U Srbiji - sve u raljama Politike - pa i Sport
13 Maja 2010 godine, navršilo se tačno dve decenije od fudbalskog meča između Crvene Zvezde i Dinama u Zagrebu; meča, koji je simbolički najavio početak raspada SFRJ - ušavši tako u (neslavne) anale (sportskih) događaja - koji su promenili Svet.
Da Istorija nije samo Učiteljica Života, već i Zla Kob loših učenika - koji su zbog svoje Tvrdoglavosti i Inata osuđeni da im se Ista ponavlja - govori i sinoćni ''sportski spektakl'' u Beogradu; fudbalski ''okršaj'' ''Partizana'' i ''Vojvodine'' - u finalnom meču Kupa Srbije; koji se, kako znamo - završio demonstrativnim napuštanjem terena fudbalera FK ''Vojvodine'' - opravdano nezadovoljnih kvalitetom i načinom suđenja glavnog arbitra susreta.
Što je neminovno uslovilo današnje ispunjavanje glavnih novinskih i drugih medijskih stubaca i prostora ovom temom - koja tako ''neodoljivo'' podseća na događaje koji su prethodili raspadu Jugoslavije.
A zaista, čitava ''atmosfera'' pred finalni meč Kupa Srbije je nekako čudno ''odisala'' - stvarajući predosećaj kod mnogih - a posebno navijača ''Vojvodine'' - da sve neće ići kako treba.
Te je tako i kasnio početak utakmice - a iz razloga što je 11 autobusa iz Novog Sada satima zadržavano u Železniku, od strane srbijanskog, beogradskog MUP-a - čime je potpuno nepotrebno uneta dodatna nervoza; kako kod igrača, tako i kod navijača novosadskog (vojvođanskog) kluba.
Što je mnogima u Beogradu davalo - ne samo ohrabrenja - već i zahteva za presudu u korist FK ''Partizan'' - davanje titule, i bez održanog meča.
Navijači FK ''Vojvodine'' nisu bili šikanirani samo od strane srbijanskog MUP-a - već i navijača ''Partizana'' - koji su im gromoglasno skandirali sa tribina:
''USTAŠE! USTAŠE!''
Što je mnoge navodilo na razmišljanje - da ovo ipak nije bio samo običan meč, fudbalski susret i sportsko odmeravanje snaga, znanja i veštine.
Ovo je bilo i više od Fudbala - i više od Igre.
Zapravo - ovo i jeste bila Igra; samo nipošto sportska.
Budući da je Fudbal na prostorima Balkana odavno prerastao svoje sportske granice - postao oruđe - pa i oružje (kad zatreba) - u rukama Politike - i Političara - tako mislim (kao i mnogi, meni slični) - da se sve ovo i neće završti samo na sportskom terenu.
Da je ovakav tretman Vojvodine - daleko više od običnog fudbalskog suđenja; sporta pogotovo.
Bio je ovo, zapravo, politički obračun Srbije - Beogradskog Centra - sa ''nestašnom'' Vojvodinom - uopšte.
I sudilo se sinoć - ne samo Fudbalu - već i Statutu - Zahtevu za Povratak Autonomije - Ingerencija - Imovine - Novca
Predstavništvu u Briselu
Diplomatskoj izložbi u Londonu
Zahtevima za Policijom
Redefinicijom odnosa unutar zajedničke države.
Sinoć se sudilo (pa makar i neformalno) - Vojvodini.
A onako, kako samo Srbija može:
Nefer
Protekcionaški
Korumpirano
Hegemonistički.
Pokazano je Vojvođanima - potpuno neskriveno i drsko - da ona ni u sportu ne može zaseniti bilo šta - i bilo koga - iz Srbije.
Da je Vojvodini prosto ''suđeno'' da večito kaska
Bude druga - treća - ''ina''
Poslednja
U svemu, sem u punjenju Budžeta i Kase.
Da joj se, i na ovaj način - sudi, i presuđuje, zbog Njenog Kulturno-Istorijskog, Pravnog Nasleđa - Otvorene ProEvropske Orijentacije; Obrazovanosti i Razvijenosti.
Zbog koje Beograd i Srbija imaju toliki Kompleks niže vrednosti - pate od Zavisti i Ljubomore; prosto sipte i sikte od istih.
Sveteći se na svaki mogući način.
Pa i preko Fudbala.
Te ''najvažnije sporedne stvari na Svetu''.
Ni tu Vojvodini nije dozvoljeno da pobedi.
Nadvisi i Zaseni.
Bude Prva.
A nijednog Ministra iz Vojvodine NEMA u Vladi Srbije.
Jer je čak i Oliver Dulić - rođen u Beogradu (a da ne kažemo, i ''zatrovan'' istim).
Da će Vojvodina i ovaj put biti kaženjena - budimo sigurni.
Da li oduzimanjem bodova - ili premeštanjem u niži rang takmičenja; mislim da više nije ni važno.
Ono što je bitno je to - da se Vojvođanima sve više razbijaju Iluzije.
Zaludna Vera u mogućnost zajedničkog suživota sa ovakvom Srbijom.
U kojoj su ''svi jednaki'' - ali je samo Srbija - prva i jedina.
Prava i istinska.
Sve drugo su samo ''sateliti'' - osuđeni na večni ringišpil oko ''muda srpskog boga Sunca''.
No, koliko dugo će trajati to ''vrtenje'' i ''zavlačenje'' - ne zavisi samo od srpskog scenarističkog ''ringišpila''.
Jer, i Istorija je jedan veliki točak - koji ne miruje - nego se vrti.
Menjajući time - i Vreme - i Poziciju tačke.
Neumoljivo je gurajući Napred - sve dalje od Položaja u kojem - i Pod kojim - je bila.
