Upravo sam došao iz bolnice u kojoj je na hirurgiji ostao da leži moj namlađi sin, jer se sumnja, s obzirom na simptime koje oseća i izvršenog pregleda, da ima početak upale slepog creva.

Iako je on već momak, nekako sam se sav stužio (prvi put je u bolnici), ali i setio svoje mladosti kada sam baš u dobu kao i on i ja završio u jednoj beogradskoj bolnici zbog istih problema. Valjda istog dana (ili sledećeg, po mom dolasku na odeljenje) jedna devojka je umrla u toku operacije, jer su je doveli kasno pošto joj je slepo crevo ranije perforiralo tako da za nju, kažu, nije bilo šanse. Bilo kako bilo, meni je već isto veče bilo bolje, a sutra sam bio kao nov. Posle vikenda je bila neka frka, tako da sam na prvoj viziti (utorak) tražio da odem kući jer me ne boli više ništa. Međutim kasapski lobi je izrazio želju da me isti dan operiše, što sam ja galantno odbio i sutradan napustio bolnicu prethodno potpisavši neki papir da izlazim na svoj zahtev...

E, sada. Da li ste operisali slepo crevo i šta je prethodilo tome da ga morate operisati? Da li ste imali problema pri oporavku?