Žan Kokto (Jean Cocteau)
Prikaz rezultata 1 do 3 od ukupno 3
  1. #1

    Žan Kokto (Jean Cocteau)

    Žan Kokto rođen u Mezon-Lafitu 1891., umro 1964.godine, pesnik, dramski pisac, kritičar, slikar i sineast, ušao je u Francusku književnost kao pod opsesijom da je potrebno svoje čitaoce da iznenađuje uvek nečim novim i neočekivanim. Njegova dela, bez obzira da li su to pesme, romani, drame ili filmski scenariji, puna su novih slika, a uz to nastoji da ostane veran klasičnoj tradiciji. Objavio je veliki broj knjiga. Svoje poetske inspiracije prenosi i na poeziju filma – scenariji „Večni povratak“ i „Lepotica i zver“, i na poeziju grafike. Čitava poezija Žana Koktoa može se nazvati poezijom paradoksa, jer je bio u stalnom sukobu raznih uticaja prošlosti i savremenog života.


    OSTRVA

    U Palmi na Majorki
    Svi su ljudi srećni.
    Pije se na ulici
    Sok od limuna.

    Fijakeri, lepši
    Od violončela,
    Čekaju vas na pristaništu
    Da vas odvezu do hotela.

    Pričajze mi još
    O Palmi na Majorki:
    Ja znam samo jedno ostrvo
    Usred reke Marne.

    Ono je malo ko meta
    Na strelištu vašara,
    A i moje je srce ko jaje
    Što igra na vrhu vodoskoka.

    Gospodine fotografe,
    Sad će ptica izleteti,
    Satovi se ukrcavaju...
    Jedini divljak na ostrvu ostajem ja.

    Ostrva Markize, Karoline,
    Vaša imena su na mapi.
    A moje urežite u drvo
    Pored ljuljaške.

    Ekspresi i parobrodi,
    Koji uljuljkuju naša putovanja,
    Mali su brodići na Seni
    I šetni vozovi.
    Navlačim dronje uz oronule tugujem domove eonima
    daleko od savršenog siromaštva

  2. #2

    Odgovor: Žan Kokto (Jean Cocteau)

    RASPINJANJA


    I

    Presvetli. Pletare
    na drvetu. Lestvice
    na suhom drvetu uspravne.
    Lestvice uspravne na drvetu
    suhom. Čvor
    suza.
    Tada videše oni bodljikave
    žice. Senka. I videše
    tada glavčine
    klinaca. Vene
    šume. Vene ljudi.
    Staze koje se ukrštaju. Krpe
    koje vezuju puteve
    jedne s drugima i vetar nepokretni
    i roletne iščupane.
    Videše kako se vezuju i odvezuju
    pletare. Senka. Vrh balvana.
    Krilo. Rilo. Jadilo.
    Strašilo nakostrešenih krila.
    Ružičnjak odvratni.
    Lestve bačvara.
    Navlačim dronje uz oronule tugujem domove eonima
    daleko od savršenog siromaštva

  3. #3

    Odgovor: Žan Kokto (Jean Cocteau)

    RASPINJANJA

    III

    Presvetli. Umesto mandragore izbija
    koren utrobe.
    Pa kakav oblik ima! Požara
    okamenjenog vodom.
    Kakvom vodom? Lepljivom
    sluzi, vatrom radosti
    ludaka, padom
    gvozdenih roletni dućana.
    Od voska načinjenom i od igala.
    Od uzvika utucanih udarcima
    čekića u sistem
    nerava jednoga drveta
    u Judeji.
    Navlačim dronje uz oronule tugujem domove eonima
    daleko od savršenog siromaštva

Slične teme

  1. Žan Ruslo (Jean Rousselot)
    Autor zosim u forumu Svetska poezija
    Odgovora: 2
    Poslednja poruka: 17.02.2012, 22:12
  2. Dijalog sa Suncem i Mesecom - Jean Genet
    Autor alpinista u forumu Književnost
    Odgovora: 0
    Poslednja poruka: 16.06.2010, 04:25

Tagovi za ovu temu

Vaš status

  • Ne možete pokrenuti novu temu.
  • Ne možete poslati odgovor.
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoje poruke
  •