Genadij Nikolajevič Lisin (Ajgi je ime njegovog roda još iz paganskih vremena i znači ovaj) rođen je 21.avgusta 1934.u Čuvaškoj autonomnoj republici. Kao pesnička pojava XX veka, Ajgi zauzima jedno sasvim posebno mesto bizarno u mnogo čemu: Čuvaš koji piše na ruskom, ne-Rus koji je ruskoj poeziji u svetu doneo najveća priznanja, pripadnik malog naroda na samoj istočnoj ivici Evrope koji jedini na ruskom jeziku piše avangardnu poeziju evropskog tipa u najstrožem smislu reči pesnik je poznatiji u svetu no u sopstvenoj zemlji. Ajgijeva poezija dobija visoka priznanja ne samo zbog izuzetnog modernog senzibiliteta i istančanog refleksivnog usmerenja, već zbog sasvim specifičnog mišljenja u ritmu i pesnički plodne okrenutosti ideji, stvari, pojmovima-simbolima i sintetičkom izrazu.
INTIMNA PESMA
moram
dosegnuti usnama
njene beskonačne oči
i začudiću se tada žilicama što tiho kucaju
na njenim podočnjacima
i shvatiću da je to zato što su one providne
i bestelesne
tako su svetle i bolne
te oči koje lako drhture
i zavoleću je i rukama mojim i usnama
i ćutanjem i snom i ulicama mojih pesama
i lažju za države
i istinom za život
i peronima svih železničkih stanica
gde ću poslednji put
gledati vrela crna leđa
lokomotiva u dvorištima depoa
prepuštajući je
redovima i utočištima
malih strašnih sibirskih gradova
i odlazeći od nje zauvek
na klanicu ljudi
moga doba
TIŠINA
Kao da se
kroz krvavo granje
probijaš ka svetlosti.
I čak su snovi ovde nalik
na mrežu žila.
Šta da se radi, mi se na zemlji
igramo ljudi.
A tamo -
skrovišta oblaka,
i pregrade
snova božjih,
i naša tišina koju remetimo sami
time što smo je negde na dnu
učinili
vidljivom i čujnom.
I ovde govorimo glasovima
i vidljivi smo u prelivima,
ali niko neće čuti
naše prave glasove,
i kad postanemo čista boja
nećemo se prepoznati.
Citat
