Treba li i crkva da plaća porez?

Prikaz rezultata glasanja: Treba li i Crkva da plaća porez?

Učesnika ankete do sada
6. Ne možete da glasate na ovoj anketi
  • Da, u punom iznosu.

    6 100.00%
  • Da, ali samo za imovinu koja stvara profit.

    0 0%
  • Ne znam...

    0 0%
  • Ne, nikako.

    0 0%
Prikaz rezultata 1 do 11 od ukupno 11
  1. #1

    Treba li i crkva da plaća porez?

    Iako se procena vrednosti imovine SPC kreće i do nekoliko stotina miliona evra, Vlada Srbije ne razmatra da verske zajednice počnu da plaćaju porez na imovinu.

    Ne "pomaže" ni činjenice da brojne vladike Srpske pravoslavne crkve na svoje sabore dolaze najmodernijim džipovima, da koriste najskupoceniji nameštaj i tehniku.

    Sadašnja vlada samo sprovodi ranije donet zakon kojim se verske zajednice oslobađaju plaćanja poreza na imovinu, a dosadašnji razgovori o reformi poreskog sistema uopšte nisu pominjali Crkvu kao poreskog obveznika, kaže Vuk Đoković, državni sekretar u Ministarstvu finansija.

    U crkvenu imovinu spadaju objekti koji se rentiraju, kao i zemljište koje je mahom poljoprivredno obradivo. Koliko novca Crkva zarađuje govori i izgled voznog parka vladika i opremljenost enterijera objekata u kojima provode vreme. Urbana legenda kaže da je patrijarh Pavle videvši vozni park svojih vladika glasno prokomentarisao: Ah, šta bi vozili da se nisu zavetovali na skromnost.

    Grčka je zbog krize bila prinuđena na brojne nepopularne mere kada je u pitanju crkvena imovina, a u Italiji planiraju da od 2014, uvedu za Crkvu porez na nekretnine jer su proračunali da na taj način budžet gubi oko dve milijarde evra, a hoteli u vlasništvu Crkve stvaraju nelojalnu konkurenciju.

    U Ministarstvu finansija ni ne pomišljaju da oporezuju crkvenu imovinu. "Pokažite mi, molim vas, toga ko je za to da crkve plaćaju porez na imovinu. Baš me zanima da li je neko u Poljskoj za to da Crkva plaća porez. Treba samo napomenuti da ova vlada nije nikoga oslobodila poreza, pa ni Crkvu, već je taj zakon još ranije usvojila Skupština. Mi zaista ulazimo u reformu poreskog sistema, ali nije bilo predloga da se oporezuje crkvena imovina", kaže Vuk Đoković.

    U Poreskoj upravi kažu, pak, da su oni samo izvršni organ. "Mi ne možemo da podnosimo inicijativu, ali mogu da kažem da nije bilo za sada nikakvih ideja da se crkvena imovina oporezuje", objasnio je kratko direktor Poreske uprave Dragutin Radosavljević.

    Stručnjaci za ovo pitanje kažu da Srbija ne treba da eksperimentiše, već samo da prekopira pravila iz okruženja. "Praksa kaže da prvo treba razdvojiti imovinu koja se koristi za stvaranje profita, kao što su prostorije za rentiranje, od one imovine koja se ne koristi za sticanje dobiti. Mislim da ne bi bilo svrsishodno da se, recimo imovina crkve Svetog Marka na Tašmajdanu, oporezuje", kaže Živica Tucić, verski analitičar.

    Grčka vlada je u martu predložila zakon prema kojem se uvodi porez od 20 odsto na prihode od nekretnina Crkve koji su za 2008. godinu iznosili 12,7 miliona evra. Ovim zakonom se takođe predlaže i oporezivanje donacija koje prima Crkva. Ono što je veoma interesantno jeste sam pristanak Svetog sinoda Grčke pravoslavne crkve na oporezivanje.

    "Crkva ne treba da bude siromašna i to je pogrešno stanovište jer Crkva bez dobara ne može da ispunjava svoju heritativnu ulogu i da pomaže brojnim nevoljnicima", zaključuje Tucić.

    ---------------------------------------------------------------

    Mislim da ne postoji apsolutno nijedan opravdan razlog zbog kojeg Crkva (bilo koja i kakva) ne bi trebala plaćati porez. Crkva je institucija kao i sve druge, bez obzira na njenu navodnu ulogu u društvu. I bolnice obavljaju humanitarnu delatnost, i to mnogo očigledniju i delotvorniju od Crkve, pa ipak nisu izuzete od plaćanja obaveza društvu i državi. Ne slažem se ni sa tvrdnjom da objekti koji ne služe očigledno za prikupljanje novca ne bi trebali biti oporezovani. Jednostavno, favorizovanje jedne institucije u odnosu na sve druge, i to na osnovu diskutabilne koristi za državu i građane, za mene je potpuno neprihvatljivo.Šta vi mislite?

  2. #2

    Odgovor: Treba li i crkva da plaća porez?

    Naravno, i na prihode i na imovinu.
    Jedino što bi trebalo da bude izuzeto, to su objekti kulturne baštine, stari bar 200-300 godina, ali ne i objekti koji se naslanjaju na njih.
    Obradiva zemlja, prihod od poljoprivrede, iznajmljivanja lokala, naplate venčanja, sahrana,... naravno da trebaju da budu oporezovani.
    I da se uvedu fiskalne kase.
    Dobrotvorni prilozi treba da budu oslobodjeni izdavanja fiskalnog isečka. Isto, humanitarna pomoć koju daje crkva treba odbiti od osnovice za oporezovanje, kao i svima ostalim koji pomažu.
    Stvoriću svoj mali raj i u njega primiti one koji su mi već u srcu.

  3. #3

    Odgovor: Treba li i crkva da plaća porez?

    Zbog čega u opšte opcija "Da, ali samo za imovinu koja stvara profit."?!

    Treba da budu oporezovani isto kao i svako drugo fizičko i/ili pravno lice.

    Jeb'te, pa kod nas je i pored bele kuge, oporezovana oprema i potrebštine za novorođenčad!
    Da ne pričam o neoslobađanju od poreza humanitarnih donacija!?!

    I sad, neko će imati obraza da "brani" crkvu od oporezivanja?

    Volim prijateljski da karam, bez obaveze da mi se uzvrati. © Maski

  4. #4

    Odgovor: Treba li i crkva da plaća porez?

    Ubacio sam opciju jer je u tekstu pomenuto da sami objekti ne bi trebali biti oporezovani, jer valjda ne služe direktno sticanju dobiti. Meni jeste besmisleno, ali možda se nađe neko ko bi i takav stav branio...

  5. #5

    Odgovor: Treba li i crkva da plaća porez?

    Pa znaš, i ikone imaju vrednost, oltari,... Koja je vrednost srednjovekovnih crkava?
    Postoje objekti o kojima se crkve brinu, i imaju samo trošak u vezi njih. Na primer, zvonik u zrenjaninskoj gimnaziji. U njemu stoje neke ikone, kandila, arhive,... Nije otvoreno za javnost, ali se ne može ni izdati ni prodati. Ima duhovnu vrednost.
    Ili na primer crkve koje više nemaju vernika, poput sinagoga u Novom Sadu, Subotici. Održavanje tih objekata puno više košta nego što donose. A jel može neko da proda ili izda sinagogu? Za diskoteku bi se mogla upotrebiti.
    Ili na primer kapele, da li i njih oporezovati?
    Za nove objekte OK, ko ih diže na svakom ćošku, neka računa da će i da košta.
    Stvoriću svoj mali raj i u njega primiti one koji su mi već u srcu.

  6. #6

    Odgovor: Treba li i crkva da plaća porez?

    Mislio sam pre svega na standardni porez na nepokretnost. Slažem se da stari objekti od kulturno-istorijskog značaja treba da budu izuzeti od oporezivanja, ali više kao izuzetak, nego kao pravilo za crkvene objekte.

  7. #7

    Odgovor: Treba li i crkva da plaća porez?

    A ja bih još nešto uveo.
    Trenutno država dosta novca ulaže u razne objekte, poput crkve Svetog Save na Vračaru.
    Onda je red da i država bude suvlasnik i da naplaćuje korišćenje, zar ne?
    Stvoriću svoj mali raj i u njega primiti one koji su mi već u srcu.

  8. #8

    Odgovor: Treba li i crkva da plaća porez?

    Citat Sunny kaže: Pogledaj poruku
    Pa znaš, i ikone imaju vrednost, oltari,... Koja je vrednost srednjovekovnih crkava?
    Postoje objekti o kojima se crkve brinu, i imaju samo trošak u vezi njih. Na primer, zvonik u zrenjaninskoj gimnaziji. U njemu stoje neke ikone, kandila, arhive,... Nije otvoreno za javnost, ali se ne može ni izdati ni prodati. Ima duhovnu vrednost.
    Ili na primer crkve koje više nemaju vernika, poput sinagoga u Novom Sadu, Subotici. Održavanje tih objekata puno više košta nego što donose. A jel može neko da proda ili izda sinagogu? Za diskoteku bi se mogla upotrebiti.
    Ili na primer kapele, da li i njih oporezovati?
    Za nove objekte OK, ko ih diže na svakom ćošku, neka računa da će i da košta.
    Sani, moja komšinica ima dve sobe viška u staroj porodičnoj kući. Ne može da ih izda, jer niko neće sa njom da deli kupatilo. I šta? Šta ona da radi? Misliš da ima para da ih redovno kreči i održava te sobe? Misliš da joj je država oprostila porez?

    Kakvu vrednost ima taj zvonik koji niko ne može da vidi (iznutra)? Ko (ne šta) ima tu duhovnu vrednost? Ko uživa u njoj? E taj neka i plati.

    Da pojasnim.

    Ateista sam. Bezbožnik, nevernik. Mada ponekad sebe nazovem, a to je možda i najpravilnije, da sam ateista pravoslavnog porekla. Ne, to ne znači da sam ikada verovao u boga, nego da se upustim u neke porodične tradicije (slava, riba za badnje veče, novčić u česnici, farbanje i tucanje jajima, kuvana šunka ...). I to zbog dve spomenute reči, zbog porodice (okupljanja iste) i tradicije.

    Ali uprkos ateiszmu redovno uživam u Nenadovim ilustrovanim ekspozeima na temama kao što je Manastiri Srbije, kao i ostalim (crkve po vojvođanskim selima, vodice...) gde prelepo opisuje i prikazuje naše kulturno nasleđe.

    Pa i sam, kada sam u prilici volim da uđem u sakralne objekte i uživam u njihovoj lepoti (svake vrste). Tada se trudim da svojim ponašanjem ni na koji način ne povredim dostojanstvo prisutnih vernika. I ne bi imao ništa protiv da mi, kao neverniku, naplate ulaz kao u svaku drugu galeriju ili muzej.

    Zato, ako je nešto od neprocenjive (sve) društvene (državne) važnosti, onda to i treba da bude državna imovina, a na ostalo treba da se plaća porez na imovinu. A na izvršene usluge (krštenja, sar'ane, venčanja, krizmanja, osveštenja...) da se plati PDV.

    Volim prijateljski da karam, bez obaveze da mi se uzvrati. © Maski

  9. #9

    Odgovor: Treba li i crkva da plaća porez?

    To je čak i ustavno pitanje: Ustav izjednačuje položaj svih oblike imovine iz čega proističe da nema privilegovanih oblika, pa bi to generalno važilo i za pitanje oporezivanja.

    Država se deklariše kao sekularna, građanska, no po mnogim elementima to u stvarnosti nije baš u potpunosti tako. U tom pravcu govori, najčešće nemuštim jezikom, davanje crkvi neke pogodnosti koje baš i nisu u skladu sa sistemom.

    Što se tiče kulturne baštine: država je (pre, i od 1945. pa sve do danas) ulagala značajna sredstva za njihovu zaštitu i obnovu. Pošto je to radila država, to su po poreklu sredstva i vernika i onih koji to nisu.

    Danas država izdavja (po svemu sudeći) ne mala sredstva za pomoć verskim zajednicama - znači opet sredstva svih poreskih obveznika koja nisu prikupljena po kriterijumu pripadnosti nekoj od veroispovesti.

    U sve ovo se upliće bez jasnih odgovora i pitanje povraćaja crkvene imovine. Crkvena imovina na zemlju je po svojoj suštini feudalno nasleđe i tu imovinu su države koje su kretale u kapitalistički sistem oduzimale ili ograničavale. U našoj javnosti se pitanje oduzimanje crkvenih veleposeda izjednačava sa ideološkim pitanjem, tj. pripisuje se komunizmu. Zato samo mali citat da skrenem pažnju sa većinskog pogrešnog uverenja:

    ''Jedna od prvih i najopseznijih mera koje je nova drzava, Jugoslavija, preduzela odmah od svog nastanka 1918, i koju je sprovodila do svog kraja 1941, bila je agrarna reforma i kolonizacija....

    ... Crkvena imanja:

    U Backoj, od 14 dobara, oduzeto je:

    - Kalocka biskupija (katolicka) -od 15.296 kj oduzeto 14.388 kj (94%)
    - Patrijarsijsko dobro (Vajska, Kovilj - pravoslavna) - od 11.034 kj oduzeto 6.342 kj (57%)
    - Narodno crkveno dobro Sirig (pravoslavno) - od 4.684 kj oduzeto 3.368 kj (72%)
    - Srpska pravoslavna crkvena opstina Stara Palanka - od 390 kj oduzeto 131 kj (33%)

    Zaduzbine:

    Od 5 srpskih zaduzbina u Backoj - Eufemije Jovic (Stari Becej), Julijane Konjovic (Sombor), Julijane Kostic (Sombor), Todora i Perside Mandic (Novi Sad) i Marije Trandafil (Novi Sad), najvise zemlje je oduzeto od Zaduzbine Marije Trandafil - od 726 kj oduzeto je 606 kj (83%). ...''

    A što se tiče onog dela o sredstvima potrebnih crkvi ''... da pomaže brojnim nevoljnicima": naišao sam na podatak da je iz sredstava humanitarnog fonda jedne crkvene opštine asfaltiran put do manastira. (Ne navodim o kom manastiru se radi da ne bih neopravdano nekoga pomenuo, a uveren sam da to nije usamljen slučaj.)

    Sve ovo, a moglo bi se naći i još dosta pitanja koja nisu dobila definitivne jasne odgovore, čini prostor u kome opstaju nesistemska rešenja, u koja neće niko da dira. Iz političkih (pre svega stranačkih) razloga.

  10. #10

    Odgovor: Treba li i crkva da plaća porez?

    Otkako je 2006. Vlada Srbije, čiji je premijer tada bio Vojislav Koštunica, donela Zakon o restituciji imovine crkvama i verskim zajednicama, država je crkvenim zajednicama od traženih oko 83.000 vratila 28.315 hektara zemlje. Od toga su 28.023 hektara vraćena SPC.

    Znaci crkva je jedina institucija koja je imala koristi. od ovog zakona.o restituciji.
    Zar ovo nije favorizovanje i jos kada se pogleda da je zemlja skoro stopostotno vracena SPC.,
    moze se videti koliko je u privilegovanom polozaju...
    Ne ulazeci u to otkud crkvi ove ogromne povrsine zemlje ali na zemlju se placa porez .
    Placaju ga svi gradjani ove zemlje
    Ne vidim razlog zasto bi crkva bila iz ovog izuzeta.
    Mozda zato sto ovo nije sekularna drzava vec klerikalna a ovo je jos jedan od primera
    koji to potvrdjuje...
    Hej Joe...Supercalifragilisticexpialidocious !

  11. #11

    Odgovor: Treba li i crkva da plaća porez?

    i ja sam gnostik i nervirame me klerikalizacija države....

    No, neke stvari jednostavno ne mogu da idu.
    Jel treba naterati Jevreje da se liše par preostalih sinagoga zato što su istrebljeni u WW II?
    Ili treba sve vredne ikone preuzme država i natrpa u memljive depoe?

    Postoji razumna mera u svemu.
    Stvoriću svoj mali raj i u njega primiti one koji su mi već u srcu.

Slične teme

  1. Porez za neudate i neoženjene
    Autor Meggy u forumu Društvo oko nas
    Odgovora: 25
    Poslednja poruka: 08.09.2013, 21:57
  2. Vatikan: Katolička crkva - jedina Crkva
    Autor SilentBob u forumu Religija
    Odgovora: 45
    Poslednja poruka: 24.07.2009, 22:58
  3. Uveden porez na roštiljanje!
    Autor DanijElla u forumu Spomenar
    Odgovora: 8
    Poslednja poruka: 24.04.2007, 15:21

Tagovi za ovu temu

Vaš status

  • Ne možete pokrenuti novu temu.
  • Ne možete poslati odgovor.
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoje poruke
  •