Pol Klodel jedan od najvećih francuskih pisaca XX veka, pesnik i dramatičar, rođen je 1868.godine u selu Vilnev-sir-Fer an-Tardenoa, severno od Pariza. S porodicom je prešao u Pariz kad je imao četrnaest godina. Umro je 1955.godine kada mu je slava bila na vrhuncu.
U njegovoj osamnaestoj godini započela je njegova kriza religioznosti. Mada je prijatelj Malarmea i njegovog kruga, on se odvaja od njih svojim delima. Klodel je napisao, za dugog života, nekoliko zbirki poezije, niz dramskih dela, više proznih dela. Posebno mesto u francuskoj poeziji zauzima njegovo monumentalno delo Pet velikih Oda - poetsko delo bez presedana i sledbenika.
RANE PESME
Rastanimo se, ovde je tvoj stan,
Tu je kuća, i drvo pred kućom, tu kraj priče.
Nahodasmo se dobro, saputniče,
Bez predaha, otkako svanu dan.
To je, dakle, taj kutak izabran i znan.
Rukom tresni vrata! Tu sam! grlo kliče.
Čekaju te žena, obed. Kog se tiče
Jednodnevni drugar? Ovde je tvoj stan.
Evo i stare majke, evo vrle žene.
Zagrli ih. Sve je drugo bez značaja.
Dete k tebi pruža ruke obnažene.
Zbogom. Smej se, srećan budi mi do kraja.
Jedi hleb svoj i pij iz čaše svoje.
Dugi još putevi ispred mene stoje.
Oči su mi pune noći, srce vode! I sve vreme
Isti ljudi, i povici, isto breme
Kukolja i prazne slame, što na gumno
Neko teglim, posrćući, po prašini, maloumno,
Gušeći se, dok okolo, do nebesa
Neprohodna, stoji šuma od telesa!
Reči! Izobilje vaše gnusno jedva čeka
Da iskaže moju dušu, i moj deo pamtiveka,
Da razloži i izriga prazninu u istom času:
O, lakoćo govorenja! o užasu!
Presitih se! Usta su mi prazna, ko da
Okusiše od tajnog duha i slatkog ploda,
Unutrašnje čulo upade u klopku ploti
Koju bi srce, s mukom, da ukroti.
Kročim nikud, i kroz ništa, stižem nigde:
Samo noga, vukuć drugu, ide, ide.
Citat
