Kito Lorenc
Prikaz rezultata 1 do 6 od ukupno 6

Tema: Kito Lorenc

  1. #1

    Kito Lorenc

    Kito Lorenc rođen je 1938.godine u mestu Slepo kod Belih Voda u Lužicama (Nemačka). Njegov deda bio je lužičko-srpski pesnik Jakub Lorenc-Zaleski. U Lajpcigu je studirao slavistiku, a od ĺ61.do ĺ72.radio je u Institutu za istraživanje lužičko-srpskog naroda u Budišinu. Pored poezije na lužičko-srpskom i nemačkom jeziku piše knjige za decu i pozorišne komade, aktivan je kao prevodilac. Član je PEN centra Nemačke i Saksonske akademije nauka u Drezdenu. Dobitnik je nagrade ôHajnrih Hajneö 1974., ôĆišinskiö 1990., ôHajnrih Manö 1991. i nagrade ôZlatni ključ Smederevaö 2008.godine.


    BEOGRAD, HOTELöSLAVIJAö

    I ja bih mogao zapevati jednu tužnu
    pesmu, prijatelji. Ovaj život,
    poput hotelske sobe, na kraju
    u žurbi napuštamo, tek što smo
    zapamtili svoj broj,
    tek što smo naučili da razlikujemo
    metež jezika iza tankih zidova
    u polovini našeg vremena
    kada nismo išli kao mesečari kroz grad,
    strani, uvek terani nestrpljivim
    sirenama upornih starosedelaca
    (iako smo se kretali sigurnošću
    snova). A na vratima nam se
    još uvek čini da smo nešto važno
    zaboravili, dok se pogledom svojih pesama
    već opraštamo od onog što ostaje
    iza nas, prazno jer je bez nas:
    sto, eno ga, stoji, stolica, orman
    i krevet, tako su tu stajali prijatelji, i ja bih
    mogao da zapevam jednu tužnu pesmu.

    Ali nećemo ovde da budemo u poseti:
    nastanimo se u pesmama kao
    u zgradama Novog Beograda
    što se visoko uzdižu pod nebom dobrog
    očekivanja, razvezano mnoštvo iz jednine,
    i dok hodam među belim redovima
    uz zeleni ritam zemlje ľ hteo bih
    da napišem prijateljsku pesmu, prijatelji.

    (napisano posle boravka u Beogradu, oktobra 1966.)
    Navla─Źim dronje uz oronule tugujem domove eonima
    daleko od savršenog siromaštva

  2. #2

    Odgovor: Kito Lorenc

    A ŠTA JE PEĆ

    koju sam joj poklonio
    jer je dve godine
    nisam više koristio
    onda sam je podložio
    kraj peći sam joj rekao
    dve godine je
    već nisam ložio
    i sasvim sam zaboravio
    kako se ona loži
    a ona je rekla vidiš
    nije potrebno prvo
    umreti da bi se zaboravilo
    a ja sam rekao znaš
    najbolje je onda
    i ostati u životu
    Navla─Źim dronje uz oronule tugujem domove eonima
    daleko od savršenog siromaštva

  3. #3

    Odgovor: Kito Lorenc

    HANES D. PIŠE IZ V.

    O meni nema
    šta mnogo da se kaže
    a što se tiče opšte stvari, ni to
    ne stoji najbolje.
    Hajnrih savest sveta
    sećate se
    koji je uvek sedeo u Mitropi
    jeo supu sa rezancima, pio kafu
    i psovao sebi u bradu
    nedavno je umro.
    A šta ćemo sad?
    Navla─Źim dronje uz oronule tugujem domove eonima
    daleko od savršenog siromaštva

  4. #4

    Odgovor: Kito Lorenc

    NA VISINI VREMENA

    sve ima svoje granice
    otvori se jedna zatvori se druga
    naleti┼í na jednu nai─Ĺe┼í na sve
    naleti┼í na sve nai─Ĺe┼í na svoju

    eto to je visina
    eto to je dubina
    eto to je širina
    eto to je granica

    da ta─Źno granica
    vremena njena granica
    av granica
    av-av granica
    Navla─Źim dronje uz oronule tugujem domove eonima
    daleko od savršenog siromaštva

  5. #5

    Odgovor: Kito Lorenc

    INA─îE

    predlog za dobrotu, re─Źe starac
    naberi mi trešanja
    ina─Źe ne─çu vi┼íe biti tu
    neće biti ni trešnje
    a ti bi onda rado
    brao za mene trešnje

    ali ina─Źe nije bilo dobro sa starcem jesti tre┼ínje
    on je ina─Źe svoje predloge iznosio ─Źeki─çem za predloge
    ionako je ina─Źe uglavnom bilo pred zimu, posle zime, zimi
    a ina─Źe polovina dana je bila no─ç
    a iznad glave mili bo┼że, tu sam
    tu sam mu nabrao trešanja
    Navla─Źim dronje uz oronule tugujem domove eonima
    daleko od savršenog siromaštva

  6. #6

    Odgovor: Kito Lorenc

    BOJENJE USKRŠNJIH JAJA

    Mogli bismo ve─Źno
    sedeti i farbati uskršnja jaja.
    Pero, vosak i plamen - mitski
    rekvizit, nijansiranje boja poput luka, poput
    trave, iz kore
    filtrirano crnilo, ce─Ĺena zelena -
    ─Źaramo, hitro u rukama
    okre─çemo prajaje elementarno, ozna─Źujemo ta─Źkasto
    sa impulsima polutar jaja,
    lan─Źamo serije redova vu─Źijih zuba
    meridijalno, zasenjuju─çe kompasne igle,
    na magi─Źnom polju,
    ka polovima, gde rozete
    sunca dvostruko zra─Źe pred
    na┼íim o─Źima, za─Źarane misterijom
    stvaraoca ┼íto povla─Źi pero,
    mirijada predaka zemljoradnika. Tako
    uspostavljamo vra─çanje vremena,
    ravnote┼żu generacija,
    proporciju istorije,
    krutu harmoniju sveta
    (vukovi ne treba da do─Ĺu
    sunca nek nam sjaju) -
    a tada dolazi ono što je jedino razumno:
    Lupamo ih za Uskrs, taj
    fetiš demonskog kulta iz kamenog doba,
    skidamo sa njega onu lepu ljusku,
    i varimo sadr┼żinu.
    A tada ─Źudan preobra┼żaj -
    vaskrsavanje jajeta:
    Srce nam ┼żestoko kuca o rebra,
    u grlima zadr┼żavamo kukurekanje,
    veselije napuštamo ljuske jajeta
    a nezreli, prsnemo
    u poznati uskršnji smeh:
    Ne izgledamo li kao ispiljeni iz jajeta -
    mi, jedina bo┼żanska klica u jajetu
    pod suncem, sa kljunom rakete ve─ç
    probijamo ljusku neba
    ─Źove─Źanstvo gmi┼że iz jajeta.


    Kito Lorenc

Tagovi za ovu temu

Vaš status

  • Ne možete pokrenuti novu temu.
  • Ne možete poslati odgovor.
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoje poruke
  •