Pjer Emanijel pseudonim je Noela Matjea, koji je rođen 1916.godine u Ganu, u blizini Poa, Bearna. Ostavši rano bez roditelja, prvo detinjstvo proveo je kod svojih starih rođaka, a zatim uči i završava verski koledž u Lionu. Za vreme II svetskog rata učestvuje u Pokretu otpora. Njegova poezija, pisana u vreme rata i okupacije, obuhvatila je u sebi tragičnu atmosferu tog vremena. Zato su ga kritičari po završetku rata uvrstili u prave epske pesnike, u sledbenike velikih francuskih epskih pesnika, kao što su Viktor Igo i Alfred de Vinji. Emanijelova poezija podseća na veliku i plemenitu staru poeziju klasike, i u isto vreme dokazuje da klasika nije sasvim iščilela iz svesti pesnika današnjice.
RAĐANJE REČI
Pesnici su nagi zidovi kuće
Sa oplatom od krikova, soli, usana, oblaka
Postavljeni na beskraju suza i bačeni
U beskonačnost lutajućeg neba. Usamljeni mesec
Podgreva pepeljasto zlato i zvoni, rog mu je izgubljen
U melanholiji tamne krvi i Senki
A kada ta bezimena zemlja čiji Bog u budućnosti
Okreće se ka svojim mrtvima preklinjući zoru,
Njeno kamenje mrakom kalcinisano su srca,
Njeni plavi mramori mora, njene vode palme,
Dok njeni rojevi krvi vise na drvetima.
Ali gde tvoja ilovača, o usta gorka, bude odjekivala
Videće se kako nejasno oko prividnosti probija
Jedan devičanski stub naslonjen na more.
Citat
