoški knez do 1868. Imao je simboličnu ulogu, biran je obično jedanput godišnje. Kraljevska Komora 1686/7-1703. General baron Jozef Nehem 1703-1721. Potom je u posedu grofa Batlera, potom grofa Cernhausa. 1726. je pod Komorom. Jozef Odvajer 1727-1731. Grof Frifrih Lorenc Kavrijan 1731-1744. Mihailo Čarnojević 1744-1769. Grof Andrija Hadik 1769-1801. Grof Brunsvik 1801-1852.

    Novi vek.

    Grof Kotek 1852-1921. 25.11.1918. Futog je zajedno sa Bačkom, Banatom i Baranjom deo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca odlukom Velike Narodne skupštine u Novom Sadu. 1921. izvršena agrarna reforma.

    Prva zvanična škola u Futogu, po zabeleženim podacima, počela je da radi već 1707. godine. Prvi učitelj tada otvorene škole bio je pop Janko, koji je pored učenja crkvenog pojanja podučavao svoje učenike i osnovama pismenosti. Škola je okupljala manji broj mladića iz mesta, a po zabeleženim podacima pop Janko je imao upisanog i jednog učenika iz sremskog mesta Čerević sa druge strane Dunava.
    U drugoj polovini 18. veka počela je kolonizacija Nemaca u Futog, koja je završena 1774. godine. Bečki dvor je svojom politikom nastojao da u ovim krajevima ojača svoj uticaj te je pored ostalih značajnih vojvođanskih mesta odabrao i naše mesto u koje bi ubacio svoje verne podanike. Kako su pridošlice - koje su starosedeoci primali sa otporom i nepoverenjem - što čvršće vezali za novi kraj, austrougarska vlast im je činila mnoge povlastice i davala svakovrsne pomoći. Sprovodeći ovakvu politiku u delo, futoški vlastelin grof Hadik je 1778. godine doseljenim Nemcima sagradio školu.

    Da bi se suprotstavili sve većem uticaju Nemaca, Srbi koji su živeli u Futogu počeli su da vode računa o kulturno-prosvetnom uzdizanju svog življa. Mala škola, koja je okupljala nekoliko mladića, proširena je i na taj način je stvorena mogućnost elementarnog opismenjavanja većeg dela lokalnog stanovništva. Započelo je i postupno odvajanje škole i njenog rada od crkve. Učiteljskim pozivom i radom u školi počinju se baviti ljudi kojima je to životni poziv, dok se uticaj crkve i sveštenika zadržao u domenu pouke o veri. Proširenje škole podrazumevalo je povećanje školskog prostora te je podignuto nekoliko školskih zgrada. Veći deo doseljenih Nemaca živeo je u naselju koje je nazvano Novi Futog, dok su Srbi pretežno živeli u Starom Futogu. Zato su, počev od kolonizacije pa sve do kraja Drugog svetskog rata, u mestu radile dve škole.

    Prema podacima iz 1940. godine u mestu je radilo 12 učitelja sa 12 odeljenja u kojima je bilo oko 400 dece. Prvi slobodni dani krajem oktobra 1944. godine zatekli su Futog više nego poluprazan. U januarskim danima 1945. godine, još dok su trajale borbe na Sremskom frontu, formirana su nova školska odeljenja i tako je počela da radi nova škola. U tim danima škola je imala mali broj dece, ali se radilo mnogo i za kratko vreme ostvareni su značajni rezultati. Tokom 1945. i 1946. godine, novom kolonizacijom, u Futog su stigle porodice iz srema i Bosne, tako da se brojno stanje učenika u odeljenjima na predratno stanje. Tih dana u Futogu osnovana je i prva srednja škola. Progimnazija, koja je imala tri razreda.

    U posleratnim godinama škola je obavila veliku i značajnu misiju. Pored rada sa decom redovnog uzrasta radilo se i sa velikim brojem dece i omladine čije je školovanje bilo ometeno ratom. Veći broj polupismenih i nepismenih meštana bio je obuhvaćen analfabetskim tečajevima na kojima je savladao osnove pismenosti. Život Futoga je u to vremebio obeležen zamahom obrazovanja i vaspitanja. Pored školskih zadataka učinjeni su napori i ostvareni značajni rezultati na opštem kulturnom polju. Takav razvoj situacije doveo je do stvarnog ostvarivanja građana na osnovno obrazovanje, ali i do povećanog obima zahteva i poslova koje ješkola trebalo da realizuje. Zato je u Futogu 1950. godine od osnovne četvororazredne škole i Progimnazije stvorena jedinstvena osmorazredna škola kojom je obezbeđeno školovanje sve dece u trajanju od osam godina. Zvanično, škola je osnovana aktom Skupštine opštine Novi Sad, br. 9994-22 od 22.08.1950. godine, i upisana je u sudski registar kod Okružnog privrednog suda u Novom Sadu Rešenjem br. 338 od 1979. godine, Registar. list br. 1-237. Do 1954. i 1955. radilo se sa 15 odeljenja i sa oko 600 učenika, a sve do 1956. godine naša škola nije imala ime. Tada je, na predlog kolektiva, Školski odbor odlučio da škola dobije ime narodnog heroja Pinkija.

    1968. godine izgrađena je savremena školska zgrada sa fiskulturnom salom na lokaciji na kojoj se škola sada nalazi. U tom periodu, u našoj školi se školovalo gotovo 1700 učenika što je - uprkos novoj zgradi - predstavljalo ozbiljan problem. Ipak, 1985. godine izgrađena je u Futogu još jedna školska zgrada u koju su se preselili deo naših učenika i deo kolektiva. Tako je Futog dobio još jednu osnovnu školu - OŠ "Miroslav Antić".

    Znamenitosti
    Srpska Pravoslavna Crkva "Sveti Vrači Kozma i Damjan" iz 1776. Barokni stil. Futoški dvorac, danas Poljoprivredna škola. Barokno-klasicistički stil. Sagradio ga grof Andrija Hadik 1777. U njemu su nekoliko dana pre Sarajevskog atentata boravili nadvojvoda Franc Ferdinand i njegova supruga Sofija Kotek. Stari župni dvor iz 1777. pripada građanskoj arhitekturi XVIII veka. Srpska Pravoslavna Crkva Svetog Blagoveštenja 1781-1947. Stil seoskog baroka. "Rudolfinum" ili "Bastilja" iz 1893. Stil eklektika. Danas Dom učenika. "Marianum" iz 1894. Stil istoricizam. Danas Gerontološki centar. Rimokatolička crkva "Sveto Srce Isusovo" iz 1908. Neogotička katedrala. Vatrogasni Dom iz 1909 sa tornjem iz 1932. Rimokatolička Crkva "Sveto Trojstvo" iz 1940. Ne vrši duhovnu ulogu.


    Izvor: Wikipedija





    Poruku je izmenio silvia, 20.10.2011 u 15:27

    Osmeh je jedna kriva linija koja može da ispravi mnoge stvari.

  2. #2

    Odgovor: Futog

    Sećam se tih godina mog detinjstva u mom Futogu.
    Prašnjavih ulica punih nas dece, musavih od dudova, bosih ali sretnih i bezbrižnih.Sećam se sladledžije Rize i sladoleda u kantama na biciklu. Sećam se onog belog limenog dinara kolioko je koštala kuglica sladoleda.
    Ko nije imao dinar moglo je i jaje mesto njega. Ljudi moji koliko je bilo "krađe jaja" od mame pa i po komšiluku.
    Da to su moja neka sećanja na to moje Futoško detinjstvo
    Detinjstvo koje bi prekinuto jer je tako moralo biti.
    Očeva bolest (astma) nas je primorala na seobu za njega bolju destinaciju a to je more.
    Od tada pa do dan danas u meni gori želja za povratkom.
    Još uvek je sprečenost velika ali znam da će doći taj dan.
    Napisah sebi pitanja na temu koja me već dugo prati pod naslovom:

    ETNO

    1. Kada neko i iz kojih razloga postaje etno, ako je etno domovina naša,kuća rodna, kraj naš ?
    2. Kada neko i iz kojeg razolga postaje nostalgija,sentiment, ako je nostalgija domovina,ako je sentiment
    kuća rodna,ulica,škola, prijatelji ?
    3.Što sve tog pojedinca veže za jedno ili drugo ?

    Etno je nešto uokvireno prostorom,tradiciom,predanjem.
    Postavlja se pitanje kad i na koji način savremeni pojedinac postaje deo tog etno prostora? Što vuče tog pojedinca koji je poodavno napustio taj prostor, tradiciju, predanje, otišavši se u svet u pečalbu?
    Koji je razlog da u razmišljanju prevlada tradicija,sećanje naših očeva, dedova?
    Što je to u tradiciji veliko i vezivajuće za običnog malog savremenika, ma gde on i ko bio ?


    Etno svakog pojedinca je zaseban u njegovim mislima ali postoji vezivo koje nas povezuje u taj naš etno.
    Dedovi ostaviše očevima našim zemlju, tradiciju, običaje, život svoj u naseđe. Očevi nam to isto prenesoše.
    Domovina nam darova osećaj pripadnosti a mi ostadosmo dio njih, dio tog života. Postadosmo etno kao i oni, naši stari.
    Pridodajmo tu i veru u Gospoda, našeg stvoritelja,našu svojevoljnu pripadnost i pitajmo sebe:jeli to potpuni etno okvir u nama.
    Setimo li se detinjstva svog, mladosti naše, težnje svakodnevne, snova.
    Što su nam? što nam znače sveci naši, slave, imendani ?
    Što nam značiše legende naše iz ratova silnih, kraljevi naši ?
    Što nam značiše velikani naši u kulturi, sportu, znanju i zvanju ?
    Što obični ljudi,svakodnevni. Je li i to etno, nostalgija vekovna ?

    što mislite vi o ovoj temi i ovim pitanjima ?
    Poruku je izmenio silvia, 09.08.2011 u 16:14 Razlog: Bold

    Osmeh je jedna kriva linija koja može da ispravi mnoge stvari.

  3. #3

    Odgovor: Futog

    Ime: F.jpg Pregleda: 388 Veličina: 71.2 KB

    Najčuveniji valcer krenuo je iz Futoga!

    Kupus je futoški brend; 'Na lepom plavom Dunavu' je sinonim za bečke valcere. Na prvi pogled dve sasvim različite stvari. No, povezuje ih Futog.

    Ime: F (5).jpg Pregleda: 363 Veličina: 213.3 KB
    Negdašnji dvorac, sada poljjoprivredna škola.

    '... U ondašnjem dvorcu Kotekovih Johan Štraus mlađi je 1867 komponovao svoj najčuveniji valcer "Na lepom plavom Dunavu". Veliku populrnost stekla je i opereta "Jabuka", čija se radnja odigrava u južnoj Ugarskoj, u srpskim krajevima kako stoji u libretu, i koja opisuje narodne običaje Srba i prati dvojicu plemića, Mirka i Vasu iz Gradinca...'' (Dvorci Info)

    Ime: F (1).jpg Pregleda: 464 Veličina: 162.4 KB

    Da se ja, prolaznik kroz Futog, umešam u prikazivanje ovog mesta pored kojeg je, u XVIII i do do pola XIX veka, bio Novi Sad.

    Današnji Futog ima skoro 19000 stanovnika; preko Veternika stopljen je sa Novim Sadom. Pomalo selo, pomalo varošica, pomalo prigradsko naselje. Ko ona kafa: Tri u jedan!

    Ja lično, kada tražim motive za fotografije, prednost dajem onome što nestaje. Da to što je bilo, pa neumitno nestaje, sačuvam od zaborava. A i bliže je mom dobu, mom uglu gledanja, mojim sećanjima.

    Za sada, malo slika tematski nepovezanih.

    Ime: F (2).jpg Pregleda: 278 Veličina: 206.6 KB

    Ime: F (3).jpg Pregleda: 268 Veličina: 143.1 KB

    Ime: F (4).jpg Pregleda: 254 Veličina: 180.3 KB

    Ime: F (6).jpg Pregleda: 263 Veličina: 187.4 KB
    Bronzani partizan je u paorskim opancima - naišao sam samo na još jedan spomenik s tim detaljom.

    Ime: F (8).jpg Pregleda: 257 Veličina: 131.2 KB

    Ime: F (7).jpg Pregleda: 241 Veličina: 149.4 KB

    Ime: F (9).jpg Pregleda: 225 Veličina: 130.7 KB
    Ovako se sada kupus sadi.

    Ime: F (10).jpg Pregleda: 236 Veličina: 170.3 KB

    Ime: F (11).jpg Pregleda: 229 Veličina: 208.6 KB

    Železnička stanica - sada pored nje prodje tek po koji voz.

    Negde sam podavno pročitao, pa ne nailazim na to ponovo: Nadvojvoda Franc Ferdinand i supruga Sofija Kotek su pre odlaska u Sarajevo 1914. bili na kraćem odmoru na imanju Kotekovih, imanju Sofijine rodbine.Da li su se na ovoj stanici ukrcali na voz?
    Pošto ne nalazim izvor o ovome, neka za sada ostane kao priča.

    Ime: F (12).jpg Pregleda: 333 Veličina: 90.3 KB
    Pogled na Stari Futog iz Čerevića.

    Ime: F (13).jpg Pregleda: 390 Veličina: 169.0 KB
    Vikend naselje kod Futoga nosi naziv 'Čerevićka skela' iako skele odavno više nema.

    Ime: F (14).jpg Pregleda: 402 Veličina: 128.9 KB
    Futog, pravoslavna crkva je preko Dunava - slikano sa obilaznice oko Beočina.

Tagovi za ovu temu

Vaš status

  • Ne možete pokrenuti novu temu.
  • Ne možete poslati odgovor.
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoje poruke
  •