Karlovacka Berba grozdja il po naski Grozdjenbal - Strana 5
Strana 5 od 5 PrvaPrva ... 345
Prikaz rezultata 61 do 66 od ukupno 66
  1. #61

    Odgovor: Karlovacka Berba grozdja il po naski Grozdjenbal

    Citat Cecara kaže: Pogledaj poruku
    Ja sam jedino uspela da nadjem da se održava 25. i 26. septembra, ali program nisam našla. Još.
    Međutim:

    ГРОЖЂЕБАЛ ОД 1. ДО 3. ОКТОБРА
    УЧВРСТИТИ КАРЛОВАЧКИ БРЕНД

    Традиционална привредно - туристичка манифестација „Карловачка берба грожђа“ биће одржана у Сремским Карловцима 1, 2. и 3. октобра.

    Централни део манифестација, као и претходних година, биће одржан на Тргу Бранка Радичевића, док ће простор намењен виноградарима и винарима бити од центра града па до пута М-22. Долма на Дунаву резервисана је за пратеће садржаје.

    Програм Грожђебала биће објављен у Карловачком листу, као и на Интернет-порталу šа€лова‡ки лис‚ :: Ÿо‡е‚на]Karlovački list


    Ko zna koji će datum biti najavljen kroz koji dan!

  2. #62

    Odgovor: Karlovacka Berba grozdja il po naski Grozdjenbal

    Konačno objaviše i program:
    Program
    Poruku je izmenio Mish, 18.09.2010 u 15:28
    ... Ko nije drvo razumeo prvo, pa tek onda sadio, taj nije ništa uradio... I, shvatiće, kad-tad, da ne zna šta je hlad....

  3. #63

    Odgovor: Karlovacka Berba grozdja il po naski Grozdjenbal

    U programu se nadje za svakog po nesto
    Jos samo kad bih znala hocu li moci da prisustvujem
    Ako i ne budem mogla ove god, dogodine sigurno hocem
    Lako cu,ako je do mene.........

  4. #64

    Odgovor: Karlovacka Berba grozdja il po naski Grozdjenbal

    Pomereno za 1., 2. i 3. Oktobar, a ja izgleda nisam citala pazljivo pa sam tugovala proslog vikenda...
    Lako cu,ako je do mene.........

  5. #65

    Odgovor: Karlovacka Berba grozdja il po naski Grozdjenbal

    На овом Грожђебалу, који је пре који сат завршен, нисам био, али сам о њему чуо оно што из прошлих карловачких грожђебалова већ знам: најмање је грожђа!

    Баш зато ме је привукао чланак из 'Дневника' па, ако га и сами нисте прочитали, ево прилике.

    Цела је варош на �џибру� мирисала

    ��Бербе грожђа у Сремским Карловцима, у којима је крајем 19. века било близу 3.000 јутара под виноградима, колико сад отприлике у целој Србији има, биле су особене по много чему и нешто што би се данашњим речником могло назвати, бренд овог места. Садашња прослава бербанских дана у Карловцима, позната као �Карловачка берба грожђа� или Грожђебал, управо је проистекла из традиционалних обичајно-народних светковина које су биле саставни део тог великог посла, а Сајам и изложба вина и воћа 1930. године сматра се првом таквом манифестацијом. Бербе су биле посебан догађај у животу људи овог места, праћене песмом, игром и свеопштим весељем, кога се, нажалост, данас ретки сећају.

    � Бербе су биле јако веселе, нарочито када виногради добро роде � сећа се Карловчанин Лука Рајковић познат и по шпицнамету Цендерић, који је закорачио у десету деценију живота. � У моје време било је много винограда у Карловцима и пуно радног света. Певало се и играло, свирци су свирали. Добро памтим како су изгледале бербе у дворским, односно патријаршијским виноградима. Двор је имао винограде у Ћушилову и Боцкама. Грожђе су брале жене, по које су у виноград одлазили свирци и пратили их све до двора. Владало је опште весеље и добро расположење. Свет није био као данас, много се променио. Био је тада баш весео, иако је био сиромашан. Данас је, некако, постао превише нервозан.





    На сличан начин описује карловчке бербе и чувена професорка Карловачке гимназије Теодора Петровић у својим �Сећањима�, нарочито се осврћући у том штиву на �песме и подвикивање берачица, и повремено праскање �жабица�, без којих се тадашња берба није могла ни замислити�.

    � Покушавала сам више пута да се сетим текста и арије песама берачица, али у томе нисам успела, но још увек се добро сећам како се по Карловцима говорило да �стара Чокићка� (очева стрина) не избива из бразди за све време бербе и стално тера бераче да певају, јер то убрзава ритам рада и док се ори песма, не може да се једе грожђе. Сад понекад чујем преко радија песму, за коју раније нисам знала, а која вероватно спада у круг бербанских. Текст јој је кратак и једноставан: �Кад запева цура карловачка,одјекује Срем, Банат и Бачка�. Већ одавно таква песма више не одјекује Карловцима, а не чује се свирка гајди, хармонике или тамбура, без којих се некадања берба није могла ни замислити � пише Теодора Петровић.
    Према њеном приповедању, у кући Симеоновић Чокић, из које је она потекла, обичај је био да се за бербу припреми добра ужина и позове ближа и даља родбина, као и школске другарице, с тим што би стрина њеног оца настојала да бераче што дуже задржи да би скратила трајање бербе. Обично би се цела поворка враћала у град тек у предвечерје. Напред би ишле берачице са евенкама и котарицама грожђа на обраницама. Белилом се поворка кретала у полумраку, одјекивала би песма и поскочице, гајде или хармоника, праскале и светлеле �жабице�. Кроз варош би се поворка проширивала радозналим пролазницима, ђацима, шегртима и разноврсном дечурлијом, а пред њиховом кућом на Пијаци играло би се коло, певало и подвикивало до самог мрака. Улицама су пролазила бројна кола с прапорцима око врата коња и цела је варош мирисала на �џибру�, особито поред кућа с подрумима окренутим на улицу. А пијаних... на све стране.

    Пише Теодора Петровић, а наводе и историчари, да су бебре код имућнијих карловачких виноградара изгледале мало другачије. Код њих су грожђе брали надничари, и то углавном Словаци из Старе Пазове.

    �Код нас је све то било скромно и скоро безначајно према бербама карловачких богаташа. Највише ми се, ипак, у памћењу задржала берба винограда Федора Авакумовића, једног од четири сина познатог земунског адвоката и политичара др Гиге Авакумовића, родом Карловчанина. Авакумовићи су били познати по сортним врстама грожђа и добром вину и Федор се дуже утркивао са другим познатим виноградарима у Карловцима, а његове бербе биле су надалеко чувене, не само у Карловцима, већ и у њиховој околини. На изложби вина и воћа, одржаној 1930, излагао је ризлинг, траминер и бургунд. Од свих берби које сам у Карловцима икад видела од раног детињства до зрелог доба, ниједна није била тако помпезна, бучна и шаролика, као берба виноградара Федора Авакумовића. Наимао је више од стотину берача и берачица и ови су га кроз Пијацу, Горњи и Доњи крај носили на рукама, певајући, пуцајући и узвикујући: Живео господар Федор Авакумовић. Све је то давно ишчезло. Берби као да више и нема, а вино најчешће купујемо у трговинама�, забележила је Теодора.

    А тај први Вински сајам који је одржан од 28. септембра до 1. октобра 1930. године у организацији Друштва виноградара и воћара у Сремским Карловцима, замишљен је као догађај који је требало сваке године да се одвија и да од вароши начини центар винске трговине у Фрушкој гори. Јер, записано је, �Карловци за такав центар имају највише права и погодаба, и по величини и врсноћи својих винограда и по светскоме гласу свога вина. Све то овлашћује овај стари град да и у будућности одржи прво место и предњачи примером�. На Сајму је тада учествовало 308 излагача из 26 места Срема, а 101 из Карловаца. Вина, грожђе, воће и опрема за производњу вина били су изложени у центру, док се банкет одржавао на Стражилову, о чему нам сведочи позивница и фотографија изложених експоната из богате колекције старих фотографија Карловаца историчара Жарка Димића. Грожђебал, као светковина и својеврсна изложба вина и грожђа у Сремским Карловцима, у издању сличном данашњем се поново јавља почетком шездесетих година. И са одређеним прекидима траје до данас.��

    Зорица Милосављевић / Дневник за 3. октобар 2010.

  6. #66

    Odgovor: Karlovacka Berba grozdja il po naski Grozdjenbal

    Četvorodnevna manifestacija pod nazivom ”Karlovačka berba grožđa 2012”, biće otvorena u četvrtak, 27. septembra u 18 časova izložbom ”Karlovački vinari i vinogradari”, u Ilionu. Iste večeri od 20 časova u Karlovačkoj gimnaziji koncert će održati hor Eparhije sremske ”Sveti Nikolaj”. Sledeća tri dana po tradiciji obeležiće bogat kulturno – umetnički program, koji će tradicionalno pratiti više hiljada meštana i gostiju iz okruženja.

    Petak, 28.septembar

    Trg

    19,00

    Defile i koncert gajdaša iz Srbije ,Makedonije, Bugarske…

    20,15

    Svečano otvaranje „Karlovačke berbe grožđa 2012“, Umetnički ansambl MO „Stanislav Binički“, koncert, Solista: Božidar Boki Milošević, Dirigent: Pavle Medaković

    22,00

    Vojvođanski tamburaši, koncert, Zorule, Kuzminci, Karlovčani

    23,30

    Muz.grupa Nijagara, koncert


    Subota, 29. septembar

    Trg

    Pozorištance

    11,00-13,00

    „Doktor enciklopedijus“

    „Hrabri tigrić“

    13,00-15,00

    Hiljadu čuda, mađioničari . klovnovi, animatori

    14,00-16,00

    „Wine fest“

    Performans učesnika međunarodnog kampa Pokreta gorana Vojvodine

    16,00

    OKUD „Brankovo kolo“,Sremski Karlovci, koncert

    19,00

    Karlovačka muzička magija

    Batin sentimental bend, koncert

    20,30

    Ksenija Mijatović,koncert

    22,15

    Prvi glas Srbije,best off, koncert

    Gost: Ivan Ivanović

    00,15

    Love Hunters, koncert


    Nedelja 30. septembar

    Trg

    Pozorištance

    11,00-13,00

    „Doživljaji mačka Toše“

    „Muzika ili ništa“

    13,00-15,00

    Hiljadu čuda, mađioničari, klovnovi, animatori

    17,00

    „Licidersko srce“, festival dečije muzike

    19,00

    „Boing, boing“, Pozorišna predstava, Beograd

    20,30

    Pesme koje su promenile svet, Plavi ptičić, koncert Gabor Lenđel i Retro party band, koncert

    Dado Topić

    novinenovosadske



    Mi planiramo da idemo tokom dana. Ono što je meni žalosno je da se ova manifestacija, kao i mnoge druge, polako prevara u vašar s ringišpilima i štandovima na kojima se prodaje koješta što veze s vinom nema.
    Isn't it funny how day by day, nothing changes, but when you look back, everything is different?
    C. S. Lewis

Strana 5 od 5 PrvaPrva ... 345

Tagovi za ovu temu

Vaš status

  • Ne možete pokrenuti novu temu.
  • Ne možete poslati odgovor.
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoje poruke
  •