Da li istinska ljubav ima prošlo vreme?

[Sivi]

@Bazilej,
ukoliko te "mrzelo" čitati to lepo i kažeš a ne poturaš izjave kao kukavičije jaje !
Nigde ne napisah da čovek može samo jednom voleti! Prema tome...oladi kapislu.
Što se tiče formulacije opsesija, za koliko bi ljudi koji vole to isto pomislio?
A priča da čovek "voli" onoliko koliko ima partnera ... što ne upita sultana ili nekog šeika koji ima 200-300 partnerki?
Nije nego .
Uostalom pomoglo bi ti da si stigao da pročitaš naslov teme. Priča se o istinskoj ljubavi...ne o zaljubljenosti, trenutnoj strasti, avanturi i sl.
Ili što bar ne pokuša da shvatiš neke osobe kojie su ti sigurno rekle..da bez obzira na status, broj veza i trajanje istih..samo se jedne osobe sećaju?
Na kraju...ukoliko sam nisi doživeo istinsku ljubav zašto misliš da je to nemoguće? Zašto odbacuješ nešto a priori?
Ja rekoh da verujem da istinske ljubavi postoje i da je baš dobro što postoje!

btw...Nikada neću izbrisati iz svesti jednu sliku u čekaonici aerodroma. Dvoje ljudi, po bar 70 godina, su se u haosu
najave da let kasni 2 sata, uhvatili za ruke, okrenuli jedno drugom, poljubili i izgledali kao najsretniji ljudi na planeti.
Častio sam ih piće i saznao da su više od 55 g u braku, da se znaju još od treće godine života i da su uvek zajedno. Blistali su..i sećam se da sam u sebi poželeo da kada dođe vreme da "odu"..da odu zajedno, jer nijedno od njih ne bi uspelo da nastavi život samo.

[rusty nail]

istinska ljubav ne nosi prefix vremena
ne marim se zaljubiti ako je ljubav prava
u medjuvremenu promasaji se podrazumevaju
bivse ljubavi su arhivirane .

[čista iluzija]

ne marim se zaljubiti ako je ljubav prava

A kako znaš da je ljubav prava?

[Bazilej]

Što se tiče formulacije opsesija, za koliko bi ljudi koji vole to isto pomislio?

Opsesija ide, obično, uz stanje zaljubljenosti, s ljubavlju nema nikakve veze.
Sve je češća pojava međ' ljudima koji svoj kontakt imaju putem neta, i nikako im ne ide da prekinu da razmišljaju jedno o drugom, za razliku od onih koji preko neta nemaju nikakvu vezu kod kojih taj osećaj o kome si pričao ne može da traje dugo, jer se gubi veza koja postoj između njih, zato je takav slučaj ređi u takvim okvirima.
elem, sto posto je opsesija.

Do nje može doći i usled usamljenosti.

A priča da čovek "voli" onoliko koliko ima partnera

... što ne upita sultana ili nekog šeika koji ima 200-300 partnerki?

Pitaću nekog Arapina ili Persijanca što živi po šerijatu, pa ti javim
Čovek može voleti dve osobe istovremeno, samo je takva ljubav teško održiva, jer nema izgleda za uspeh, osim ako ne žive u srećnom trojstvu.

Osim toga, ako si jednu za drugom promenio nekoliko žena, moguće je da si ih sve voleo.
Šta je uopšte istinska ljubav, a šta neistinska?
To je pitanje koje može pokazati nesuvislost stava o postojanju istinske ljubavi, jer ako postoji istinska, može postojati i neistinska, što je glupost na n-ti.
Postoji ljubav i to je to, a to što je zbog nekih okolnosti, i koječega prestala, ne znači da nije bila istinska, već da je jednostavno više nema, jer ako pođemo od pretpostavke da postoji istinska ljubav, onda je svaka ljubav takva, jer polazi od racionalnog, više neg' od iracionalnog, kao zaljubljenost

Istinska ljubavje osećaj koji ljudi uglavnom imaju upoređujući ljubav, koja je mirnijeg intenziteta od zaljubljenosti, sa samom zaljubljenošću.

btw...Nikada neću izbrisati iz svesti jednu sliku u čekaonici aerodroma. Dvoje ljudi, po bar 70 godina, su se u haosu
najave da let kasni 2 sata, uhvatili za ruke, okrenuli jedno drugom, poljubili i izgledali kao najsretniji ljudi na planeti.

I? Poenta je da to što nisu promenili više partnera ne govori o tome kako je samo takva ljuvažžbav istinska, već da su se našli iz prve, ili su se možda plašili da potraže nešto bolje

[rusty nail]

ne marim se zaljubiti ako je ljubav prava

A kako znaš da je ljubav prava?

e pa sad puno pitas....sazna se to pre ili kasnije / bolje pre /

[čista iluzija]

ne marim se zaljubiti ako je ljubav prava

A kako znaš da je ljubav prava?

e pa sad puno pitas....sazna se to pre ili kasnije / bolje pre /

Valjda je zaljubljivanje prvi od stepenika ...ili nije?

[Isahara]

Pošto zastupam stav da ljubav IMA prošlo vreme, da je prolazna, kao i sve u životu, ali ne u onom fatalističkom smislu, nego prosto, ljubav je proces koji prolazi kroz različite etape. I nikad ne znamo odmah finalni ishod. Intuicijom ga postepeno naslućujemo.
Elem, uvek se setim one rečenice Anais Nin :
"Ljubav nikada ne umire prirodnom smrću... Ona umire jer ne znamo kako da napojimo njen izvor, umire zbog slepoće, zablude, izdaje! Umire od bolesti i rana, umire od dosade, od isrpljenosti i nedostatka sjaja"..
Divno rečeno i otrežnjujuće istinito.
Ljubav umire, ovako ili onako, što pre to shvatimo, naš život postaće podnošljiviji.

[čista iluzija]

Mislim da je svaka ljubav istinska u datom trenutku.Ne postoje male i velike ljubavi.I mislim da ljubav ima prošlo vreme kao i sve na ovom svetu.Jučerašnji dan je takodje prošlo vreme za jednu ljubav jer je ona već danas drugačija u nekom smislu.Kod nekih ljudi je jača ,kod nekih strasnija,kod nekih došivljava svoje najsjajnije trenutke,a kod nekih se polako gasi.

[leptirić]

Nedavno sam svratila kod drugarice na kafu...
Na stolu joj stajala knjiga pozajmljena iz biblioteke. Dok je ona kuvala kafu, mahinalno otvorim knjigu i vidim....posvetu...
Jednog Coveka jednoj Zeni...
Ljubav je isijavala iz svake napisane reci...pa i iz tacke na kraju recenice...
Ne, istinska ljubav nema proslo vreme.
Iako i on i ona, verovatno, odavno nisu vise medju stanovnicima ove planete /a verujem da su "tamo gore negde, gde god to bilo" i dalje zajedno/, procitavsi TO nesvesno, slucajno...mada ne verujem u slucajnost, postadoh i ja svedok njihove ljubavi i zivece u meni i kroz mene dokle god sam ja ziva...
Istinska ljubav se odupire i vremenu i prostoru...kao mali, prkosni, samonikli cvet izmedju dva kamena...niko ne zna kako je on dospeo tu...ali zivi..i opstaje...
Dokle god postoji plod te ljubavi, ljubav zivi...ne, ne moraju to nuzno biti deca...moze biti i neka pesma posvecena nekom, zapisana negde...a moze biti i sasvim /ne/obicna beleznica...

[ANIBAS]

Istinska ljubav...šta je uopšte?
Kako je ko poima tako je i doživljava (a'propo više osoba ili jedne osobe)
Čim je nema,ne dešava se više u sadašnjosti,pripada prošlom vremenu.
Što znači da i istinska ljubav ima prošlo vreme...
Ma koliko god mi žudeli da nešto traje večno...ništa ne traje večno.
Život je prolazan kao i sve u životu.

[PutnikIzDaleka]

"Ljubav je velikodušna, dobrostiva je ljubav, ne zavidi, ljubav se ne hvasta, ne nadima se; nije nepristojna, ne traži svoje, nije razdražljiva, ne pamti zlo; ne raduje se nepravdi, raduje se istini; sve pokriva, sve vjeruje, svemu se nada, sve podnosi. Ljubav nikad ne prestaje." 1 Kor 13

[proleće]

Da, ima...ali svaki susret mi nemilosrdno kaže da je bila istinska ljubav, srce zaigra, noge se oduzmu ... a ima tome godina i godina

[proleće]

A sada ću odgovoriti pričom,
Imala sam tada potrebu da pišem, pišem, pišem...
Moja pošiljka nije ni otišla adresa je bila poznata ali zabranjena. Moja pisma su pisana za jedne divne oči koje se uvek smeju, za čoveka koji nikako nije smeo da se pojavi u mom životu ali bio je. Nemoguće je bilo izbeći ono što nikada niste imali, nešto od čega ti se vrti u glavi. Želja da nekog voliš bila je neumoljiva ali je ipak ostala samo želja.
I on je pisao kao i ja, za sebe. I on je voleo kao i ja, za nas. Poštovao je moj status, a naravno takav je bio i njegov, ali ko nam je mogao zabraniti da se gledamo, ko nam je mogao zabraniti da iz svakog našeg pokreta izbija bol, bol od ljubavi. Ko nam je mogao zabraniti kradom napisana pisamca, koja su nas dočekivala svakoga jutra. Kada smo od želje i strasti žurili od kuće kako bi ih čitali. Koliko ih je samo bilo...
Koliko je bilo puta napisano volim te, nedostaješ mi srećo, puno mi značiš...
Znate li onu pesmu o vernoj ženi:
Znali ste da imam muža
i poklonili ste mi dva sjajna bisera
Dirnuta takvom vašom pažnjom
prišila sam ih na bluzu od crvene svile.
.
.
.
Vraćam Vam blistave bisere
sa dve suze nalik na njih
zašto Vas nisam upoznala kad još nisam imala muža?

Kao kad ti tlo izmiče pod nogama, nama je izmicala ljubav, malo po malo, nije nestala , prekinuta je. Zabranjena! Bilo bi lakše da smo bile dve nezrele osobe koje idu glavom kroz zid, jedno od nas dvoje na to nije bilo spremno. Ne, nije to greška, netreba je ispravljati. Dignute glave smo se povukli. Teško,
jedva...
I oboje smo isto mislili: da li smo pokazali jedno drugom koliko smo voleli?
Godine posle toga su prošle. Da li je prošla i ljubav, ne ,nije samo su se stišale strasti, tvoje oči se nisu više smejale a moj brod je potonuo. Razdvojile su nas godine, razdvojile su nas okolnosti ali ne, osećam te svugde, tvoj miris je tu srećo...
I onda ponovni susret, potkrepljen uslovima da se sve to nastavi. Stajali smo jedno pored drugog, gladala sam u čoveka zbog koga i danas zadrhtim, zbog koga je bol još uvek prisutan, stajao je i on pored mene sa nadom u očima, sa cigaretom u ruci koja je blago drhtala, nemi sa milion pitanja ...
Mislim da bih mogla voleti još jače, još bolje, mislim da nije trebalo da se sretnemo, samo smo oživeli emocije, shvatili da se nije puno promenilo ali i da još uvek postoje vetrenjače protiv kojih bi se trebali boriti . Ali i dalje smo bili nemoćni... I došlo je ono čega sam se plašila čitajući Desankinu pesmu Strah,, poslednja nedelja našeg drugovanja,, ali znam i to da nikada,, nećemo ozdraviti od čudesnog tugovanja.,,

[Sremičica]

Događaji ostaju u prošlosti, osećanja nemaju vremenska ograničenja. Okolnosti se komešaju , struje, a taj plamičak, izgleda, nema nameru da se ugasi. Tvrdoglavo i potpuno bez osnova. I ma koliko da peče, čuvam ga tako bespomoćnog a prkosnog.

... i što reče jedna Baba, nekada, negde: " Meni moje tuge osmeh čuvaju!"...