Ne mozemo bas sve proglasiti ogovaranjem...ali svi mi jako dobro znamo ''sta su oni koji puno pricaju o nekome..''...Videmir kaže:
Ogovaranje nije tako lose.
A dali je pricanje o dobrim osobinama neke osobe isto ogovaranje?
Htela sam reci nesto vazno,sto mi je ''pobeglo''..u uvodnom postu..i to je bas vazna cinjenica ,i meni se tako nesto bas retko dogadja..ali desilo se...eto....
Mnogi od nas koji ogovaraju ,najverovatnije nemaju''licni zivot''....ili jos bolje receno ''dobar licni zivot''..Svet je prepun promasenih brakova,raspustenih veza,promiskuitetnog ponasanja,i usamljenih ljudi ,bolesnog,devijantnog sveta,koji jedva ceka onu poznatu''jjutarnju ili popodnevnu kaficu''..da razmene misli oko ''zgodne komsinice,imucnog kolege,nepravednog sefa,ili uopste situacije u zemlji,gradu mestu i ulici...i ljudima koji tu zive....
Prica se da najvise ogovaraju ''ozenjeni muskarci i u udate zene''...Licno smatram da svi pocinjemo...jer zna se kako zivimo...cime smo okupirani ..kakva su nam sredstva informisanja i sta se dogodilo sa pravom''ljudskom'' komunikacijom...i moralnim vrednostima...
Covek,koji je zadovoljan u zivotu...nema potrebe da kopa po tudjim licnostima..mada u sustini svako od nas ''necim zatrpava'' svoje emocionalne probleme..a skoro svi ih imamo...
Ogovaranje je blagi oblik patoloskog agresivnog ponasanja koji upraznjavamo svakodnevno...(one tuce po stadionima,huliganstvo i varvarizam na ulicama gradova..je slozeniji oblik dokazivanja''kako je zivot mnogim mladima ,bas, lep''_)
Citat
