Roger Federer
Prikaz rezultata 1 do 3 od ukupno 3
  1. #1

    Roger Federer

    Roger Federer



    Роџер Федерер

    Роџер Федерер (нем. Roger Federer, Базел, 8. август 1981.) је професионални швајцарски тенисер. На првој позицији је провео рекордних 237 узастопних недеља, а укупно 285 недеља, једну мање од рекордног Пита Сампраса. Многи тениски критичари, славни играчи и колеге тенисери сматрају да је Федерер можда најбољи тенисер свих времена.

    Федерер је у каријери освојио све гренд слемове у појединачној конкуренцији и укупно их има 16 (четири Отворена првенства Аустралије, један Ролан Гарос, шест Вимблдона и пет Отворених првенстава САД) што је рекорд у мушкој конкуренцији. Такође је освојио и 16 турнира АТП Мастерс 1000 серије, четири титуле на Тенис мастерс купу и златну медаљу у игри парова са Станисласом Вавринком на Летњим олимпијским играма 2008. у Пекингу. Федерер држи многе рекорде од којих су најзначајнији учествовање на 10 узастопних гренд слем финала (од Вимблдона 2005. до Отвореног првенства САД 2007.), 22 гренд слем финала укупно и 23 узастопна гренд слем полуфинала (од Вимблдона 2004. до Отвореног првенства Аустралије 2010.). Такође држи и рекорд опен ере по броју узастопних победа и на травнатој подлози (65) и на бетону (56). Највећи ривал му је Шпанац Рафаел Надал.

    Захваљујући сјајним успесима у свету тениса, Федерер је изабран за најбољег спортисту године по избору Ларуса рекордних четири пута заредом (од 2005. до 200. Номинован је за ту награду и 2004. и 2010 али те две године није успео да је освоји. 2009. године га је АТП прогласио за најбољег тенисера прошле деценије.



    Детињство:

    Родио се у Базелу, Швајцарска, као син Швајцарца Роберта Федерера и Јужноафриканке Линет Федерер (девојачко презиме - Дуранд). Заједно са својом две године старијом сестром Дијаном одрастао је у Мунхенштајну, малом предграђу удаљеном 10 минута од Базела и близу границе са Немачком и Француском. Осим тениса, Федерер је као дечак тренирао и фудбал. Као младић је највише уживао да гледа Чилеанца Марсела Риоса, а поред њега идоли су му били Борис Бекер, Стефан Едберг и Мајкл Џордан. Једно време је са 13 година био и сакупљач лоптица на турниру у Базелу где је додавао лоптице тенисерима као што су Мартина Хингис, Марк Розет, Стефан Едберг и Вејн Фереира.

    - Тениска каријера

    Јуниор:

    Федерер је почео да игра тенис са шест година. Ишао је на тренинге са осталом децом све до девете године, а са 10 је почео да узима приватне часове. До дванаесте године је тренирао и фудбал, када је одлучио да се усресреди само на тенис. Са 14 година је постао првак Швајцарске у свим категоријама, па је изабран да тренира у швајцарском Националном тениском центру у Екубленсу. Почео је да игра јуниорске ИТФ турнире јула 1996. Године 1998., која му је била и последња сезона као јуниор, играо је на свим јуниорским гренд слемовима. Одличне резултате је забележио на јуниорском Отвореном првенству Аустралије (полуфинале и у синглу и у дублу), јуниорском Вимблдону (победа и у синглу и у дублу) и јуниорском Отвореном првенству САД (финале у синглу). Ове године је такође освојио и престижну Оринџ боул титулу у Мајамију и поред тога још 2 трофеја. На крају године је проглашен за светског јуниорског првака.. Импресивну јуниорску каријеру је завршио са укупно седам титула и односом 71 победа и 20 пораза у синглу, односно 36 победа и 21 пораз у дублу.

    Почетак АТП каријере:

    Јула 1998. Федерерово име је први пут уписано на званичној АТП листи на турниру у Гаштаду где је испао у првој рунди од Лукаса Арнолда Кера 4:6, 4:6. Одмах следеће године је постао члан швајцарске Дејвис куп репрезентације у мечу против Италије, те је годину завршио као најмлађи тенисер међу 100 најбољих. Године 1999. освојио је и први (и једини у каријери) челенџер у Бресту и забележио прву победу над неким тенисером из првих десет на турниру у Марсеју (елиминисао је тада петог тенисера света Карлоса Моју у првом колу). Успео је да стигне до полуфинала Летњих олимпијских игара 2000. у Сиднеју али је меч за бронзу изгубио од Арноа ди Пасквалеа из Француске 6:7(5), 7:6(7), 3:6. Те године је успео да се пласира и у прво финале једног АТП турнира и то у Марсеју где је изгубио од сународника Марка Розета 6:2, 3:6, 6:7(5) као и у финале турнира у родном Базелу где га је поразио Томас Енквист у пет сетова 2:6, 6:4, 6:7(4), 6:1, 1:6. Није се најбоље показао на гренд слемовима и турнирима АТП Мастерс серије, па је 2000. годину завршио на позицији број 29.

    2001:

    Прву АТП титулу у каријери Федерер је освојио у фебруару 2001. поразивши Жилијена Боутира 6:4, 6:7(7), 6:4 у финалном мечу турнира у Милану где је и један од његових идола, Стефан Едберг, освојио први трофеј 1984. Истог месеца славио је и у три меча за Дејвис куп репрезентацију Швајцарске и обезбедио јој победу од 3:2 против Америке. Федерер је потом стигао до четвртфинала Ролан Гароса где је изгубио од Алекса Кореће 5:7, 4:6, 5:7. Четвртфинале је забележио и на Вимблдону на коме је поразио четвороструког браниоца и седмоструког првака Пита Сампраса у четвртој рунди 7:6(7), 5:7, 6:4, 6:7(2), 7:5 што је победа за коју многи сматрају да је била прекретница у његовој каријери, као и крај Сампрасовог низа од 31 узастопне победе на том турниру. Федерер је ове године успео да освоји и Хопман куп за Швајцарску заједно са Мартином Хингис[28] као и да изгуби у финалу Базела другу годину заредом, овај пут од Тима Хенмана 3:6, 4:6, 2:6. Годину је завршио као 13. тенисер света.

    2002:

    До свог првог финала једног турнира АТП Мастерс серије Федерер је стигао на Мајами Мастерсу, у ком је изгубио од Андреа Агасија док је први мастерс турнир освојио на Хамбург Мастерсу. После тога је тријумфовао над двојицом бившиг светских бројева 1, Русима Маратом Сафином и Јевгенијем Кафељниковим у мечевима за Швајцарску на Дејвис купу. Ипак, иако је ове године испадао рано са гренд слемова у Мелбурну, Паризу, Лондону и Њујорку, па и после трагичног губитка дугогодишњег тренера и ментора Аустралијанца Питера Картера у саобраћајној несрећи у августу, Роџер Федерер је стигао до позиције број 6 на АТП трци шампиона која се рачуна до краја године и успео да се квалификује за завршни турнир сезоне Тенис мастерс куп. Тамо се пробио до полуфинала где је изгубио 5:7. 7:5, 5:7 од тада првог тенисера света Лејтона Хјуита (који је на крају и освојио ту титулу). Годину је по први пут завршио у првих 10 АТП листе и то на позицији број 6 са три освојена турнира.


    Роџер Федерер на Ју-ес опену 2002.

    2003:

    Федерер је 2003. годину завршио као другопласирани, одмах иза Американца Ендија Родика и испред Хуана Карлоса Ферера из Шпаније.

    На првом гренд слему године у Аустралији, Федерер је стигао до четвртог кола где је изгубио од Давида Налбандијана. Затим је освојио два турнира на бетону, у Марсеју и Дубаиу, да би онда на самом старту следећа два турнира мастерс серије губио и то у Индијан Велсу и Ки Бискејну.

    На турнирима који се играју на шљаци, Федерер је победио у Минхену, стигао до финала мастерс турнира у Риму и на крају изгубио у трећем колу мастерса у Хамбургу, где је претходне године био шампион. На Ролан Гаросу је био постављен за петог носиоца, али је испао у првој рунди од Перуанца Луиса Хорна.

    Федерер је освојио оба турнира на трави које је играо и то прво турнир у Халеу савладавши у финалу Николаса Кифера 6:1, 6:3, да би затим освојио прву гренд слем титулу на Вимблдону поразивши Родика у полуфиналу и Марка Филипусиса у финалу 7:6(5), 6:2, 7:6(3), а у току целог турнира изгубио је само један сет и то од Мардија Фиша.

    У току летње сезоне у Северној Америци, изгубио је од Родика у полуфиналу мастерс турнира у Монтреалу, а онда спасио седам меч лопти у првом колу Синсинати Мастерса против Американца Скота Дрејпера (то му је лични рекорд) да би се пласирао у друго коло и тамо изгубио од Налбандијана. На Ју-ес опену, Налбандијан још једном успева да порази Федерера, овај пут у четвртом колу.

    За време јесење сезоне, наступао је на четири узастопна турнира у дворанама широм Европе. Освојио је турнир у Бечу и у синглу (победио Карлоса Моју) и у дублу, али није успео да понови прошлогодишњи успех у Базелу (стигао је тада до финала), као ни на АМС турнирима у Мадриду и Паризу.

    Дејвис куп репрезентација Швајцарске је, предвођена Федерером, успела да у првом колу добије Холандију, а затим у четвртфиналу Француску и у полуфиналу се састала са Аустралијом. Федерер је први меч против Филипусиса добио и у мечу против Лејтона Хјуита водио са 2:0 у сетовима и 5:3 у трећем сету али је Хјуит ипак успео да се врати у меч и победи. На крају је Швајцарска остала без финала (било је 3:2 за Аустралију).

    На крају године, Федерер је још једном учествао на мастерс купу у Хјустону. Као трећепласирани играч, добио је мечеве против Андреа Агасија, Налбандијана и Давида Ферера у току групне фазе такмичења, да би затим у полуфиналу победио првопласираног Родика 7:6(2), 6:2 и титулом завршио годину, победом од 6:3, 6:0, 6:4 над Агасијем у финалу.

    2004:

    Федерер је 2004. имао једну од најдоминантнијих и најуспешнијих година у историји опен ере модерног мушког тениса. Освојио је три од четири гренд слема сезоне, није изгубио ниједан меч од играча рангираних међу првих 10, победио у свим финалима које је играо и био проглашен за светског тениског шампиона од стране ИТФ-а. Његов однос победа и пораза ове године био је 74-6 са укупно 11 титула.

    Федерер је освојио први трофеј на Острелијен опену победом над Маратом Сафином у финалу у три сета 7:6(3), 6:4, 6:2. Ова победа омогућила му је да наследи Ендија Родика на месту првог тенисера света, и ту позицију држи скоро тачно 4 и по године све до 18. августа 2008. Осваја још и турнире у Дубаиу и на мастерсу у Индијан Велсу док на АМС турниру у Мајамију изненађујуће губи у трећем колу од седамнаестогодишњег Рафаела Надала.

    Како би се припремио што боље за Ролан Гарос, Федерер игра на мастерсима на шљаци у Риму и Хамбургу. У Риму испада у другој рунди али зато побеђује у финалу Хамбурга Гиљерма Корију 4:6, 6:4, 6:2, 6:3 и осваја тај турнир по други пут у каријери. На Френч опену поражен је у трећем колу од бившег броја један и троструког победника тог турнира, Бразилца Густава Куертена, са 4:6, 4:6, 4:6.

    Федерер на травнатим теренима успева да одбрани обе титуле од прошле године. У Халеу добија финални меч против Мардија Фиша са 6:0, 6:3, а на Вимблдону добија Ендија Родика после изгубљеног првог сета 4:6, 7:5, 7:6(3), 6:1. Серију победа наставља и у Гаштаду (то му је први трофеј у родној Швајцарској) и на мастерсу у Торонту да би му низ од 23 узастопне победе прекинуо Словак Доминик Хрбати у првој рунди Синсинати Мастерса.

    Федерер је на Летњим олимпијским играма 2004. у Атини био први носилац али је изгубио од Чеха Томаша Бердиха 6:4, 5:7, 5:7. После тога одлази у Њујорк и осваја први Ју-ес опен поразивши Лејтона Хјуита у финалу 6:0, 7:6(3), 6:0.

    На мастерс купу у Хјустону победио је Гастона Гаудија, Хјуита и Карлоса Моју у групној фази такмичења, затим Сафина у полуфиналу (после одиграног најдужег тај брејка у историји мастерс купа 20:1 да би онда добио у финалу Хјуита са 6:3, 6:2 (то је био реванш за пораз у полуфиналу тог турнира 2002).

    У току 2004. Федерер није имао сталног тренера већ се ослањао само на свог фитнес тренера Пјера Паганинија, психотерапеута Павела Ковача и на менаџерски тим састављен од његових родитеља, тада девојке и менаџерке Мирке Вавринец и неколико пријатеља.


    Федерер на Летњим олимпијским играма 2004. у Атини

    2005:

    На почетку године, Федерер је унајмио бившег аустралијског тенисера Тонија Роуча за тренера на одређено време. На Острелијен опену стигао је до полуфинала у ком је поражен од каснијег победника Марата Сафина у мечу играном у току ноћи који је трајао дуже од 4 сата (резултат: 5:7, 6:4, 5:7, 7:6(6), 9:7).[45] Потом осваја прва два АМС турнира године: Индијан Велс (победа над Хјуитом у финалу) и Мајами (победа над Рафаелом Надалом у финалу, иако је губио 2:0 у сетовима). На Хамбург Мастерсу је у мају узео свој трећи трофеј на том турниру поразивши у финалу Ришара Гаскеа, од кога је претходно изгубио на мастерсу у Монте Карлу. На Ролан Гарос је дошао као један од фаворита, али је изгубио у полуфиналу у четири сета од Надала (који је касније и освојио овај гренд слем турнир).

    На почетку сезоне травнатих терена, Федерер осваја турнир у Халеу трећи пут заредом поразивши Сафина у финалном мечу 6:4, 6:7(6), 6:4. Затим успева да одбрани титулу на Вимблдону и то други пут узастопно победивши Родика у репризи прошлогодишњег финала, само овај пут у три сета 6:2, 7:6(2), 6:4. Освојио је још један трофеј савладавши Родика у финалу, овај пут на мастерсу у Синсинатију. Недељу дана пре тога је тријумфовао и на мастерсу у Монтреалу и тиме је успео да освоји сва четири турнира из америчке серије у истој години, поставши први човек у историји коме је то пошло за руком у једној сезони.

    На Ју-ес опену је изгубио само два сета до финала са Агасијем. Федерер је успео да добије домаћег играча и бившег првог рекета света са 6:3, 2:6, 7:6(1), 6:1 и тако се још једном упише у историју - као први човек у опен ери који је успео да освоји Вимблдон и Отворено првенство САД у истој години, а затим следеће године и да одбрани те титуле. Међутим, није му пошло за руком да затим освоји и мастерс куп, пошто је изгубио од Налбандијана у финалу у пет сетова 7:6(4), 7:6(11), 2:6, 1:6, 6:7(3) (играо је са повређеним чланком). Да је освојио тај турнир годину би завршио скором 82-3 и изједначио би се са рекордом Џона Мекинроа из 1984. по односу победа и пораза у току једне године.


    Федерер на мастерсу у Синсинатију 2005.

    2006:

    У 2006. години Федерер је освојио три од четири гренд слем турнира и завршио је као први тенисер света са предношћу од неколико хиљада бодова испред највећег ривала, Рафаела Надала.

    Федерер је у финалу Отвореног првенства Аустралије савладао Маркоса Багдатиса са Кипра 5:7, 7:5, 6:0, 6:2 и освојио седми гренд слем у каријери. У марту је освојио титуле у Индијан Велсу и Мајамију, поставши први човек који је две године заредом успео да освоји мастерс турнире у тим градовима. Федерер онда започиње сезону шљаке стизањем до финала АМС турнира у Монте Карлу где губи у четири сета од Надала. Затим је у стигао до још једног финала мастерса, и ту се поново суочио са Надалом. Чинило се да би Федерер коначно могао да победи Шпанца на шљаци, али је Надал ипак освoјио Рим у мечу у пет сетова у коме је у одлучујућем тај-брејку спасио две меч лопте.[50] Хамбург Мастерс, турнир који је освајао претходне три године, Федерер је одлучио да прескочи.

    На Ролан Гаросу Федерера је, као и прошле године, савладао Надал, само овог пута у финалу. Да је којим случајем освојио тај меч постао би први тенисер још од Рода Лејвера који је у исто време држао сва четири гренд слема трофеја. Али, иако га је Надал омео у томе, Федерер је постао један од само два тада активна играча (други је Андре Агаси) који је успео да стигне до финала свих гренд слемова.

    Први турнир на трави године одиграо је у Халеу и успео је да га освоји али тек после велике борбе у сваком мечу. На целом турниру је морао да одигра укупно осам тај-брејкова, а у најтежем мечу против Белгијанца Оливија Рохуса у четвртфиналу, спасио је четири меч лопте. Федерер је стигао на Вимблдон као главни фаворит и то је и оправдао, не изгубивши ниједан сет све до финала. Тамо се двадесетогодишњи Надал први пут сусрео са Федерером на трвнатим теренима Вимблдона и изгубио у четири сета 6:0, 7:6(5), 6:7(2), 6:3.[53] Федерер је потом освојио Роџерс куп у Торонту, победом над Ришаром Гаскеом у финалу. На Отвореном првенству САД стигао је до финала и до Американца Ендија Родика и успео да га порази 6:2, 4:6, 7:5, 6:1. Тако је 2006. постала једина година у опен ери у којој су исти човек (Федерер) и иста жена (Жистин Енен) успели да стигну до финала сва четири гренд слем турнира.

    Током јесењег дела сезоне, Федерер је одиграо три турнира и сва три освојио. Прво је био најбољи у Токију, а после тога и на мастерсу у Мадриду где је у финалу победио Фернанда Гонзалеса. Федерер је и до следећег трофеја, на турниру у Базелу стигао савладавши Гонзалеса у финалном мечу 6:3, 6:2, 7:6(3). То му је био први тријумф у родном граду.

    На завршном мастерс купу у Шангају Федерер је добио меч у групи против браниоца титуле Налбандијана и против Родика и Ивана Љубичића. Потом је у полуфиналу савладао и Надала у два сета 6:4, 7:5 да би у финалу добио Џејмса Блејка лако у три сета (6:0, 6:3, 6:4) и узео свој 12. трофеј у години.

    Ове године је Федерер изгубио од само два играча: од Надала у финалу Отвореног првенства Француске, Рима, Монте Карла и Дубаија и од Британца Ендија Марија у другом колу Синсинати мастерса. Федереров неуспех у Синсинатију је уједно и његов једини пораз без добијеног сета, као и једини турнир на коме није стигао до финала од укупно 17 на којима је учествовао (не рачунајући Дејвис куп).


    Федерер на турниру у свом родном Базелу 2006.

    2007:

    Федерер на Отвореном првенству Аустралије осваја свој десети гренд слем трофеј победом у финалу над Фернандом Гонзалесом 7:6(2), 6:4, 6:4. У току целог тог турнира није изгубио ниједан сет, поновивши успех Бјерна Борга из 1980. године.[55] Његов низ од 41 узастопног добијеног меча прекинут је на мастерсу у Индијан Велсу, који је иначе освајао претходне три године, када је у другој рунди изгубио од Гиљерма Кањаса. На мастерсу у Мајамију поновила се иста прича Федерер стиже до 4. кола и ту је бива поражен у три сета од Кањаса. Упркос томе, на том турниру је добио четири АТП награде у току завршне церемоније и постао први човек који је добио 4 такве награде у истој години.

    Сезона на шљаци за Федерера почела је финалом на мастерсу у Монте Карлу. Као и претходних година, тамо је изгубио од Рафаела Надала. На мастерсу у Риму га је у трећем колу избацио вршњак, Италијан Филипо Воландри.[58] Али коначно 20. маја 2007., Федерер бележи прву победу над Надалом на шљаци 2:6, 6:2, 6:0 прекинувши његов низ од рекордне 81 узастопне победе на најспоријој подлози, и освојивши Хамбург Мастерс рекордни четврти пут.[59] У Паризу, на Ролан Гаросу је забележио своје друго узастопно финале да би по други пут узаступно изгубио од Надала. Дан пре тог финала, Федерер је објавио да ће пропустити турнир у Халеу због изморености и страха од повреде.[60] На тај начин се први пут појавио на Вимблдону не одигравши ниједан припремни турнир на трави. Ипак, стигао је до финала и ту се реванширао Надалу за пораз на Ролан Гаросу, иако га је овај приморао на пети одлучујући сет (резултат: 7:6(7), 4:6, 7:6(3), 2:6, 6:2). Победом над Надалом, изједначио је још један рекорд Бјерна Борга и то по броју узастопних освојених Вимблдона 5.

    Федерер је освојио мастерс у Синсинатију по други пут, победивши Џејмса Блејка у финалу и тако освојио своју 50. титулу у синглу, односно 14. титулу АТП Мастерс серије. После тога, у финалу Ју-ес опена, Роџер је успео да тријумфује над Србином Новаком Ђоковићем 7:6(4), 7:6(2), 6:4. Федерер је у претходном мечу против Ђоковића у финалу мастерса у Монтреалу био поражен 6:7(2), 6:2, 6:7(2) а и у овом мечу је било веома напето - Федерер је изгубио сервис 3 пута и суочио се са 7 сет лопти, али их је на крају све успешно спасио и на крају добио меч и свој 12. гренд слем трофеј, изједначивши се са Ројом Емерсоном по броју тих титула. А захваљујући томе што је био први на серији турнира пред Отворено првенство САД, добио је и бонус од милион долара као додатак на већ зарађених 1,4 милиона (што је постало рекорд по висини зараде на том турниру).

    Први турнир јесење сезоне Федерер је одиграо на Мадрид Мастерсу где се пласирао у финале и изгубио од Давида Налбандијана 6:1, 3:6, 3:6. У Базелу је освојио другу узастопну титулу да би онда, на последњем мастерсу године у Паризу поново изгубио од Налбандијана само овај пут у трећој рунди (резултат: 4:6, 6:7(3)).

    Федерер је започео мастерс куп поразом у групи од финалисте Острелијен опена Гонзалеса са 4:6, 7:6(1), 7:5. Од тада је добио све своје мечеве, укључујући мечеве у групи против Николаја Давиденка и Родика, полуфинале против Надала са 6:4, 6:1, и финале против Давида Ферера за титулу 6:2, 6:3, 6:2.

    Дана 19. новембра 2007. Федерер је играо егзибициони меч у Сеулу са бившим бројем 1 и четрнаестоструким гренд слем прваком Питом Сампрасом и добио га са 6:4, 6:3. Ово је био први од три егзибициона меча који су двојица великих асова играли у Азији. Два дана касније, Сампрас је поново изгубио од Федерера 7:6(6),7:6(5). Ипак, последњи меч Сампрас добија са 7:6(6), 6:4, иако му је циљ у овом дуелу био само да освоји један сет.


    Федерер у Синсинатију 2007.
      Vrh

  2. #2

    Odgovor: Roger Federer

    ...nastavak...

    2008:

    Федерер започиње годину у покушају да одбрани своју титулу на Остерелијен опену у Мелбурну. Добро се држао све до полуфинала, где га је Новак Ђоковић елиминисао у три сета 7:5, 6:3. 7:6(5). Ово је први пут да је Роџер изгубио меч у три сета на неком гренд слем турниру, још од Ролан Гароса 2004., док је његов последњи пораз у 3 сета на гренд слемовима који се играју на тврдим подлогама, био у четвртом колу Ју-ес опена 2002.

    У марту, Федерер објављује да је недавно утврђено да болује од мононуклеозе, и да је можда боловао још од децембра 2007. Такође је изјавио и да је имао проблема са тровањем храном пре почетка првог гренд слема сезоне, али и да је сада здрав и спреман да настави да се такмичи.

    Иако је Федерер на турниру у Дубаију био први носилац и бранилац титуле, изгубио је од Британца Ендија Марија резултатом 7:6(6), 3:6, 4:6 у првом колу. 10. марта, Федерер је победио у трећем мечу од укупно четири против Пита Сампраса у Медисон Сквер Гардену у Њујорку 6:3, 6:7(4), 7:6(6).

    На првом турниру мастерс серије године, у Индијан Велсу, Федерер је по први пут у каријери изгубио од Американца Мардија Фиша, и тиме прекинуо свој низ од 41 узастопне победе против америчких тенисера који је почео августа 2003. Следећи турнир му је био мастерс у Ки Бискејну где је у четвртфиналу изгубио од Ендија Родика. Родикова последња (и једина) званична победа пре тога над Федерером била је 2003.

    Федерер је одлучио да сезону на теренима који се играју на шљаци започне на Есторил опену у Португалу, што је његов први припремни, мали турнир на шљаци још од Гаштада 2004. и његов први турнир са новим тренером Хосеом Игерасом.[67] Федерер осваја тај турнир пошто му је Давиденко предао финални меч при резултату 7:6(5), 1:2, после утврђивања повреде ноге. На Ролан Гаросу, Федерер по трећи пут заредом губи финале од Надала 6:1, 6:3, 6:0. Последњи пут кад је Федерер изгубио један сет са 6:0, било је 1999. у Лондону на турниру Артоис Шампионат.

    Свој други турнир сезоне, Федерер је освојио у Халеу не изгубивши ниједан сет нити гем у коме је сервирао. Ово је његова 55. титула у каријери и пети пут да је освојио овај турнир, после чега се изједначио са рекордом Пита Сампраса по броју трофеја на трави (10).

    На Вимблдону Федерер је стигао до свог 17. узастопног гренд слем полуфинала и 16. гренд слем финала. У финалу се поново састао са тенисером број 2 на свету, Надалом. Да је победио, Роџер би оборио рекорд опен ере Бјерна Борга од пет узастопних трофеја на Вимблдону и изједначио се са рекордом свих времена од 6 узастопних титула на Вимблдону, који држи Вилијам Реншав још од 1886. Федерер је спасио две меч лопте у тај брејку четвртог сета, али на крају изгубио 6:4, 6:4, 6:7(5), 6:7(, 9:7. Киша је прекидала меч два пута, па је он завршен по мрклом мраку. Дуел је трајао 4 сата и 48 минута, што је рекорд по дужини једног вимблдонског финала. Тај пораз је такође значио да је Федереров рекорд од 65 узастопних победа на трави прекинут.

    На следећа три турнира, Федерер је испадао на самом почетку. Мастерс у Торонту, Роџерс куп, Федерер је почео у другом колу и тамо изгубио од Жила Симона. На турниру у Синсинатију, испада у трећој рунди, по први пут изгубивши од највишег тенисера на АТП туру, Хрвата Иве Карловића 7:6(6), 4:6, 7:6(5). На Летњим олимпијским играма 2008. у Пекингу, Роџер у синглу испада од Џејмса Блејка у четвртфиналу. Међутим, за то се искупио у дублу где је заједно са Станисласом Вавринком освојио злато за Швајцарску. У полуфиналу су Федерер и Вавринка били бољи од америчке комбинације Боб и Мајк Брајан, а у финалу од Швеђана Симона Аспелина и Томаса Јохансона у 4 сета 6:3, 6:4, 6:7(4), 6:3.

    18. августа, Федерер предаје позицију број 1 на АТП листи, после рекордних 237 узастопних недеља Рафаелу Надалу.

    На Ју-ес опен долази као други носилац, али и као највећи фаворит с обзиром да је овај турнир освајао претходне четири године. У прва три кола успева да порази Аргентинца Максима Гонзалеса, Бразилца Тиаго Алвеша и Радека Штјепанека из Чешке веома лако. После тога следи тешки петосетовни меч против Руса Игора Андрејева који добија са 6:7(5), 7:6(5), 6:3, 3:6, 6:3. У четвртфиналу побеђује Жила Мулера из Луксембурга 7:6(5), 6:4, 7:6(5), а у репризи прошлогодишњег Ју-ес опен финала, добија 3 тенисера света Ђоковића 6:3, 5:7, 7:5, 6:2 у полуфиналу. Федерер је тада био убеђен да ће у финалу да наплати дугове Рафаелу Надалу за два пораза на гренд слемовима ове сезоне, али се између њиховог 7 међусобног гренд слем финала (првог на Флашинг Медоузу) препречио Шкот Енди Мари. Финале је одиграно у понедељак јер је киша прекинула Надалов и Мариов полуфинални меч па је цео програм морао да се помери за један дан. Федерер је лако савладао Марија са убедљивих 6:2, 7:5, 6:2, потпуно доминирајући у првом и трећем сету да би освојио своју 13. гренд слем титулу и продужио свој низ победа у Њујорку на 34. Постаје и први играч икада, који је успео да освоји по 5 узастопних трофеја и на Вимблдону и на Ју-ес опену.

    После тога Федерер игра на претпоследњем АМС турниру сезоне у Мадриду. Самим пласманом у четвртфинале, Федерерова зарада се повећала на више од 43,3 милиона $ чиме је постао рекордер, претекавши Пита Сампраса (43.280.489 долара) на листи зарада. Турнир је напустио поразом у полуфиналу од Марија.

    Своју 57 титулу у каријери, Федерер је освојио у свом родном граду Базелу после победе над Давидом Налбандијаном у финалу. Тако је Федерер постао једини играч у историји који је освојио тај турнир 3 пута узастопно. Потом игра на мастерс турниру у Паризу где успева да стигне до четвртфинала како би тамо по први пут у каријери од 763 меча предао један због болова у леђима.[80] 2008. je тако постала прва година још од 2003. у којој Федерер није успео да освоји ниједан мастерс турнир.

    На мастерс купу у Шангају је Федерер по први пут испао у групној фази такмичења. Први меч у својој "Црвеној групи" против Жила Симона је изгубио после добијеног првог сета. Затим је поразио Радека Штјепанека и био на добром путу да се пласира у полуфинале. Али, Енди Мари се постарао да се то не деси победивши га са 4:6, 7:6(3), 7:5. Роџер је тај меч одиграо сјајно и поред повреде која га је све време спутавала. Успео је два пута да преокрене резултат; у другом сету када је Мари водио 5:2 и у трећем када је било 3:0 Мари. Ипак се ту ништа није могло и Шкот је на крају добио меч, али тек пошто је Федерер спасио 7 меч лопти.



    Федерер на Вимблдону 2009.

    2009:

    Федерер је одлучио да годину започне са два егзибициона турнира и једним званичним. На егзбиционом турниру у Абу Дабију и на турниру АТП серије 250 у Дохи губи у полуфиналу од Марија. Али зато егзибициони турнир у Којонгу осваја тријумфом над сународником Вавринком у финалу 6:1, 6:3.

    На Отвореном првенству Аустралије осваја прва три меча лако у три сета. Затим успева да порази Томаша Бердиха у четвртој рунди после изгубљена прва два сета 4:6, 6:7(5), 6:4, 6:4, 6:2. До полуфинала је стигао после победе над Хуаном Мартином дел Потром 6:3, 6:0, 6:0 за само 80 минута. У полуфиналу је добио Ендија Родика 6:2, 7:5, 7:5 да би се пласирао у финале где се састао са Надалом први пут од када су заменили места на врху АТП листе. Као победник из њиховог првог сусрета у финалу неког гренд слема на бетону изашао је Надал после 5 сетова и сјајне борбе која је трајала 4 сата и 19 минута (резултат: 5:7, 6:3, 6:7(3), 6:3, 6:2). Федерер није успео да сакрије сузе на церемонији доделе трофеја и мучио се са својим говором вицешампиона.

    Роџер се повукао са турнира АТП серије 500 у Дубаију и прве рунде Дејвис купа за Швајцарску због повреде леђа која се први пут појавила крајем 2008. и није била потпуно залечена. Уместо тога, Федерер је унајмио бившег аустралијског тенисера и некадашњег Дејвис куп селектора Аустралије Дерена Кејхила да га тренира у Дубаију на одређено време. Сарадњу су завршили када се Федерер запутио на свој следећи турнир, а Кејхил одбио да буде његов стални тренер јер није желео да се на дуже време одваја од своје породице.

    Федерерових следећих пет турнира били су АТП серије 1000. На првом, у Индијан Велсу, изгубио је од Марија већ трећи пут ове године у полуфиналу 6:3, 4:6, 6:4. У Мајамију је у једном неизвесном четвртфиналном мечу добио Родика, да би га затим у полуфиналу поразио Ђоковић са 6:3, 2:6, 2:6.[89] Иако је прво планирао да прескочи мастерс у Монте Карлу, на крају је ипак у последњем тренутку прихватио специјалну позивницу организатора за учешће и тако се, без много припреме појавио на свом првом турниру године на шљаци и изгубио већ у трећем колу од Вавринке 6:4, 7:5. У Риму је одиграо пар сјајних мечева и у полуфиналу против Ђоковића је имао по брејк предности и у другом и трећем сету али је ипак изгубио меч 4:6, 6:3, 6:3. Међутим, на последњем мастерс турниру године на шљаци, у Мадриду, Федерер осваја своју прву титулу године победом над Надалом у финалу 6:4, 6:4. Тиме је прекинуо Надалов низ од 33 узастопне победе на шљаци и такође, по други пут у каријери, онемогућио Шпанца да освоји сва три мастерса на шљаци у једној години.

    На Ролан Гаросу је Роџер одиграо три узастопна неизвесна и веома тешка меча: против Хозеа Акасуса у другој, Пола-Анрија Матјуа у трећој и Томија Хаса у четвртој рунди. У четвртфиналу је затим поразио Гаела Монфиса 7:6(6), 6:2, 6:4, а у полуфиналу дел Потра 3:6, 7:6(2), 2:6, 6:1, 6:4 како би се пласирао у финале. Тамо је добио Швеђанина Робина Седерлинга са 6:1, 7:6(1), 6:4 и изједначио се са рекордом Пита Сампраса по броју гренд слем титула (14) и постао тек шести тенисер у историји који је освиојио све гренд слем турнире.

    Федерер је дошао на Вимблдон као први носилац пошто се тада први тенисер света Рафаел Надал повукао са турнира због повреде. Тако је Федерер добио част да заједно са Јен-Сун Луом из Тајвана одигра први званични меч на новом реновираном централном стадиону са покретним кровом. Тај меч је добио са 7:5, 6:3, 6:2 и после тога је лако добијао све своје мечеве и успео је да се пласира у своје 20. гренд слем финале чиме је оборио рекорд Ивана Лендла. Тамо се састао са тенисером кога је већ три пута пре тога побеђивао на Вимблдону и то чак два пута у финалу - Ендијем Родиком. Иако је Федерер био велики фаворит меч је био дуг и драматичан и завршио се тек после 5 сетова. Победу је однео Роџер резултатом 5:7, 7:6(6), 7:6(5), 3:6, 16:14 после 4 сата и 16 минута и то у мечу у којем је одсервирао 50 асева (што му је лични рекорд). Тиме је оборио чак два рекорда Пита Сампраса и то по броју гренд слем титула (15) и трофеја на трави (11). Такође је поново постао најбољи тенисер света.

    Вратио се у акцију тек после пет недеља, придруживши се својим саиграчима на припремама за Отворено првенство САД на Роџерс купу и Синсинати мастерсу. На првом од тих турнира, у Монтреалу, изгубио је у четвртфиналу од Жоа-Вилфрига Цонге док је на другом, у Синсинатију, тријумфовао поразивши Марија у полуфиналу 6:2, 7:6( и Ђоковића у финалу 6:1, 7:5.

    На Отвореном првенству САД прекинут је његов низ од четрдесет узастопних победа на овом турниру. Трећу годину за редом поразио је Новака Ђоковића и тако стигао до свог шестог узастопног финала на овом турниру.[98] Поразио га је Хуан Мартин дел Потро у пет сетова: 6–3, 6–7(5), 6–4, 6–7(4), 2–6.

    Повукао се са турнира АТП 500 серије у Токију и са мастерса у Шангају. На турниру у свом родном граду, Базелу, био је фаворит након три узастопне титуле, али у финалу га је савладао Новак Ђоковић, резултатом 4–6, 6–4, 2–6.

    На мастерсу у Паризу традиционално игра лоше и испада већ у другом колу.[105][106] Његов последњи турнир у сезони био је Тенис мастерс куп. У групној фази победио је Вердаска и Марија, чиме је обезбедио прво место на АТП листи на крају године. У трећем мечу га је поразио дел Потро. Његов однос добијених и изгубљених гемова сврстао га је на прво место у групи. У полуфиналу га је победио Давиденко први пут у тринаест мечева.


    Федерер на Ролан Гаросу 2009

    2010:

    Федерер је почео сезону на егзибиционом турниру у Абу Дабију који траје три дана. У полуфиналу га је савладао Робин Содерлинг први пут у тринаест мечева. У борби за треће место савладао је Давида Ферера, кога је у другом полуфиналу савладао Рафаел Надал, резултатом 6:1, 7:5. Након тога је учествовао на турниру у Дохи. У првом колу је савладао Кристофа Рокуса 6:1, 6:2, у другом колу Евгенија Королева 6:2, 6:4, у четвртфиналу Ернеста Гулбиса 6:2, 4:6, 6:4. У полуфиналу га је други пут за редом поразио Николај Давиденко, 4:6, 4:6. Федерер је затим освојио Отворено првенство Аустралије и тако дошао до своје 16. гренд слем титуле. У првом колу је савладао Игора Андрејева Затим су услиједиле победе против Виктора Ханескуа, Алберта Монтањеса, Лејтона Хјуита, Николаја Давиденка, Жоа-Вилфрида Цонгe и Ендија Марија.

    Ривалство са Надалом:

    Федерер Рафаел Надал су професионални тенисери и велики ривали. Њих двојица су се држали прве две позиције на АТП листи од јула 2005. до августа 2009. Федерер је био 1. на свету рекордних 237 узастопних недеља од фебруара 2004., а Надал, који је 5 година млађи, други светски тенисер од јула 2005., оставши ту рекордних 160 узастопних недеља пре него што је престигао Федерера августа 2008. Међутим, Федерер се за мање од годину дана поново вратио на прву позицију прешавши Надала јула 2009. Тренутно је Федерер први, а Надал други тенисер света.

    Играли су један против другог 20 пута, а Надал је добио 13 мечева.

    Осим тога што су најдуже били бројеви 1 и 2 на АТП листи, постоје још многе занимљивости у вези са њиховим ривалством:

    * Од марта 2005. до јула 2009., њих двојица су успели да освоје 17 од 18 гренд слемова (од Ролан Гароса 2005. до Вимблдона 2009. нису освојили само Отворено првенство Аустралије 2008.) и 24 од 38 турнира АТП мастерс серије. У току тог периода, Федерер и Надал су освојили 11 узастопних гренд слемова, почевши од Ролан Гароса 2005. до Отвореног првенства САД 2007. Тако су постали једини пар у историји са три различита гренд слема (2005-2008 Ролан Гарос за Надала, 2003-2007 Вимблдон и 2004-2008 Ју-ес опен за Федерера) које су освојили бар четири пута узастопно за време 5 година доминације (2004-200.
    * Федерер је имао најдоминантнијих 4 година у историји тениса, од мастерс купа 2003. до мастер купа 2007. Освојио је 43 турнира, укључујући 12 гренд слемова, 4 мастерс купа и 13 турнира мастерс серије. Његов однос победа и пораза је био 320-24, што је укључивало и 6-8 против Надала.
    * Надал је непрестано заустављао Федерера у његовом покушају да освоји Ролан Гарос и тиме укомплетира своје трофеје са гренд слемова. Рафаел Надал је успевао да порази Роџера 4 пута узастопно на шљакастом гренд слему (2005.-2008.) и то једном у полуфиналу, а три пута у финалу. На крају је Федерер ипак успео да освоји Ролан Гарос, и то у финалу без Надала, када је победио Робина Седерлинга у финалном мечу 2009.
    * Не само да и Федерер и Надал поседују рекорде по броју узастопних победа на једној подлози (Федерер на трави и бетону, а Надал на шљаци), већ је низ обојице прекинуо онај други.
    * Три узастопне године, њих двојица су играли у финалу Вимблдона и Ролан Гароса плус још два турнира на шљаци мастерс серије. Рафаел је освојио све Ролан Гаросове и 5 од 6 мастерс турнира, а Роџер 2 од 3 Вимблдона.
    * Они су једини тенисери који су играли један против другог у 7 гренд слем финала.
    * Њихово финале Вимблдона 2008. су многи тениски критици прогласили за најбољи меч у историји.
    * Играли су у 8 финала мастерс турнира један против другог што је рекорд
    * Многи људи сматрају да је њихово ривалство највеће у историји тениса.

    _Финале Вимблдона 2008. између Федерера и Надала

    Стил игре:

    Роџер има сјајан, лако прилагодљив стил игре погодан за све подлоге, и снажне ударце које може да одигра са свих делова терена и да их погоди са великом прецизношћу. Та његова свестраност је увећана када је Џими Конорс рекао: " У ери специјалиста - можете бити специјалиста за шљаку или за траву или за бетон... или можете бити Роџер Федерер.[ Волеји му добро иду, а и сјајан је играч са основне линије. Користи екстремни источни грип, а поглед држи у тренутку ударца на лопти дуже него већина играча. Може да одигра невероватне топ-спин ударце из форхенда, што му дозвољава да контролише игру са обе стране терена. Давид Фостер Вејлс је изјавио да је брзина и јачина Федереровог форхенда "одличан ударац", док га је Џон Мекинро небројено пута описивао као "најбољи ударац у овом спорту". Са својим једноручним бекхендом може да одигра и изврсне слајсеве и да пошаље пар сјајних топ-спин винера низ линију. Федерер увек покушава да удара граундстроукове док су још у пењању и то ради слично као што је радио Андре Агаси. За такве ударце су наравно потребни муњевити рефлекси и добар рад ногу, а то још значи и да Роџер удара лоптицу ближе мрежи него већина његових ривала. Ово такође скраћује време за реакцију противника и дозвољава му да одиграва прецизне винере који су саставни део његове игре.

    Сервис Роџера Федерера је јако тешко прочитати јер лоптицу увек баца на исто место, без обзира где планира да сервира и увек окреће леђа противнику у тренутку ударца. Први сервис му се обично врти око 190 км/h, али може да одсервира и до 220 км/h. Други сервис обично искористи за један снажан кикс-сервис. Федерер већином сервира са великом дозом прецизности, али понекад уме и да одсервира јако и брзо како би избацио ривала из такта.

    Роџеров рад ногу, баланс и могућност покривања целог терена су му беспрекорни и зато га сматрају једним од најбржих играча у тенису. За разлику од многих тенисера који лоптицама прилазе ситним корацима, као Џими Конорс, он се креће дугим и равномерним. Јаке ударце може да шаље у трку или док се креће уназад, што му дозвољава да често пређе из одбране у напад. Федерер има опуштени, мирни стил игре који прикрива његово агресивно и нападачко тактизирање, што се све више види како гради један поен у којем одиграва снажне винере из граунсроукова. Успева лако да се носи са притиском у мечу и често успева да спаси брејк, сет или чак меч лопте за време игре.

    Достигнућа:

    Најбољи тенисер свих времена

    Рекорди:

    Роџер држи мноштво рекорда у тениској историји, од којих је један од најзапаженији онај у коме је успео да освоји Отворено првенство Аустралије, Вимблдон и Отворено првенство САД у истој години три пута, 2004, 2006. и 2007. Са 62 освојена турнира Федерер је шести на листи тенисера са највише титула.

    Оборио је или се изједначио са многим старим рекордима, укључујући и:

    * Изједначење са рекордом Бјерна Борга од 5 узастопних титула на Вимблдону 2007.
    * Обарање рекорда опен ере за највише узастопних трофеја на Отвореном првенству САД (пет) 2008.
    * Остао на позицији број 1 рекордних 237 узастопних недеља, оборивши Џими Конорсов рекорд од 160 узастопних недеља као број 1 на АТП листи и рекорд Штефи Граф од 186 узастопних недеља као 1. тенисерка света. Такође је други по укупном броју недеља проведених на првом месту АТП листе са 285 недеља.
    * Једини је играч у историји који је освојио пет узастопних титула и на Вимблдону и на Отвореном првенству САД
    * Удвостручио је рекорд по броју узастопно освојених финала који су претходно држали Бјерн Борг и Џон Мекинро када је у септембру 2005. победио у свом 24. узастопном финалу
    * Држи рекорде по броју узастопних победа и на трави (65) и на бетону (56). Његов низ на трави је започет на Вимблдону 2003. а прекинут на Вимблдону 2008. док је низ на бетону започет на турниру у Ротердаму 2005., а прекинут на турниру у Дубаију 2006.
    * 3 године заредом је освајао најмање 10 турнира, што је рекорд
    * Први је тенисер у историји који је освојио више од 10 милиона долара у једној сезони. Он је такође, тенисер са највећом зарадом у историји са 55.411.888 $

    Награде:

    У току своје каријере, Федерер је освајао подоста награда.

    2005. је именован за Ларус Светског Спортисту године. Ту исту престижну награду је освајао и 2006. па све до 2008.

    Живот ван терена:

    Роџер је ожењен са бившом професионалном тенисерком Мирославом „Мирком“ Вавринец. Пар се први пут срео на Летњим олимпијским играма 2000. у Сиднеју када су заједно играли тенис за репрезентацију Швајцарске. Мирка се од професионалног тениса опростила 2002. због непрестане повреде стопала. 11. априла 2009. она и Роџер су се венчали у Базелу, а 23. јула 2009. су добили близнакиње Милу Роуз и Шарлин Риву.

    Федерер је римокатолик и упознао је папу Бенедикта XVI када је играо на мастерс турниру у Риму 2006.

    Федерер често наводи да му је Швајцарско-немачки матерњи језик. Од страних језика, зна течно да прича немачки, енглески и француски и на конференцијама за новинаре прича на сва три. Помало зна и италијански и шведски.

    Федерер је члан бројних добротворних организација. Године 2003. је основао хуманитарну организацију Роџер Федерер како би помогао онеспособљеним људима и промовисао спорт међу младима. Године 2006. је изабран за Амбасадора УНИЦЕФ-а добре воље. Од тада је успео да посети Јужну Африку и Тамил Наду, један од градова у Индији на који највише утичу цунамији.

    Магазин „Тајм“ прогласио је Роџера за једног од 100 најутицајнијих људи на свету.

    Швајцарска пошта је 10. августа 2007. издала маркицу са Федереровим ликом. Исто планира да уради и аустријска пошта 2010.

    Федерер је добар пријатељ са музичарем Гавином Розделом, професионалним голфером Тајгером Вудсом и професионалним фудбалером Тијеријем Анријем.

    Федерер је такође врло заинтересовани за локални фудбал. Oн је навијач ФК Базела као и фудбалске репрезентације Швајцарске.

    Федерерово име се у јавности изговара на разне начине: као Роже (по узору на француски), као Роџер (на енглески начин) и као Рогер (по узору на немачки, Федереров матерњи језик). Да разреши дилеме око изговора имена, Федерер је једном изјавио:„Будући да ми је мајка пореклом из Јужне Африке, моје име се увек изговарало на енглески начин.“

    Izvor: Roger Federer (Wikipedia)
    Poruku je izmenio Charlie Harper, 14.03.2011 u 19:56
      Vrh

  3. #3

    Odgovor: Roger Federer

    Iako je Roger jedan od najuspjesnijih tenisera svih vremena, ako ne i najuspjesniji do sada, ne navijam za njega i nisam njegov fan.
    "Ability is what you're capable of doing. Motivation determines what you do. Attitude determines how well you do it." Lou Holts
      Vrh

Tagovi za ovu temu

Vaš status

  • Ne možete pokrenuti novu temu.
  • Ne možete poslati odgovor.
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoje poruke
  •