Otudjenost

[swba]

Koliko samo otudjeni jedni od drugih?
Ziveci zivot danasnjice pali smo pod uticaj raznoraznih elektronskih sredstava komunikacije. Stavise, poceli smo da budemo megalomani po tom pitanju. Koliko nas udaljavaju sva ta moderna sredstva komunikacije jedne od drugih: moblini telefoni, raznorazni sistemi internet komunikacije i sl.
Jer fakat je da smo danas zamjenili popodnevnu kafu sa drugarima chatom, igru u parku igrom na racunaru, odlazak u bioskop kucnim projekcijama itd.
Ima li nade za nas?

[nattydread]

nekad sebe uhvatim u situacijama kao sto su: ajde jos samo malo ovu igricu (pa cu malo kasnije u grad), ajde sad samo da ukuckam poruku (a u drustvu sam), ma necu u bioskop kad mogu to isto da gledam kuci...i tako malo po malo, tj. sve vise i vise...nekom je to normalno, nekom nije. mozda je to neminovnost vremena u kome zivimo, ali vjerojatno nije, jer treba naci neku sredinu. medjutim, primjecujem da se klinci sve vise i vise navlace, radije ce se zabiti u kucu, nego da jurcaju okolo sa drugarima, ili ce ih roditelji radije natakariti ispred tv-a, umjesto sa njima da pricaju ili se igraju (naravno, svaka cast izuzecima).

[Ivana-psy]

Pa zaista ima istine u tome, pomalo smo se izolovali i ne druzimo se sa ljudima kao nekad!

Mobilni telefoni, porukice, mail-ovi.... najosije je kad mi neko Uskrs ili Bozic cestita mail-om ili sms-om, ali ponekad i ja to radim, sto je najgore. Pa onda rodjendani...

Kod mene u mestu bioskop se zatvorio, pa pre nabavim i pogledam film na dvix-u nego sto i stigne u bioskop, i onda niko nece da gleda kad je vec video!

Pa ima nade, jos neke stvari, neke prave vrednosti, ne moze da zameni tehnika i elektronska sredstva! Mada je toga sve manje!

[DzuPiter]

Pa zaista ima istine u tome, pomalo smo se izolovali i ne druzimo se sa ljudima kao nekad!

" Otudjenost " zvuci kao neciji problem, a problemi su situacije u kojima odredjeni ljudi dozivljavaju emotivnu reakciju, a drugi ne.

Svi vole ono sto hoce, i nemoraju, a ono sto niko nece, a mora, niko nevoli.
Mi se ponasamo kako mozemo u datim situacijama, to nas upravo cini onim sto
jesmo. Kada bi svi voleli sve, to bi bilo idealno drustvo...

[Mish]

Slažem se da nas nove tehnologije mogu otuđiti upravo tim "virtuelnim" životom kojim živimo. Isto tako, one nam i omogućuju i da mnogo lakše održavamo sa nekima kontakt. S toga, kao i u svemu u životu, naći ravnotežu između "onog starog" i "ovog novog", dakle iskoristiti prednosti oba načina, je umetnost življenja koja nas neće odvesti u stvarnu izolaciju.

[Bishop]

Ma koliko bio odusevljen i zaludjen ovim nashim igrackicama po kojima svi kuckamo kao i mobilnim telefonima i chat-om ipak mi se cini da nas otudjuju.
Jer bash kao sto je receno popodnevna kafica ili cak vecernje druzenje sa drustvom u lokalnom kaficu smo zamenili sa chatom i kratkim sms porukama....I veoma zafali druzenje oci u oci .... Svakodnevno odrzavam kontakt sa nekim prijateljima preko chata i mail-a , ali opet tek kad ih vidim shvatim koliko se retko srecemo u cetiri oka, i uzasnem se toga.
Tako da koliko god da nas savremena sredstva i novi oblici komunikacije zblizavaju tj. daju mogucnost da stupimo u kontakt sa nekom drugom osobom, u sustini nas udaljavaju, otudjuju jer bash nista ne moze da zameni onaj licni dozivljaj fizickog prisustva i gledanja u oci.
A isto tako mnogima sigurnost koju osecaju sakriveni iza racunara omogucuje da se u komunikaciji preko neta pretvaraju i pretstavljaju kao nesto sto nisu, cime na kraju lazu sami sebe i sebe ostecuju jos vise.
Zato je potrebno kao sto je receno naci sredinu i otrgnuti se iz virtuelnog sveta koji pocinje da nam zauzima veliki deo slobodnog vremena i nas samih.

[swba]

" Otudjenost " zvuci kao neciji problem, a problemi su situacije u kojima odredjeni ljudi dozivljavaju emotivnu reakciju, a drugi ne.

Ne mogu da kazem da mi je to problem. Trenutno sam u takvoj situaciji da jedino preko istih mogu da komuniciram sa starim drustvom. I veliko im hvala sto postoje i sto nam omogucavaju da budemo u kontaktu. No inspiracija za temu su mi bili klinci iz komsiluka. Ne mogu da shvatim da im je zanimljivije sjediti pored kompa uz upaljen AOL, MSN, ICQ ili sta vec i pricati sa drugarima iz naselja.

[DzuPiter]

Ne mogu da kazem da mi je to problem. Trenutno sam u takvoj situaciji da jedino preko istih mogu da komuniciram sa starim drustvom. I veliko im hvala sto postoje i sto nam omogucavaju da budemo u kontaktu. No inspiracija za temu su mi bili klinci iz komsiluka. Ne mogu da shvatim da im je zanimljivije sjediti pored kompa uz upaljen AOL, MSN, ICQ ili sta vec i pricati sa drugarima iz naselja.

Ja osecam da je tehnologija donela mnogo vise zblizavanja ljudi, nego otudjenosti. Protok i razmena informacija su na neopevanim visinama.
Otudjenost bi po definiciji trebalo da bude prestanak komuniciranja, a ne povecanje.
Kada bi uradio anketu medju " klincima iz komsiluka ", o tome, da li se oni osecaju
" otudjeno " ?, mozda bi izgubio inspiraciju za ovakvu temu.

[Apolonija]

Po meni dosta smo se otuđili,baš zbog tog vida načina komunikacije.A da li ima nade....po meni nada umire zadnja i nikada je ne gubim

[little fairy]

Ako se netko osjeća otuđeno, sam si je kriv za to. Po meni je glupo da se izvlačimo na tehnologiju iliti slično jer da nam je do nečega stalo, vodili bi računa o tome. Dakle, da nam je stalo do prijateljstva, net, televizija itd nam ne bi smio biti razlog ne-druženja.

Ne, ne osjećam se otuđeno nimalo. Dapače, ukoliko zbog razno raznih razloga se ja ne mogu sresti sa frendicama ili sa kime već, tehnologija mi pomaže da ostanem bar u nekoj vrsti kontakta sa njima svima.

Sve je stvar kako se šta dozira i što nam je doista prioritet.