Narodno pozorište u Beogradu
Prikaz rezultata 1 do 5 od ukupno 5
  1. #1

    Narodno pozorište u Beogradu

    Народно позориште у Београду


    Народно позориште у Београду је позориште у Београду које се налази на Тргу Републике, у самом центру града.

    Основано је 1868. године, а у садашњу зграду, на месту тадашње Стамбол капије, уселило се 1869. године.
    У оквиру њега функционишу уметничке јединице Опера, Балет и Драма, а представе се одигравају на Великој сцени и Сцени Раша Плаовић. Данас представља једну од најрепрезентативнијих и најзначајнијих културних институција Србије.




    - Историја:

    Оснивање:

    Све од 1842. године, постојала је жеља и напори да се у Београду оснује стално професионално позориште. Иако су први покушаји у том смеру пропали, Народно позориште у Београду је ипак основано 1868. године. Оно је најпре било смештено на привременој локацији у тадашњој Космајској улици на броју 51, у гостионици "Код енглеске краљице". За адаптацију овог простора био је ангажован архитекта Александар Бугарски. На овој локацији, 22. новембра 1868. године (по новом календару), Народно позориште је имало своју прву представу - изведена је представа "Ђурађ Бранковић" Кароља Оберњака. Тај се датум данас слави као Дан позоришта. Народно позориште се на овој локацији задржало годину дана. Представе су игране и у магацину Царинарнице (Театара на Ђумруку), у салама хотела (Театар "Код јелена"), у Кнежевој пивари, у кафани "Код круне".

    Зграда:

    1868. године догодило се друго гостовање Српског народног позоришта из Новог Сада у Београду. Тада кнез Михаило Обреновић, одушевљен новосадским глумцима, доноси историјску одлуку о градњи новог и сталног здања београдског театра. У договору са Државним саветом 12. марта 1868. кнез Михаило је одлучио да се позоришна зграда подигне на државном, раније турском земљишту код Стамбол капије, где је истог дана почело рушење турских кућа на том терену. Ова брзина говори о одлучности да Београд добије сталну позоришну установу. Кнез је захтевао да зграда буде завршена до 15. октобра исте године.

    Кнез је позвао Јована Ђорђевића да и у Србији оснује стално позориште. Прихватајући позив као част и изазов, управник са собом одводи и половину новосадског ансамбла и седам година после настанка СНП-а.

    Када је кнез Михаило убијен 29. маја, припреме су неко време застале. Намесништво је хтело да се започето као кнежев аманет доведе до краја. Образован је Позоришни одбор чија је брига била зидање зграде и формирање трупе. Актом уступљења од 17. јуна 1868. кнежеви законити наследници сестра Петрија Бајић и сестрићи Теодор и Михаило Николић одређују да се Народном позоришту изда сума од 6500 дуката "сходно обећању блаженоупокојеног књаза". Темељ позоришне зграде је постављен 18. августа, у присуству малолетног Кнеза Милана и намесника. Митрополит београдски Михаило је осветио водицу, поздравну реч је одржао председник Позоришног одбора Филип Христић потом је спуштена и узидана повеља.

    Исте године Позоришни одбор је закупио приватну кућу свештеника Сушића да формирана трупа одржава у њој представе, док се зграда не заврши. У тој кући је 10. новембра (по старом календару) изведена прва представа, комад Кароља Оберњика Ђурађ Бранковић. Пре представе је изведена Српска увертира композитора Драгутина Реша, а уводну реч о позоришној уметности, драмској књижевности и дотадашњим драмским представама код Срба одржао књижевник Милорад Шапчанин.

    Према пројекту архитекте Александра Бугарског зграда је завршена 1869. године, а 30. октобра исте године изведена је и прва представа - "Посмртна слава кнеза Михаила"коју је за ту прилику написао Ђорђе Малетић. У тој представи у улози кнеза Михаила је био Дуцман, учитељ јахања у Војној академији.[2]

    Првих неколико деценија рада Народног позоришта обележили су: Алекса Бачвански (1832-1881), Адам Мандровић (1839-1912), Милка Гругорва-Алексић (1840-1924), Тоша Јовановић (1845-1893), Илија Станојевић (1859-1930), Милорад Гавриловић (1861-1931), Сава Тодоровић (1862-1935) и други.


    Народно позориште у Београду, некад


    Позориште у 1895. - првобитан изглед до 1914.


    Зграда Народног позоришта данас

    Реконструкције зграде:

    Од изградње, зграда је прошла кроз више реконструкција: 1870., 1919. "1922., 1965. и, коначно, 1986. "1989. године. Најзначајније реконструкције су оне из 1922. и 1989. године.

    1919. "1922.

    Ова реконструкција је заправо започела 1911. године, али је због Балканског рата, а касније и Првог светског рата неколико пута прекидана, поново започета 1919. те завршена тек 1922. године. За радове је био ангажован архитекта Јосиф Букавац. Овом реконструкцијом спољни део зграде, као и ентеријер, доживели су измене. Спољни део зграде је након реконструкције био мешавина сецесије и барока, а позориште је добило и грациозно осликане плафонске сводове "дело руку руског сликара Степана Федоровича Колесникова те покретну сцену. 6. априла 1941. године зграда позоришта је оштећена у бомбардовању.

    1986. -1989.

    1986. године кренуло се у још једну, темељну и детаљну, реконструкцију зграде. За реконструкцију старог дела зграде и изградњу нове зграде ангажовани су архитекте Љубомир Здравковић и Слободан Дрињаковић. На ову реконструкцију је утрошено 4,5 милона долара, а зграда је добила изглед из 1922. Тај изглед је зграда задржала до данас. Реновирана зграда Народног позоришта свечано је отворена 15. октобра 1989. године.

    Драма:

    Историју Драме Народног позоришта у Београду делимо на четири фазе: од 1868. до 1914., од 1918. до 1941., од 1945. до 1991., и од 1991. до данашњих дана. Карактеристично за прве деценије постојања Народног позоришта је да су представе имале углавном само премијеру и две/три репризе, док су само ретки, изузетно популарни комади, имали и десетак извођења. Режија, у данашњем смислу те речи, практички није ни постојала. Ситуација се поправила тек пред сам Први светски рат када долази Александар Иванович Андрејев, школовани редитељ, који режију, а и квалитету представа уопште, поставља на један виши ниво.

    Почетке домаћег стваралаштва у Народном позоришту обележиле су углавном трагедије и драмски прикази инспирисани средњевековном и новијом историјом као што су, на пример, "Смрт Уроша V2Стефана Стефановића, "Милош Обилић (Бој на Косову)"Јована Суботића, "Хајдук Вељко"Јована Драгашевића. Изводили су се и тзв. комади с певањем попут драматизација прозе Стевана Сремца "Зоне Замфирове"и "Ивкове славе", а најпопуларнији и најгледанији од свих, "Коштана"Борисава Станковића, први је пут приказана 1901. године те је до данашњих дана остала култна представа.

    Од истакнутих домаћих аутора нарочито се истичу млади Бранислав Нушић и Јован Стерија Поповић, тада већ препознати домаћи класици, али и уметници као што су Симо Матавуљ, Светозар Ћоровић, Војислав Јовановић Марамбо, Миливој Предић, Лаза Костић, Милован Ђ. Глишић и други.

    Од светских остварења која су обележила прву фазу постојања Народног позоришта истичу се дела Софокла, Шекспира, Островског, Калдерона, Молијера, Расина, Голдонија, Шилера и многих других.

    Након Првог светског рата и даље се игра класични репертоар. Од светских писаца изводе се Бернард Шо, Луиђи Пирандело, Џон Голсворди и руги, док домаћи репертоар чине Јован Стерија Поповић, Бранислав Нушић, који стичу изразиту популарност, Милутин Бојић, Борисав Станковић, Иво Војновић, Милан Беговић, Иван Цанкар, Тодор Манојловић и други. У то време међу публиком је веома популаран и такозвани булеварски репертоар, нарочито француски "лаки комади".
    Када је реч о режији, доминирају школовани домаћи и руски редитељи и глумци-редитељи.

    У периоду од 1945. до почетка педесетих година 20. века изводе се представе са јасном политичком поруком, а превладава тзв. "социјалистички реализам". Од почетка педесетих година тај политички утицај се губи те долази до својеврсне либерализације што доводи до тога да главну реч у раду Позоришта поново имају уметници и уметност.

    Седамдесете и осамдесете године обележиле су представе по делима Борислава Михајловића Михиза, Александра Поповића, Мирослава Крлеже, Љубомира Симовића, Јована Христића, Велимира Лукића и других. Изводи се и савремена светска драматургија, а носиоци савремене домаће драматургије су Синиша Ковачевић, Вида Огњеновић, Јелена Кајго, Милош Николић, Стеван Пешић и други.

    Награда Народног позоришта:

    Народно позориште као награду додељује Плакету Народног позоришта.



    Izvor:Narodno pozorište u Beogradu (Wikipedia)

    -
    Poruku je izmenio Charlie Harper, 05.05.2011 u 00:49

  2. #2

    Odgovor: Narodno pozorište u Beogradu

    БЛАГАЈНА НЕ РАДИ ТОКОМ ПРВОМАЈСКИХ ПРАЗНИКА

    Поштована публико, обавештавамо вас да благајна Народног позоришта неће радити 1, 2. и 3. маја због Међународног празника рада. Благајна почиње с радом у среду 4. маја у 11 часова. Желимо вам срећне празнике.

    Izvor: zvanican sajt - narodnopozoriste.co.rs

  3. #3

    Odgovor: Narodno pozorište u Beogradu

    ГОСТ ЦИКЛУСА "СУСРЕТИ" 11. МАЈА МИХАЈЛО МИША ЈАНКЕТИЋ


    У оквиру циклуса "Сусрети", 11. маја у Музеју Народног позоришта у 19 часова, биће одржано вече са драмским уметником Михајлом Мишом Јанкетићем. Разговор ће водити драматург Славко Милановић, а улаз је бесплатан.

  4. #4

    Odgovor: Narodno pozorište u Beogradu

    СПЕКТАКУЛАРНИМ ИЗВОЂЕЊЕМ "ДОН КИХОТА" ОБЕЛЕЖЕН СВЕТСКИ ДАН ИГРЕ


    Светски дан игре у Народном позоришту обележен је 29. априла на Великој сцени гостовањем врхунских руских уметника, првакиње Бољшој театра Елене Андриенко и првака Маријинског театра Антона Корсакова, у балетској представи "Дон Кихот" Лудвига Минкуса.

    Izvor: narodnopozoriste.co.rs (zvanican sajt)

  5. #5

    Odgovor: Narodno pozorište u Beogradu

    ВЕРДИЈЕВ "НАБУКО" ПОНОВО НА РЕПЕРТОАРУ 4. МАЈА


    После вишемесечне паузе, чувена опера Ђузепеа Вердија "Набуко"поново је (4. маја у 19 часова) на репертоару Народног позоришта.

    Izvor: zvanican sajt - narodnopozoriste.co.rs

Slične teme

  1. Narodno graditeljstvo vojvođanskog sela
    Autor nenad.bds u forumu Kulturna baština
    Odgovora: 71
    Poslednja poruka: 11.04.2014, 17:37
  2. SNP - Srpsko narodno pozorište
    Autor DrinChe u forumu Novi Sad
    Odgovora: 14
    Poslednja poruka: 04.03.2012, 09:25
  3. Pozorište lutaka Niš
    Autor Charlie Harper u forumu Film i pozorište
    Odgovora: 2
    Poslednja poruka: 05.05.2011, 01:34
  4. Narodno Pozorište u Nišu
    Autor Charlie Harper u forumu Film i pozorište
    Odgovora: 1
    Poslednja poruka: 03.05.2011, 20:23

Tagovi za ovu temu

Vaš status

  • Ne možete pokrenuti novu temu.
  • Ne možete poslati odgovor.
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoje poruke
  •