Pjer Emanijel (Pierre Emmanuel)
Prikaz rezultata 1 do 3 od ukupno 3
  1. #1

    Pjer Emanijel (Pierre Emmanuel)

    Pjer Emanijel pseudonim je Noela Matjea, koji je rođen 1916.godine u Ganu, u blizini Poa, Bearna. Ostavši rano bez roditelja, prvo detinjstvo proveo je kod svojih starih rođaka, a zatim uči i završava verski koledž u Lionu. Za vreme II svetskog rata učestvuje u Pokretu otpora. Njegova poezija, pisana u vreme rata i okupacije, obuhvatila je u sebi tragičnu atmosferu tog vremena. Zato su ga kritičari po završetku rata uvrstili u prave epske pesnike, u sledbenike velikih francuskih epskih pesnika, kao što su Viktor Igo i Alfred de Vinji. Emanijelova poezija podseća na veliku i plemenitu staru poeziju klasike, i u isto vreme dokazuje da klasika nije sasvim iščilela iz svesti pesnika današnjice.


    RAĐANJE REČI

    Pesnici su nagi zidovi kuće
    Sa oplatom od krikova, soli, usana, oblaka
    Postavljeni na beskraju suza i bačeni
    U beskonačnost lutajućeg neba. Usamljeni mesec
    Podgreva pepeljasto zlato i zvoni, rog mu je izgubljen
    U melanholiji tamne krvi i Senki
    A kada ta bezimena zemlja čiji Bog u budućnosti
    Okreće se ka svojim mrtvima preklinjući zoru,
    Njeno kamenje mrakom kalcinisano su srca,
    Njeni plavi mramori mora, njene vode palme,
    Dok njeni rojevi krvi vise na drvetima.
    Ali gde tvoja ilovača, o usta gorka, bude odjekivala
    Videće se kako nejasno oko prividnosti probija
    Jedan devičanski stub naslonjen na more.
    Navlačim dronje uz oronule tugujem domove eonima
    daleko od savršenog siromaštva

  2. #2

    Odgovor: Pjer Emanijel (Pierre Emmanuel)

    ORFEJEV GROB

    Steno dugo ranjavana zelenilom jasnim
    Ti umivaš najcrnjom krvlju usahli Pev,
    Zasenjujući ranu ponora
    Koju nikakvi glasovi mlečni ne otvaraju.
    Blistaj uvek tiha, rasplamtela u sebi,
    I plači nežna, a uvek sve grublja i svirepija,
    I razbuktanija sve više ipak uvek miruj!

    Planine zvucima tvojim zračnim
    Ispresecane su,
    Gradovi razbacani ptičjim letom senica,
    I od plača tvoga iz sve snage koji cepa vazduh
    Bude se stari kraljevi iz svog pepela;
    Niko ne zna tvoj sveži dah ni tvoju rosu
    Do lišće, ti čisti jezici tvojih misli,
    To lišće, taj pokretni grob, to voljeno ime!
    Navlačim dronje uz oronule tugujem domove eonima
    daleko od savršenog siromaštva

  3. #3

    Odgovor: Pjer Emanijel (Pierre Emmanuel)

    REKVIJEM ZA ANTONIJA MAČADA

    *Kada je ugušena Španska republika, i Antonio Mačado, veliki španski pesnik, morao je napustiti svoju rodnu grudu. Čim je prešao na francusku teritoriju, umro je iscrpen fizičkim i duševnim patnjama, ali najviše iz žalosti za svojom otadžbinom.

    Duh tvoj lišen svega osim svojih mrtvih
    Stvarao se mračnim gredom tvog naroda
    I na očaju zvezda najzad je postavljen
    O učitelju! Kako je skriven tvoj pogled između zvezda
    Kako je spokojno očajanje tvojih ruku
    Nekad probijeno zvučnim nebesima i postalo
    Troma morska ptica na plavom zastiraču ravnodušnosti
    Bačenom na tebe iz pra-dna vremena! i tvoje oči
    Naoružane protivu Boga besovima i provalijama
    I tvoje čelo pokriveno injem plača blistavo
    I mrtvo i tvoj duh grub u pevanju
    Koje oholo nadgleda neki anđeo sa krilima od krvi.

    Ti si mrtav
    Naši su krici nemoćni kao sveće
    Da odgonetnu čudno lice tvoje smrti
    Naši koraci uzaludno poniru u tvoju uspomenu
    Naše ruke sa strahom dodiruju tvoje ogromno ime
    Urezano grubo u buci mrtvih dok jedini
    Između maslina koračajućih krupnim koracima
    Kao saputnice tvoje večne pesme ti napreduješ
    Pod nebom crnih cvrčaka koje ispunjava
    Kamenje i kosti mrtvih jednom čistom vodom
    Apstraktnom i lišenom grubih akcenata
    Oslobođenih ismevačkih odjeka i bacajući
    Najviše bludećoj noći svoje veličanstvene svodove.

    U podne kad smrt udari pravo u srce
    Kad tvoj ugnuti dlan primi poslednju senku
    Kad sunce presuši krv u venama
    Kad ilovača sa nogu iskruni se u prašinu
    Jer toliko je božanski prečisti zrak koji Bog
    Obeležava kraljevskim zbivanjima! Odiše tada
    Trava u dubini tužnih parkova
    Gde se sručuju kule prečiste vode u drveta.

    Počivaj ogrnut izgnanstvom kao nekom grubom tkaninom
    Otkotrljan u zemlju stranu i uljuljkivan
    Od strane Španije koja teče pod planinama:
    ne više suza!
    Sada kada je tvoj bol zašao u duboku noć
    Kada je tvoja golubica odletela u očajanju
    I žurbi ka slobodnom tlu da potraži
    Palmu poslednje krvi jednu pustinjsku
    Palmu po volji tvoga srca u uravnoteženom
    Ne.

    I jednoga dana ti ćeš se vratiti
    U čednu svetlost pustinje
    Preko bujica duboke Španije i preko grobova
    O mlada smrti izbodena godinama kako si lepa
    Ti koja prelamaš grozni poljubac rođenja
    Ti koja igraš s kamena na kamen i to sa oduševljenjem
    I vijoriš gnevnu zastavu nad crvenim žitom
    S one strane dugih zidova i baruta
    Sa čije se visine zeleni antički bršljan
    more.
    Navlačim dronje uz oronule tugujem domove eonima
    daleko od savršenog siromaštva

Slične teme

  1. Pjer Segers (Pierre Seghers)
    Autor zosim u forumu Svetska poezija
    Odgovora: 2
    Poslednja poruka: 09.04.2012, 20:04
  2. Pjer Reverdi (Pierre Reverdy)
    Autor zosim u forumu Svetska poezija
    Odgovora: 2
    Poslednja poruka: 17.02.2012, 22:17
  3. Pierre Auguste Renoir
    Autor Kathy u forumu Umetnost
    Odgovora: 1
    Poslednja poruka: 14.09.2008, 19:35

Tagovi za ovu temu

Vaš status

  • Ne možete pokrenuti novu temu.
  • Ne možete poslati odgovor.
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoje poruke
  •