Sigurna sam da ce se vecina od nas sloziti ...u pravcu ovoga o cemu cu sada nesto reci.....
Teturajuci se u duzem ili kracem zivotnom hodu izmedju prirodnog i duhovnog coveka u sebi,ne snalazeci se dobro izmedju'' realnog i imaginarnog'',izmedju zelje i Zelje,imanentnog i transcendentnog, ne mislite li da se gotovo uvek nalazimo na nekakvoj ivici...!...Dogadjalo nam se i dogadja se ...stigli smo u jednom momentu svog zivota...na rub..
Ona moze oznacavati i neki moguci kraj ,granicnu liniju,ili'' granicno stanje''(o kome je tacno pisao Karl Jaspers...)Ovakve ivice ,kada se do njih dodje ,neki od nas su svesni,a,neki ,nazalost ne...''Stignes do granice '' i ne znas za to..!
Svako od nas,koji je prepoznao tu granicnu liniju na dobrom je putu da od individue postane licnost...i sto joj se vise bude priblizavala postace sve aktivniji../.da ne bi ''zaspao na bilo kom ''jastuku'' zadovoljstva i samozadovoljstva koje onda postaje opasno kuciste(Jasperov izraz..)
Vecina od nas ipak nije svesna da se nalazi na opasnoj ivici(kad kazem vecina mislim na covecanstvo ma gde bilo..)i zbog toga slabo individuira ili cak nikako...sto znaci nedostatak neprekidnog emotivnog razvijanja u pravcu intelektualne i duhovne dimenzije...
Ako se u ovome prepoznajemo,a to je moguce...(po onome sta nam se desava i kako se mi ponasamo i delamo u spoljasnjem svetu),jer nismo hteli ,mogli ili znali da svoj licni zivot treba stalno unapredjivati,bogatiti,ne shvatajuci ili potiskujuci naslucivanje da smo na ivici,mi ostajemo na tom cudesnom mestu jos neko vreme,zahvaljujuci svojoj urodjenoj vitalnosti...a onda posle toga sleduje ''stropostavanje u ambis''...
Medjutim,moze nam se dogoditi da se tada prvi put prenemo,probudimo iz sna''zaborava'' ,i onda i dozivimo nekakav preobrazaj...
Imate li mozda takva iskustva?
Citat
