Tomas Transtremer je rođen 15.aprila 1931.godine u Stokholmu. Prevođen na tridesetak svetskih jezika. Dobitnik velikog broja nagrada za svoj pesnički rad, među kojima i nagrade Pilot koja je u Švedskoj po važnosti odmah posle Nobelove.
Pesnik prvorazrednog značaja, čudesne inteligencije. Od njega sam pozajmio više od jedne metafore, rekao je za Transtremera Josif Brodski, a Česlav Miloš je zapisao: Naročito sam osetljiv na one Transtremerove pesme koje mi omogućuju da sagledam, u bljesku, delić vidljivog sveta. Miodrag Pavlović komentariše: Transtremerova poezija je složena i privlačna u isto vreme. Čitao sam je u prevodima koji mi predstavljaju iskustvo modernog života, presečena mnogim neočekivanim dijagonalama. Transtremer je moderan pesnik velikog formata.
CRNE PLANINE
Na narednom zavoju autobus ote se mrzlom hladu planine,
njušku uperi ka suncu i pođe puzeći naviše.
Nabijen ko oko. Zatekla se tu i diktatorova bista,
umotana u novine. Flaša krete od usta do usta.
Kod svakog narastao je beleg smrti, al' nejednakom brzinom.
U planinama gore mora plavet dohvata nebo.
VATROPIS
U onim tmurnim mesecima zaiskrio bi moj život jedino kad sam te voleo.
Kao što se plamern raspiri pa zgasne slediš i ti tek odbleske njegove
među maslinovim stablima u noćima mrklim.
U tmurnim onim mesecima, duša je čamila skutrena i beživotna,
no telo je stremilo k tebi.
Rika nebesa noćnih.
Kradom smo svemir muzli, pa preživesmo.
IZ MARTA '79.
Umoran od svih što prinose reči, reči, ali ne i jezik,
odoh na ostrvo pod snegom.
Divljina nema ni jednu reč.
Neispisane stranice prostirale su se u svim pravcima.
Nabasah na tragove jelena u snegu.
Jezik bez ijedne reči.
Citat
