Ова колумна потакла ме је да поставим тему.
Већ неко време пратећи политичку сцену код нас, стекао сам утисак, скоро да сам убеђен, (ако не буде тако изненадићу се), да ће на следећим парламентарним изборима, кад год да буду (а биће кад се договоре), победити "Српска напредна странка", е сад да ли ће владу формирати сама, или са неким и ким, то сад није битно.
Мислим да ће се тиме створити само неки привид "промене" власти, али да се суштински ништа неће мењати и да ћемо и даље живети све горе а слушати само неке нове "надоуливачке" приче о бољем животу.
С друге стране, срећем само људе који кукају, кукају и који раде и који не раде, кукају и који имају пара и који их немају, сви причају о некој "револуцији", један ми је казао: "треба за пример њих пет шест у центру обесити да висе пет дана, родитељима рећи да не изводе децу, па после ко год да дође пазиће шта ради", то ми је онда некако логично зазвучало.
Нико не види алтернативу, кад питам ове што су гласали за "ове" и кажем им: "И?", "А кога би ти другог?", одговарају ми. Нисам гласао ни за једне, па немам баш шта ни да им одговорим. Али зашто људи гласају по инерцији, зашто гласају за власт када и сами виде да не раде посао како треба, да живе лошије и горе? Зашто гласају за било кога, када им нико не ваља? Када је на менију пет гована, па нећеш ваљда поручити најмање говно? Не мораш. Па избори се тако зову јер нешто избираш.
Такође ми кажу: "Шта када не можеш ништа да промениш?" Ма немој, а када су они долазили на власт, сећате ли се испирања мозга: "Изађи да гласаш", "Твој глас одлучује", "Ти си тај од кога све зависи"...ииии.... сви су се били примили, сви су себе сматрали за битног, сви су мислили да могу нешто да промене, па су колективно ишли на гласање, а после јуришали на Београд и палили Скупштину. Тада сам једино и гласао, само да они не дођу, знао да сам против ДОС, а нисам био за Слобу. Није било шансе да не дођу, тада су се у пракси примењивали уџбеници са америчких универзитета о манипулацији масама, креирању јавног мњења, маркетингу и "пи-ару", милијарде спуцане...
И ето нам га сад...
Србија је окупирана, ДОС је био само последица војне агресије из 1999, то треба да нам је јасно. Ко год није показивао безусловну спремност на "сарадњу", односно спремност да безусловно испуњава све што се од њега тражи, бивао је склањан, и Ђинђић и Коштиница, ови су "страва", све оће, све се може, народ их замрзео и сад су фино упаковали Тому, као поклон за следеће изборе....
Шта ви мислите?
Када ће овде доћи до суштинских промена?
Када ће привреда да почне поново да ради?
Када ћемо моћи да радимо и зарадимо?
Kада овде више неће бити корупције?
Када ће се смањити незапосленост?
Када ће школовање бити бесплатно?
Када ће здравствена нега бити омогућена сваком?
Када ћемо имати оно што смо имали 1988, да не кажем 1998?
Докле овако?