U vreme kad biti crnac u Americi nije opasno po život i kad sve veći procenat stanovništva prihvaća homoseksualce, jedna je skupina još uvek prilično omražena ateisti, prenosi Vošington Post. Nevernike se generalno smatra nemoralnima, pokvarenima i, zapravo, lošijim ljudima, a vojnike se čak gleda kao inferiorne, ukoliko se ne pokažu dovoljno duhovnim na psihološkoj proceni. Rezultati upitnika pokazuju da većina Amerikanaca nerado daje glas za nevernika, dok sličan trend postoji i pri odlučivanju o bračnom partneru.
U javnosti se diskriminacija ateista retko osuđuje, a vatru dodatno potpiruju hrišćanski konzervativci koji vole isticati da, prema njihovom viđenju sveta, nedostatak vere ima direktnu negativnu posledicu na društvo i vođenje države. Ukratko, ateista je automatski svrstan pod sumnjivce i tretiran kao građanin drugog reda. Uz toliko optuživanja i neslaganja, mogli bismo se zapitati ima li u svemu tome istine. Jesu li ateisti zaista loši ljudi?
Sva sociološka ispitivanja govore suprotno. Ispitanici koji se ne izjašnjavaju kao vernici, bez obzira na do sveta u kojem žive, pokazali su se kao prilično ugodni ljudi. Što se tiče osnova morala, pristojnosti i humanosti poput problema mučenja političkih i ratnih zarobljenika, smrtne kazne, kažnjavanja dece batinama, rasizma, seksizma, homofobije, antisemitizma, zagađivanja prirodne sredine i kršenja ljudskih prava nevernici pokazuju viša etička načela i saosećanje, pogotovo u poređenju s onima koji se izjašnjavaju kao vrlo religiozni.
Što se tiče broja ubistava i zločina, oba su procenta manja u sekularnim državama poput Japana ili Švedske, dok su u Americi rezultati na ta dva polja poražavajući. Ista se stvar može primetiti i među samim saveznim državama SAD-a, gde su one s više vernika, poput Luizijane i Misisipija, znatno plodnije tlo za ubistva od, na primer, Vermonta ili Oregona.
Na testovima inteligencije, a pogotovo na testiranju jezičkih sposobnosti i naučne pismenosti, ateisti u pravilu postižu odlične rezultate. Vaspitanje dece obično im se bazira na racionalnom pristupu rešavanju problema, kao i prepuštanju pojedincu da razmišlja vlastitom glavom. Kontracepciju koriste u većem procentu nego vernici, dok su mnogo manje zaraženi nacionalizmom. Jedna od vrednosti koju najviše cene je sloboda mišljenja.
... Novije ispitivanje pokazuje da međusobnu povezanost ateizma, teizma i mentalnog zdravlja nije tako jednostavno prevesti u statistiku, a pogotovo u nešto toliko subjektivno kao što je zadovoljstvo životom ili sreća. Ipak, kao primer možemo ponuditi Dansku, koja je jedna od najmanje religioznih država na svetu, a iz godine u godinu zauzima prvo mesto na lestvici najsretnijih nacija. Oni koji su iz nekog razloga napustili verovanja i praksu svoje religije, svoj su novi život opisali kao srećniji i slobodniji....
Citat
