Pol Klodel (Paul Claudel)
Prikaz rezultata 1 do 4 od ukupno 4
  1. #1

    Pol Klodel (Paul Claudel)

    Pol Klodel jedan od najvećih francuskih pisaca XX veka, pesnik i dramatičar, rođen je 1868.godine u selu Vilnev-sir-Fer an-Tardenoa, severno od Pariza. S porodicom je prešao u Pariz kad je imao četrnaest godina. Umro je 1955.godine kada mu je slava bila na vrhuncu.
    U njegovoj osamnaestoj godini započela je njegova kriza religioznosti. Mada je prijatelj Malarmea i njegovog kruga, on se odvaja od njih svojim delima. Klodel je napisao, za dugog života, nekoliko zbirki poezije, niz dramskih dela, više proznih dela. Posebno mesto u francuskoj poeziji zauzima njegovo monumentalno delo Pet velikih Oda - poetsko delo bez presedana i sledbenika.


    RANE PESME


    Rastanimo se, ovde je tvoj stan,
    Tu je kuća, i drvo pred kućom, tu kraj priče.
    Nahodasmo se dobro, saputniče,
    Bez predaha, otkako svanu dan.

    To je, dakle, taj kutak izabran i znan.
    Rukom tresni vrata! Tu sam! grlo kliče.
    Čekaju te žena, obed. Kog se tiče
    Jednodnevni drugar? Ovde je tvoj stan.

    Evo i stare majke, evo vrle žene.
    Zagrli ih. Sve je drugo bez značaja.
    Dete k tebi pruža ruke obnažene.

    Zbogom. Smej se, srećan budi mi do kraja.
    Jedi hleb svoj i pij iz čaše svoje.
    Dugi još putevi ispred mene stoje.



    Oči su mi pune noći, srce vode! I sve vreme
    Isti ljudi, i povici, isto breme
    Kukolja i prazne slame, što na gumno
    Neko teglim, posrćući, po prašini, maloumno,
    Gušeći se, dok okolo, do nebesa
    Neprohodna, stoji šuma od telesa!
    Reči! Izobilje vaše gnusno jedva čeka
    Da iskaže moju dušu, i moj deo pamtiveka,
    Da razloži i izriga prazninu u istom času:
    O, lakoćo govorenja! o užasu!
    Presitih se! Usta su mi prazna, ko da
    Okusiše od tajnog duha i slatkog ploda,
    Unutrašnje čulo upade u klopku ploti
    Koju bi srce, s mukom, da ukroti.
    Kročim nikud, i kroz ništa, stižem nigde:
    Samo noga, vukuć drugu, ide, ide.
    Navlačim dronje uz oronule tugujem domove eonima
    daleko od savršenog siromaštva

  2. #2

    Odgovor: Pol Klodel (Paul Claudel)

    Samo onaj, kom je Muza u dosluhu tihu
    Gramatike i Pisma otvorila dveri,
    Znaće da se smeši, usnu da primeri
    I vrhovnoj reči i tačnome stihu.

    Služba koja ga izabra u isti čas
    Čini da večnost i najprolazniji tren
    Prođu kroz njen razmer, tačan, dovršen,
    Gde u isti mah zamiru reč i glas.

    Čuvar čistog zlata u zemlji psa i vuka!
    Kad, ko divlju počast i tajni znamen, ruka
    Po zemlji, nasumce, potraži oružje,

    Ratničku granu dižem i kršim, po obredu,
    Da njeni listovi, Malarme, na tvom čelu okruže
    Zeleni misterij i žalosnu pobedu.
    Navlačim dronje uz oronule tugujem domove eonima
    daleko od savršenog siromaštva

  3. #3

    Odgovor: Pol Klodel (Paul Claudel)

    IZGNANIČKI STIHOVI

    X

    Pešak, ja nemam ničeg osim puta,
    Kojim, dolazeći, prolazim; to juče, i to sutra.
    Polja, šume, plitko dno, strme stene,
    Potok koji teče čas iza, čas ispred mene;
    U izdržljivom srcu pešaka postoji samo
    Ono što korak uhvati, i crta druma, onamo
    Što se, duga i iskidana, približava dolinom.
    Zalud se tu ljudi upliću svojom toplinom
    (Ispod širokog neba, kad jesen boje smuti,
    Lišće pod mojom nogama odaje miris puti,
    Blaže od gorkih ruža, o, srce moje!),
    Za mnom su crne, preda mnom svetlije boje,
    Scejedno što se s danom senka seče u krst
    Korak moj ne biva ni kraći ni manje čvrst.
    Dubok je mir, pusta i prazna šuma.
    Ne ostaje mi ništa osim tvrdoga druma,
    I smiraja što godi oholome pešaku,
    Kad se zora i veče ugase u istom mraku.
    Navlačim dronje uz oronule tugujem domove eonima
    daleko od savršenog siromaštva

  4. #4

    Odgovor: Pol Klodel (Paul Claudel)

    XI

    Ni veštine ruku, ni točak, niti vatru
    Ni ljubav, ljudi nekada znali nisu;
    Pust kao svinja, čovek se valjo u blatu;
    Potukač s očima uprtim ka snežnom visu.

    Kralj u ritama, nevešt ropskome radu
    Što među zveri sruši se s nebesa,
    Odrekavši se reči, hiljadu i hiljadu
    Puta klonu: žderač zelja i mesa,

    I onda, proklet, crče; crče i stid, takođe
    Na mračnom putu kojim još koračamo,
    A ako račun za onaj zločin dođe...
    Navlačim dronje uz oronule tugujem domove eonima
    daleko od savršenog siromaštva

Slične teme

  1. Paul Celan
    Autor zosim u forumu Svetska poezija
    Odgovora: 4
    Poslednja poruka: 20.08.2013, 20:56
  2. Paul Éluard
    Autor SQUAW u forumu Svetska poezija
    Odgovora: 41
    Poslednja poruka: 06.05.2012, 14:01
  3. Pol Verlen (Paul Verlaine)
    Autor zosim u forumu Svetska poezija
    Odgovora: 3
    Poslednja poruka: 11.12.2011, 22:10
  4. Paul Klee
    Autor Leonard Peltier u forumu Umetnost
    Odgovora: 3
    Poslednja poruka: 16.03.2009, 18:34
  5. Sean Paul
    Autor blueella u forumu Strani spotovi i tekstovi
    Odgovora: 9
    Poslednja poruka: 28.02.2007, 07:07

Tagovi za ovu temu

Vaš status

  • Ne možete pokrenuti novu temu.
  • Ne možete poslati odgovor.
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoje poruke
  •