Aleister Crowley (Alister Krouli) - Strana 2
Strana 2 od 2 PrvaPrva 12
Prikaz rezultata 16 do 22 od ukupno 22
  1. #16

    Odgovor: Aleister Crowley i njegova "Knjiga zakona"

    Vesnik lažnog 'Novog Doba'

    U svoje vreme, mag i okultista Krouli verovao je da nastupa vreme Novog Doba, Doba koje će preko njegovog profetstva biti inaugurisano, eon koji prevrednjuje judeo-hrišćanske poglede i štovanja, te vaskrsava stara paganska božanstva. Tako u ‘Srcu Majstora' možemo pročitati i videti koncept koji govori o smeni eona: »... U prvom razdoblju poznate istorije ljudi su mislili, da život delujući po formuli Iside, dolazi iz Žene, te su obožavali Prirodu jednostavno i ljubazno, ne razumevajući smrt, ili Arkanum Ljubavi.«

    »Kad je vreme sazrelo, pojavila su se Braća Formule Osirida, kojih reč je IAO; tako da je čovek obožavao Muškarca smatrajući njega podređenim Smrti, a njegovu pobedu zavisnom o Vaskrsnuću. Tako su zamišljali i Sunce, kao ubijeno i ponovno rođeno svakog dana i svake godine.«

    »Pošto je ova velika Formula izvršena i pretvorena u gnus, nastupio je Lav da obznani AEon Horusa, okrunjenog i pobedničkog deteta koje ne umire niti se na novo rađa, nego napreduje zračeći uvek Svoj Put. Slično ide i Sunce: jer danas je poznato, da kao što je noć samo sena Zemlje, tako je i Smrt samo sena Tela, koje zakriva njegovu Luč pred njegovim nosiocem.« (Deo 3) – Da li se ljudska istorija može svesti i definisati preko profila tri eona, tri ere? Koji eon bi mogao Onog koji je Gospod (hebr.: Adonai) Večnosti da skine sa Njegovog Trona, i koji eon može Oca Laži, Satanu, Staru Zmiju, da osvedoči i afirmiše kao tobože 'pozitivanu' kosmičku snagu?!

    Pogledajmo šta još Krouli ukazuje o obeležjima smenjujućih eona govoreći o nekadašnjoj 'svojoj' inkarnaciji na tlu Egipta: »Preko Iside čovek dobija snagu Prirode; preko Osirida on dobija snagu patnje i iskušenja, a kao što je uvežbani atleta nadmoćan divljaku, tako je i Osiridova magija jača od Isidine magije. Tako sam ja putem mojih tajnih noćnih vežbanja, dok su se moji čuvari trudili da mi duh uglade poput devojačkog, smogao snagu da izvedem taj stravični događaj, Ravnodnevicu Bogova. Baš kao što je i hiljadama godina kasnije moj tajni revolt prema Osiridu – zato što je svet dovoljno dugo patio – odlučio da izvedem još jednu Ravnodnevicu u kojoj je Horus trebao da dođe na mesto Pogubljenog sa svojom mladošću, hrabrošću i pobedom." ('Preko Ponora', 5) – Gospod Isus Hrist, Sunce Pravednosti, Onaj koji je poput sunca silazio u svet mraka ( koji je se utelovljao se na mnogim podnebljima) i poput sunca izlazio, vaskrsavao, davao je obeležja epohama. I on je najavio da sa njegovim poslednjim utelovljenjem u liku Isusa od Nazareta, počinje i teći poslednje doba starog sveta; na kraju tog doba, u zlatnoj zori Novog Doba, uslediće i njegov Slavni Dolazak i preobraženje tvari.

    Jedan Eon, jedan Božiji Dan i jedna Noć, Izdah i Udah, za zemlju traje otrprilike 2 milenijuma. Mnoge okultne i teosofske struje već decenijama nameću pogled da je Novo Doba, era Vodolije era Preobraženja, koja smenjuje eru ribe, eru Otkupljenja, već nastupilo. Krouli je smatrao da je Novo Doba, Eon Horusa, inaugurisan još 1904. godine kada je primio Liber Al. Tako u Liber CCC iznosi: »... Eon Horusa je se manifestovao Svetskim ratom. To je prva i direktna posledica Ekvinocija Bogova, a i priprema ljudskih srca za prihvatanje zakona.« – Kroulijev ukaz o 'sudbonosnoj' 1904. godini ima istu 'težinu' kao i fikcija takozvanih Jehovnih svedoka da je Satana 1914. godina pala sa Neba i na zemlji izazvala Prvi svetski rat. No Drugi svetski rat je se pokazao još žešći i još brutalniji ... I to sve svedoči, ne o početku novog Božijeg Izdaha koji vodi sve snage na pojačanu aktivnost, već o Udahu, jednom cikličnom povlačenju božanskih energija iz sveta, koje su sile Tame iskoristile da im se na oltar rata prinese što veća žrtva.

    Tek na istinskom kraju staroga sveta i staroga veka pojaviće se od Hrista prorečena Zver, gvozdena svetska vlada i planetarni tiranin. No, podići će se i Sveta Mudrost i Sveta Ljubav; podići će se mnogi Božiji proroci koji će biti pandan podignutim Sataninim glasnicima i obmanjivačima.

    Čovek koji premalo veruje Hristovim rečima, a Krouli je najbolji primer za to, svoju veru će pokloniti obmanjivačima i Obmani, silama Tame koje će ga voditi igrajući na kartu njegove želje za dokazivanjem. Tako u svojoj 'Biografskoj belešci' okultista Krouli, govoreći o sebi iz trećeg lica, ukazuje sa svoje onostrane inspiratore i mentore: »On je bio apsolutno uveren u istinitost tvrdnji Tajnih Vođa, u njihova nad-ljudska postignuća, kao i u njihovo pravo i moć da određuju smer događaja na ovoj planeti. Štaviše, on je bio vezan za njih svojim originalnim zavetom na prvoj inicijaciji. /.../ Mnoga su bila mučenja kojima su ga prisiljavali da iznova pokaže svoju vernost.« – Čovek koji je govorio o nekakvoj 'slobodi', bio je u stvari rob onostranih aveta, rob satanske čulnosti, rob heroina ... Ni posle jakih sudbinskih udara (rastrojene žene su ga napuštale, deca su mu umirala, vlasti su ga proganjale, ...) nije umeo da izvuče odgovarajuće pouke, da shvati da su njegovi 'vodiči' u stvari zavodnici i čovekoubice kojima mora okrenuti leđa.

    Volim prijateljski da karam, bez obaveze da mi se uzvrati. © Maski

  2. #17

    Odgovor: Aleister Crowley i njegova "Knjiga zakona"

    Apologeta crnomagijsko-vampirističke prakse

    Ni jedan istinski obuzet i nošen Duhom Istine čovek ne zapada u trans, ne gubi perceptivno-orijentacionu svest kada ga Duh Života prožme i uzme kao Svoga medijuma, Svoju trubu, Svoju rukavicu na zemlji. Da bi ostvario efektivan kontakt sa Svetom Svešću, čoveku Duha ne treba trans, jer njegova svest i podsvest su temeljno pročišćeni, a most prema Nadsvesti otvoren i Duhom kontrolisan. Duše prosvetljenih ljudi, dok kontaktiraju sa Bogom, sa Istinom, ne napuštaju svoj telesni hram; svaki nesvesni zanos znači da je u čoveku prodrla strana sila koja sa njim manipuliše i pokušava potpuno ovladati njegovom svešću i njegovom voljom. Alister Krouli nije samo pokazivao da je podložan sumnjivim telepatskim inspiracijama, već je se dokazivao i kao spiritistički medijum, koji je dopuštao da drugi žive kroz njega, da ga obuzimaju razne onostrane avetinjske i vampirske sile. Ne samo da nije znao da razlikuje duhove, već je i identifikovao realizacioni gubitak egoa sa gubitkom svesti u transu. On zna govori o postignuću gde duša postaje samo nosilac jednog Bezličnog Gospodara, a ne shvata da je podmet i rob bića koja i suviše imaju sebe.

    Kroulijeva druga 'Skerletna žena', Soror Virakam (Meri d' Este Sterdžiz, rođena Dempsi), koja je po diktatu zapisala neke Kroulijeve radove (pre svega Liber IV) i dovela ga u vezu sa onostranim bićem zvanim Abuldiz, iznosi jedno neobično iskustvo stečeno gledanjem Kroulija u transu, kada više nije izgledao kao da je ista osoba: »... Izgledalo je kao da je u njemu bilo mnoštvo različitih ljudi. Naročito su mi privukle pažnju njegove zenice koje su se toliko raširile, da su mu oči izgledale potpuno crne. /.../ Tada se čitava soba polako ispunila gustim žutim svetlom /.../. Brat P. je izgledao kao osoba koju nikada ranije nisam videla, ali sam je ja dobra poznavala, odeća i sve ostalo imalo je istu žutu boju. Bila sam toliko uznemirena da sam pogledala u tavanicu, kako bih videla šta je prouzrokovalo takvu svetlost, ali sam mogla da vidim samo sveće. Tada kao da je počela da se diže stolica na kojoj je sedeo; ličila je na presto, a on je delovao kao da je mrtav ili da spava, ali sigurno je da to više nije bio Brat P.« ('Magika u Teoriji i Praksi', II deo, pogl. 'Intermeco') – Drastično širenje zenica očiju ukazuje na gubitak energije, na energetsko ispijanje od strane vampirske sile; jer onostrane sile, da bi se ispoljile u ovostranom, moraju za taj uliv od nekoga uzeti energiju. Gusto žuto svetlo ukazuje na upliv dijaboličke, negativne vibracije, vibracije Sumpornog Jezera, zavodničkog ognja Stare Zmije Laži.

    Dok su ga bogoprotivne astralne sile energetski koristile i iscrpljivale, Krouli je to radio sa drugima, sa svojim učenicima, koji su često napuštali. Ko ne razvija zakonitim životom duhovne energije, glad za energijom ga tera da pljačka tuđe energije. Krouli se osvrće na magijski vampirizam koji nije uključen u instrukcije O.T.O.-a: »Vampir bira žrtvu, po mogućstvu snažnu i krepku, i, sa magičkom namerom prenošenja sve njene snage na sebe crpi svoj plen odgovarajućim korišćenjem tela, najčešće usta, a da sam ni na koji drugi način ne zalazi u materiju. Neki su smatrali da ovo u sebi sadrži prirodu Crne Magije.«

    »Crpljenje bi trebalo biti potpuno; ako se posao vešto obavi, trebalo bi samo nekoliko minuta za stvaranje stanja koje liči i nije baš daleko od kome.«

    »Stručnjaci mogu gurnuti ovaj postupak do tačke žrtvine smrti i tako dobiti ne samo fizičku snagu, već i zatvoriti i zarobiti dušu. Ta duša kasnije služi kao duh pomoćnik.«

    »Ova praksa se smatrala opasnom. Koristili su je pokojni Oskar Vajdl i gospodin i gospođa 'Horos'; a takođe i u modifikovanom i iskvarenom obliku S. L. Maters i njegova supruga, te W. W. Beridge.« (De Arte Magica, pogl. XVIII) – Nije li ovo izlaganje potpuna apologija crnomagijske prakse, one koja je direktan atak na slobodnu volju i integritet druge jedinske, drugog Božijeg deteta?! Da li nas Bog poziva da brutalno i manipulativno uzimamo i krademo tuđu energiju, tuđe životno-energetske resurse, ili da zakonitim životom budimo i umnožavamo božanske snage koje nam se nesebično daruju kad hoćemo služiti Bogu i čoveku?! Svi sukobi i razdori za koren imaju bezakonje i iscrpljivanje bližnjih. Ko živi u Duhu Istine, on ne krade tuđe energije, već probuđene energije u sebi nesebično daruje onima koji ulažu u Celinu, koji se uključuju u sveti tok preuzimanja i isporučivanja okrepljujućih duhovnih fluida.

    Čovek drugome čoveku i drugome biću uopšte, ne treba da nameće svoju volju, već da traži da se u svemu vrši Božija Volja, Volja Univerzalnog Duha, koji nam je omogućio da budemo slobodni ispunjavajući Njegove Zapovesti.

    U eseju 'Tri škole Magike' Krouli opisuje kako je jednom magijskom operacijom hteo da pomogne zdravstveno ugroženom učitelju, Alenu Benetu, koji ga je na samom početku prozreo da je sklon crnomagijskim aktima: »Jedan od naših velikih podviga bilo je spašavanje života mog Učitelja. On, potpuno nesebičan, nikada nije pokušao da pomogne samom sebi, a bio je bolestan od hronične spazmatične asme sa komplikacijama. Brat V. N. i ja odlučili smo u ime i zbog dobrobiti Reda, da ga spasemo. Materijalizovali smo duha Buera. /.../ U to vreme bili smo suviše pobožni da koristimo krv, inače bi bolje uradili. Ipak, ostvarili smo cilj našeg rada. Učitelj se oporavio, ...« – Krouli na svakom koraku pokazuje neosvrtanje i neuvažavanje duhovnih zakonitosti. Iza svake telesne bolesti stoje duhovni uzroci koji se trebaju spoznavati i čistiti, te zahvalnički nositi kad sazru ako je to dobro za izbavljenje i otrežnjenje duše. Čovek Duha će bližnjemu ponajprije pomoći molitvom kojom će ga preporučiti Bogu i Njegovoj milosti; on neće tražiti pomoć od raznih astralnih bića koja barataju samo sa nižim energijama, energijama koje od jednih vampirski uzimaju a drugima, da bi se napravile važne, daju kao 'darove', a u stvari sve ulažu sa dubokim ego-proračunima i zahtevima. Ko mračne i niže snage 'koristi' za sebična, ljudska ostvarenja, on sebe porobuje i zadužuje, i sve što je dobio od Mraka jednom će morati bolno i dugo da otplaćuje.

    Kroulija njegov život otkriva i kao ubicu, ubicu ljudi i životinja. U svojoj priči 'Na raskrsnici puteva' on opisuje kako je Crna Loža poslala neku ženu da pribavi kap njegove krvi, i uspevši u tome, napao ga je duh sukub. No on, 'princ dobra', je tu zlu ženu zaustavio tako što je izazvao pomor mačaka u njenoj kući.

    U crnomagijske svrhe često je prinosio krvne žrtve, odnosno žrtvovao krv: »... Žrtvujući krv čovek može da stvori telo dovoljno dobro za, recimo, udvaranje i seksualno spajanje. Činio sam to dovoljno često, ...« (Ibid.)

    Krouli je se posvedočio i oprobao i kao vampir: U 'Magici bez suza’ eksplicitno naznačava: »Samo jednom sam probao vampirizam u eksperimentalne svrhe, i u roku od jednog časa svojoj žrtvi isisao svu krv. Položio sam ispit sa počastima i sa posebnom pohvalom.« – Kod koga je položio ispit? Kod Satane, Stare Zmije, Krvnika ljudskog!

    Jedan kuriozitet: Krouli 'umetnik' je voleo da slika bogalje i jako deformisane ljude; ne ukazuje li to na duhovno-stvaralalačku degeneraciju i ne pokazuje li ta opsesija da je izgubio meru za Lepo i Savršeno?! Ne govori li taj 'ugođaj' i o kontaktu i povezanosti sa svetom deformiteta, sa demonima koji su bezakonjem izuzetno deformisali i unakazali svoja duhovna tela, svoje duše?!

    Volim prijateljski da karam, bez obaveze da mi se uzvrati. © Maski

  3. #18

    Odgovor: Aleister Crowley i njegova "Knjiga zakona"

    Svetlonoša bez Svetlosti

    Iako duhovna realizacija ide kroz sedam stupnja, kroz otvaranje sedam unutarnja oka i pokretanje sedam točka, što je u svim drevnim mističarskim granama bilo dobro poznato), ipak Krouli polaže pravo i na 'više' stupnjeve, odnosno od strane Hijerarhije Laži biva 'uveden' i u osmi (decembar 1909. g.), deveti (oktobar 1915. g.) i deseti stupanj (maj 1921. g.), posle par godina eksperimentisanja sa heroinom. Zanet lažnim dostignućima Krouli veruje da je potpuno anulirao ljudsko 'ja', prešao Bezdan, koji na kabalističkom Pad-Drvetu Života odvaja prve tri Sefire od donjih sedam. Čak i po kabalističkoj hermetici dostizanjem Ketera, Krune, ralizacija nije dovršena. Jer sedmoglava klipotna Zmija, koja se uspinje iz procepa najniže Sefire, Malhuta – 'Kraljevstva', još uvek je na Drvetu Života i dopire sve do Bezdana svojom sedmom glavom koja nosi tri roga, usmerenih na Razumevanje, Mudrost i Krunu. Tek nakon sazrevanja i povezivanja sa Najvišom Svešću, vaskrsli tragalac kao Božija Mlada mačem Istine sa svoga Drveta Života proteruje Ognjenu Zmiju u bezdanske dubine; tada i tako se Kruna spušta u Kraljevstvo, Božija Volja postaje jaka i na svetlotvarnoj zemlji, uzdignutoj zemlji, a Stara Zmija gubi ključnu kariku za zavodnički prodor.

    Posle 'prelaska' Bezdana Krouli, mag 'Srebrne Zvezde', bio je bio ubeđen da je čovečanstvu poslat kao duhovna zvezda koja treba da mu osvetli put i poveže ga sa 'Nebom'. Istinska Zvezda je Hrist ('Otkrivenje', 22:16), i istinske zvezde su oni koji su umrli svetu, umrli u Bogu, koji su postali Božija reč; vernima u Filipima apostol Pavle ukazuje i savetuje: »... Da budete besprekorni i čisti, neporočna deca Božija usred pokvarenog i naopakog roda, među kojima svetlite kao zvezde u svetu, čvrsto držeći reč života ...« ('Filipljanima', 2:15-16) – U objašnjenju svoje 'zvezdane refleksije' Krouli je dosta kontradiktoran. Tako u 'Ispovestima' navodi: »U mom slučaju trebalo je da budem poslan u sferu Jupitera.« – U Liber CMXIII (11. verz) daje već drugačije objašnjenje: »Današnja manifestacija Brata P. /= Perdurabo/ za spoljašnje /pripadnike Reda/ je u Tiferetu /- Sferi Sunca/, a za unutarnje u putanji Leo.«

    Kroulijevo nerazumevanje i nerazlikovanje paklenika od nebesnika pokazuje se i njegovom tretmanu i razvrstavanju duhovnih sila. U Liber IV iznosi da »svet duhova je pod brojem Deset.« (Deo III, pogl. 0), odnosno da u emanacionom lancu odgovara zadnjoj Sefiri na kabalističkom Drvetu Života; u Liber DCCLXXVII ih već povezuje sa Putanjama, Granama Drveta (kolone: LXXIX i CXCIII). Isto to čini i sa takozvanim olimpijskim Duhovima (kolona LXXX), koji korenspodiraju sa sedam Božija Duha, sedam Svetih Ognjenih Snaga, koje se pominju u 'Enohovoj knjizi' i u patmoskoj 'Apokalipsi': »I videh /.../ Jagnje gde stoji kao zaklano, sa sedam rogova i sedam očiju: to su sedam Božijih Duhova poslanih po svoj zemlji.« (5:6, v.: 1:4, 4:5).

    Paklene duhove i paklene inteligencije, genije za zlo (cp.: Svedenborg: 'Nebo sa svojim divotama ...', pogl. 595), Krouli uzima i pristupa im kao glasnicima i instrumentima Najvišeg Neba. Tako na primer klifotnog cara Hašmodaja predstavlja kao duha Meseca, iako grimoir The Goetia (koji je i sam priredio, dao u svojoj verziji), magijski udžbenik koji 'obrađuje' profil 72 demonska poglavara, jasno o njemu govori kao o trideset i drugom pakleniku Šemhamforaša: »On je veliki kralj, silan i moćan. On se pojavljuje sa tri glave, od kojih je prva slična biku, druga slična čoveku, treća slična ovnu. /Pojavljuje se sa/ zmijskim repom, podrigujući ili bljujući ognjene plamenove. Noge su mu presvučene plivaćom kožicom sličnoj guščijoj. On sedi na paklenom zmaju, noseći koplje i barjak u svojim rukama.« – U svetlosti Neba, deformisani demoni, se uistinu tako slikovito mogu videti. Da li je Hašmodaj, o kome govori i 'Knjiga o Tobiji' te talmudski traktati 'Gitin' (fol. 6 i 'Bet hamidraš' (fol. 4), demon ili Božiji Duh koji korenspodirasa Lunom i sa olimpijskim Phul-om?!

    Volim prijateljski da karam, bez obaveze da mi se uzvrati. © Maski

  4. #19

    Odgovor: Aleister Crowley i njegova "Knjiga zakona"

    Žrtva pelinske zvezde

    Sami Kroulijevi iskazi i vizije uveliko ga razotkrivaju i pokazuju kao lažnog proroka, kao glasnika i medijuma Hijerarhije Laži. Pogledajmo to na još jednom primeru. U knjizi The Heart of the Master (izdatoj 1938. god.) Krouli (Khaled Khan) opisuje viziju koju je primio na tuniskom vrhu Sidi Bou Said: »Kapetan zaviče /povorci/: "Gledaj Zvezda na Zapadu!" – Trenutak potom nastade tišina. Ali iznenadno kretanje među nama upozori me, da nisu svi spavali; da su postojali stražari slični meni, ljudi pažljiviji od mene.«

    »Čujem mrmljanje na mojoj levoj strani; tri reči: "Nulti je Čas". – To me povraćuje sebi: sada znam, da sam jedan iz velike armije, – izigrane i razbijene, ali još uvek postojeće.« /.../

    »Ponovo svečana mirnoća. Malo je bilo onih, koji su čuli glas mladog kapetana: jer san svih, osim najmlađih i najačih, bio je san smrti. I sudbina njihova bila je uistinu loša; jer umove im je uništila gorčina vlastitih srdaca. Zato su se, razabravši Glas, samo rugali. Čuo sam: "Zvezda na Zapadu! Kakva glupost!" Ili: "To nije glas nijednog od naših Vođa". Ili: "Zvezda na Zapadu? Pazite: to je Zvezda zvana Gorčina.«

    »Odmah zatim, iz slepe zemlje iza gore, dolazi teško jecanje, onda zvuk pada. Odvratnost zbog prisustva zvonkog zluradog smeha.«

    »Sledi demonska kuknjava.« /.../

    »Unutar Vizije je san: koprcam se u svome snu po močvari krvi i blata. Čuju se zavijanja, gora od paklenih; smrdi, i od tog zadaha, jakog kao od trulog mesa, povraćam u samrtnim mukama; najdivljenije ludilo: fantomi zločina, ledeno-hladni, duhovi ubistva – noćna mora čini se beskonačna – ne, ona iscrpljuje samu sebe, i tone u potpunu otupelost zaražena vlastitom zagađenošću.«

    Tako 'prorok Neba', prorok Nuite, Hadita i Ra-Hoor-Khua (Liber CCXX, II, 64) opisuje pad Pelinske Zvezde u njegovu povorku-reku. Ta vizija, koju Krouli dosta verno i plastično iznosi, bez da je pritom ume adekvatno protumačiti, Isus Hrist i apostolu Jovanu na Patmosu otkriva kao eshatološko-retribucioni događaj: »I treći Anđeo zatrubi, i pade sa Neba velika Zvezda goreći kao buktinja, te padne na trećinu reka, i na izvore voda. A ime Zvezde glasi: 'P e l e n'. I trećina voda posta pelen, i mnogi ljudi pomreše od voda, jer behu zagorčane.« ('Otkrivenje', 8:10-11).

    Koga pogađa kolektivni karmički izliv metaforično prikazan kao 'pad Pelin-Zvezde'? Upravo 'vode' i 'izvore' koji su se odvojili od Okeana Života, koji su postali izvori laži i reke kleveta Božijih služitelja, ... Pelinska Zvezda pogađa lažne proroke koji neutemeljen svet truju svojim otrovnim lažima, koji ih uvlače u bezakonje, koji im najavljuju lažni mir a nemir svugde oko sebe seju. Gospod za proroke Laži ukazuje: »Evo, nahraniću ih pelenom i napojiti ih vodom zatrovanom, ...« ('Jeremija', 23:15)

    Alister Krouli je bio 'profet' Neba i Istine onoliko koliko je to bila Helena Petrowna Blavatsky, koja je od učitelje Hijerarhije, te od vampirskih duša koje je spiritistički prizivala i svojim neurednim životom primamljivala, primila telepatskim putem nekoliko spisa (poput 'Tajne Doktrine', 'Razotkrivene Iside', ...). Krouli je verovao da je njeno delo bilo inaugurisano s njegovim rođenjem na zemlji. Krouli je rođen 1875. godine, onda kada su Helena i Henry Steel Olcott osnovali zapadnu ekspozituru Orijentalne Hijerarhije – 'Teosofsko društvo'. '

    ‘Ubedljivost’ tvrdnje da je Petrovna pripremila neki uzvišen put Krouliju-Lavu ravna je fikciji da mu je prethodna inkarnacija bio Eliphas Lévi (umro takođe 1875. g.). Čak i da je to istina, nameće se pitanje: kakva je to 'prosvetljena' duša u Krouliju bila da je, bez ikakve vremenske dstance, hrlila iz jedne u drugu inkarnaciju?!

    Dezinkarnisana duša svojim zračenjem velikim delom oblikuje svoje buduće telo, počev od začeća. A kada je se Krouli začeo, Lévi je bio još živ (v.: 'Magika', III, 6, 1) I kako je Levijeva duša još za života mogla početi da oblikuje svoje novo telo?! Krouli je bio Levijeva 'reinkarnacija' u tom smislu što su vibraciono i aspiraciono bili bliski, što su imali isti žar prema kvaziokultizmu i pseudomisticizmu.

    Volim prijateljski da karam, bez obaveze da mi se uzvrati. © Maski

  5. #20

    Odgovor: Aleister Crowley i njegova "Knjiga zakona"

    Potcenjivački odnos prema ženi

    Ako pogledamo početne verze Kroulijeve 'Knjige Zakona' možemo naći ukaze koji proklamuju i otkrivaju ženu kao uzvišenu jedinku: »Svaki muškarac i svaka žena su zvezda.« (I, 3) Međutim u toj istoj istoj knjizi možemo naići i na kvaziregule koje hoće da prevrednuju etičke vrednosti vezane za čednost, pa se tako za blagoslovenu Mariju iznosi: »Neka neobesvećena /eng.: inviolate/ Marija bude raščerečena na točkovima; neka su među vama zbog nje sve čedne žene do kraja prezrene!« (III, 55) – Zašto čedna žena treba biti rastrgnuta? Po Krouliju zato što poriče vlastitu prirodu. Da li je istinska, božanska priroda žene, baš kao i muškarca, život u Čistoti i za Čistotu, ili život u razuzdanost i degradaciji?

    U svom opširnom komentaru na prethodno navedeni verz (napisanom oko 1920. god.) Krouli se hoće predstaviti kao onaj koji je u službi ženine emancipacije i oslobođenja, neznajući da se prostupom koji ne nosi prave pobude i iskrenost srca, zapravo polaže u kamen temeljac feminističke kvaziemancipacione pošasti koja će tek posle njega, u eri potrošačko-prestižničke pomame i 'kulture' i takozvane 'seksualne revolucije', moćno planuti. Tako Krouli, pored ostalog, u datom osvrtu, iznosi i ovo: »Da li mi ženu nazivamo bludnicom? O, zaista i amen, ona to jeste; vazduh treperi i žari se dok to kličemo, vrišteži od likovanja i strasti.« /.../

    »... Lisica u ženi čula je lava u muškarcu; strah, pritvorstvo, mlitavost, lakomislenost, lažnost – to nisu više običaji.«

    »Uzalud će razmetljivci hvalisavci i brutalni ljudi, sveštenici, sudije ili socijalni cenzori mrštiti čela da bi izmislili novi trik kroćenja; tradicija je zauvek prekinuta; nestala je moda podložništva, prevare, kamenovanja, rezanja noseva, zatezanja opasača, četvorenja, bičevanja, izlaganja na sramno mesto, zazidavanja, sudova za razvode, evnuha, harema, invalidiranja uma, kućnog pritvora, ropskog rada, podsmevanja, socijalnog progona, pretnje bogom, i čak sredstava za stvaranje i podržavanje prostitucije da bi se pod petom policije u ambisu održao jedan deo žene, a drugi deo na prvi znak nepokornosti ili čak neuspeha kod zadovoljenja prepušten na milost muževe čizme.«

    Tačno je da je žena zbog svoje krhkosti često bila žrtva pritiska sveta, žrtva nerazumevanja i bestijalnosti. Međutim gde je njeno oslobođenje? Upravo u otrežnjenju svake žene, njenom prihvatanju zakonitog života koji traži da ne činimo od nikoga roba niti da dopuštamo da nas drugi porobljuje. Izlaz je u tome da svaki čovek, svaka žena, vidi i uvaži svoje duhovno dostojanstvo, da shvati da se u skladu s tim dostojanstvom treba ponašati, a to znači da prihvati da svojim životom slavi Otac-Majka Boga, Onog koji je Život i Sloboda za svako Svoje dete.

    S jedne strane Krouli klimavo 'uzdiže' ženu, a s druge strane pokazuje najdublji prezir prema njoj. Pa tako možemo naći i sledeće iskaze: »Njene mentalne i moralne karakteristike su one koje susrećemo kod papagaja i majmuna. Njena fiziologija i patologija su nepojmljivo odvratne, one su nezdrava, one su nezdrava baruština i nečistote. Njen čedni život je život bolesnog majmuna, njen seksualni život život pijane krmače, a ceo život žene kao majke svodi se na nateklu vreću i otromboljena vimena.« – Da li su dati ukazi izraz čoveka koji je našao u sebi Istinu, koji istinski vidi unutarnju, zvezdanu prirodu žene, ili su odraz mentalnih previranja i neočišćenih predrasuda onog koji ženu ne može da doživi u duhovno-reproduktivnoj perspektivi?! Koliko je Krouli bio 'u pravu' kad je verovao da je došao da proglasi kraj zalima starog doba, time i zlostavljanju slabašnih žena, koje je tako izdašno čulno iskorišćavao i ponižavao? Dok čovek ne nađe Istinu zakonitim životom, on će samo jedan nepodnošljiv jaram zamenjivati drugim, jedno ropstvo drugim ropstvom.

    Koji impulsi su Kroulija vodili kada je ovakve proklamacije nadmeno iznosilio? Isti oni koji su doveli i do zapisivanja kairske 'Knjige Zakona', što on i pokazuje u jednom svom pismu (1905. g.) upućenom svom zetu Džeraldu Keliju nakon neuspeha planinarske ekspedicije na Kančendžungu, u kojem se jada na zasićenost svojim dosadašnjim dostignućima i priznaje da žudi za nečim žestokim i življim u svom životu, za nekim ubistvom ili silovanjem, za bogohuljenjem i revolucijama, za nečim 'silovitim', ... Čoveku življenje postaje istinski interesantno tek kad počne ozbiljno da radi na sebi, svestan Odakle je došao i Kome treba da se vrati, kad počne da nalazi zadovoljstvo u približavanju Onome koji je Život, Najviša Frekvencija – Bogu.

    I u 'Ispovestima' i u 'Knjizi Mudrosti ili Ludosti' Krouli eksplicitno iznosi svoje stavove koji ženu prikazuju kao inferiorno i glupo stvorenje, kao blesaču. Tako u ovoj drugoj knjizi, posvećenoj Čarlsu Džonsu, piše i ovo: »Svakoj je ženi dovoljna svaka laž. Ne misli da je moćna i da će prevladati, kao što je slučaj sa muškarcem. Sva se ženska veština i sastoji u tome da te navede da odaš svoju tajnu i da tako postaneš njen plen. Sve dok ženu hraniš njenom vlastitom hranom – laži, siguran si.« – Zašto bi čovek koji živi u Svetlosti trebao pred svojom ženom da ima 'tajne'? I kako to da onaj koji živi 'u Istini' može da toči iz sebe i laž? Nije li Krouli prvi taj koji je robovao Laži, upravo zato što se nije trudio da upozna Istinu? I zato je u toj svojoj mlakosti i bogohulništvu prepušten sramnim srastima najrazličitijeg domena, pored ostalog i homoseksualnosti: poznati su njegovi seksualni kontakti sa Arapima i sa svojim sekretarom Izraelom Regardijem (Regardie Israel, nadimak The Serpent)), koji mu je se priključio u Parizu oktobra 1928.

    Kroulijev neobuzdan biseksualni život jasno svedoči o unutarnjoj neuravnoteženosti Muškog i Ženskog, Predavajućeg i Preuzimajućeg Principa. Smatrajući da će se biseksualne karakteristike sve više kod novih generacija ispoljavati, nije se toliko pokazao 'pronicljivim' koliko je se osvedočio kao kanal satanskih stremljenja koji je sve merio po sebi; nastojanje Krvnika ljudskog se pokazuje upravo u tome da se čovek što više izmanipuliše, unizi i zavede, prikaže neobuzdanom životinjom. Njegova formula za seksualni život je izvedena iz filosofije teleme date u kairskoj 'Knjizi Zakona': »... Kako vam volja, gde, kad i s kim vam je volja!« (I, 51) – Kroulijev seksualni 'moral' dopušta postojanje svih mogućih partnera. a upravo takav izopačeni pristup polnosti danas je i prizvao mnoge pošasti i mnoge zarazne bolesti, koje su se poput biča usremile na neobuzdano čovečanstvo. I nije čudo što su mnogi razuzdazdanici i seksualni izopačenici veliki pobornici subverzivnog i pogubno-omamljujućeg Pokreta za Novo Doba.

    Krouli čulnu, sodomsku razuzdanost, kao i homoseksualnost, vidi kao 'rešenje' za mnoga bremena, za iscelivanja rana ustreptalog čovečanstva: »... Heteroseksualnost rađa bezbroj zala: ljubomore, abortuse bolesti, čedomorstva, prevare, intrige, svađe, siromaštva, prostituciju, progonstva, dokoličarenje, samougađanje, socijalne napetosti, prenaseljenost, polni antagonizam.« ('Novi komentar na AL', I, 50) – Lek protiv svih zla, nije ni homoseksualizam ni neobuzdani heteroseksualni život, već život u Bogu i za Boga, život koji traži da se seksualno-reproduktivne snage stave u službu duhovnog razvoja, a ne da se isporučuju kao gorivo dijaboličkim avetinjskim snagama, da bi ove bile što jače, i da bi što više zla mogle unositi u ovaj svet.

    Krouli zagovara sablažnjiv, očima javnosti izložen, seksualni život, kako bi se na taj način navodno eliminisala morbidna draž i privlačnost telesne ljubavi. A taj draž nestaje kad čovek shvati telesnost samo kao put darujuće reproduktivne realizacije koja donosi više svetla u ovaj svet, koja dovodi čiste i savršene duše na zemlju ukoliko i mi čisto i sveto živimo, i ukoliko možemo da im pružimo odgovarajuće egzistencijalne-odgojne uslove i komocije.

    Volim prijateljski da karam, bez obaveze da mi se uzvrati. © Maski

  6. #21

    Odgovor: Aleister Crowley i njegova "Knjiga zakona"

    Kobni eksperimenti sa drogama

    Svoju pseudo religiju Krouli je osnovao na trojstvu izvedenom iz antičkih orgijastičkih misterija: opojnom napitku (kod njega droge), razuzdanoj seksualosti (koja je tobože trebala da bude u službi rascvetavanja svesti) i muzici, koja danas doživljava najveću degradaciju upravo zato što dolazi iz mozgova ispunjenih haosom, drogom i hedonističkom zavisnošću. U 'Osnaženom entuzijazmu' Krouli piše: »Upotrebom tri metoda u jednoj celo čovekovo biće može biti stimulisano. Muzika će stvoriti osnovnu harmoniju mozga vodeći ga sopstvenim stazama; vino pruža osnovni stimulans životinjskoj prirodi; a seksualno uzbuđenje uzdiže čovekovu moralnu prirodu svojom bliskom povezanošću sa najvišom ekstazom.« (Pogl. 7) – Kroulijeva falička religija počiva dakle na tri stuba nezakonite stimulacije: stimulacije neplemenitom muzikom, stimulacije opojnim napitkom, i grube čulno-telesne stimulacije. Koju istinsku 'ekstazu' može doneti upotreba opojnih droga koja oslobađa, odnosno budi grube seksualne nagone i zanose?! Istinska duhovna iskustva i zdrava religioznost ne počivaju na spoljašnoj stimulaciji; pravi religiozni doživljaj izrasta iznutra, iz opijenosti srca, iz ljubavi prema Istini, a spoljašnja harmonična stimulacija samo daje podršku čežnjivoj duši. Kroulijev pristup duhovnosti ne vodi tome da se animalno preda božanskome, već naprotiv da božansko bude potpuno zarobljeno i vezano za ono nisko i neplemenito.

    Pisac eseja 'Kokain', Alister Krouli, živeo je u vreme kada su se opojne droge mogle nekažnjeno konzumirati i dobavljati, odnosno dobiti i na lekarski recept za ublaženje nekih telesnih tegoba. Tako je i Krouli koristio od 1919. godine heroin za 'lečenje' bronhijalne asme. Kroulija su droge zanimale pre svega kao psihoaktivne supstance, odnosno njihove psihodelične implikacije. Počevši rano sa takvim kobnim i suludim eksperimentima on nije prozirao opasnost u koju se uvlači. Tako u Liber CXI (čije pisanje je završio 1918. god.) ukazuje za sebe: »Na početku mi je 0,06 grama morfijuma otvorilo kapije neba. Posle godinu dana svakodnevnog uzimanja ova količina nema više nikakve vrednosti za samotrovača.« (Pogl. 22) – Šta čoveku treba da otvori Kapije Neba: opojna droga ili zakonit introspektivni život? Istinsko i perspektivno proširenje i prosvetljenje svesti čovek postiže samo svetlim delima, delima kojima se ispunjava svetla reč, zapovest Gospoda Svetlosti: Bog-Zakon je taj koji prosvetljuje i Božiji Zakon je taj koji otvara unutarnje Nebo.

    Krouli je verovao da jak duh ne može stvoriti čulno-upotrebnu zavisnost o droga. U svom kmentaru na Liber Legis koji poziva na uzimanje "slatkih vina" on se osvrće na problem zašto 'puritanski robovi' beže u alkohol i droge: »Žudnju za tim stvarima uzrokuje unutarnja muka, koju njihova upotreba otkriva ropskim dušama. Ako ste istinski slobodni, možete uzeti kokain isto tako jednostavno kao i solicu. Ne postoji bolji grubi test karaktera nego što je onaj što uzima u obzir njegov stav prema drogama. Ako je čovek jednostavan, neustrašiv, živahan, on je u redu; neće postati rob. Ali ako se boji, on je već rob. Neka svi na svetu uzimaju opijum, hašiš i ostale droge; oni koji su skloni njihovoj zloupotrebi bolje da su mrtvi.« – Žudnja za opojnim drogama upravo počiva na obesmišljenom životu, odnosno konzumiranju droga su najprijemčlijviji ljudi koji nemaju nikakve uzvišene životne ciljeve, koji ne žele da žive za Boga i u Bogu, koji ne žele sa Bogom zakonito da rešavaju životne probleme i testove. Pogledajmo Isusa: iako žedan i iscrpljen, on je i na krstu odbio da pije iz spužve opojnu vinsku smešu koju mu je na trski prineo rimski vojnik.

    Kako je Kroulijev 'jak duh' prošao u eksperimentima sa heroinom? Uzaludno je se pred kraj svoga života, sa slomljenom voljom, borio da se oslobodi te zavisnosti.

    S jedne strane Krouli govori o potrebi da se opija ono unutarnje, a s druge strane praktične implikacije njegove narko-ideologije ukazuju samo na grube spoljašnje stimulacije koje porobljuju unutarnje: »Istinska Religija je, u izvesnom smislu, opijanje. /.../ Klima, zemljište i rasa menjaju uslove; svaki muškarac i žena moraju pronaći i izabrati pravi oblik opijanja. Tako hašiš u ovom ili onom obliku izgleda da odgovara muslimanima, idući sa suvom, vrelom klimom; opijum je u redu za Mongole; viski za tvrdokoreni temperament i vlažnu i hladnu klimu Škota.« ('Komentar na AL', I, 51) – Kod ozbiljnog tragaoca za Svetlom duhovna zakonska ek-staza, odnosno en-staza ('unutarnji put') nema potrebu za zamenom: ona se postiže svetim životom, životom u pokori, životom za Zapovesti Života; ne drogom, ne magijskim zvucima, ne čulnim iživljavanjima koja pljačkaju duhovne snage, božanske energije. Čovek Duha ne živi za trenutke veštačkih ugođaja kakve nude psihoaktivne supstance i bahanalije, već za blaženu večnost, za večno blaženstvo.

    Kroulijevo slepilo, koje je cilju podređivalo sredstva, ogleda se i u tome što je čak i kod svojih žena upotrebom droga i alkohola hteo da 'razvije' njihove vidovnjačke sposobnosti; tačno je da su mnogi alkoholičari 'vidoviti': oni vide, ali ne božanske slike, stvarnost Neba, već sablasti, fantome i imaginacione ljušture iz najnižeg astrala, iz Podnebesa kojim caruju zlodusi i vampirske duše vezane za zemlju. Kada je svoju prvu ženu Keli Rouz doveo da bude alkoholni zavisnik, toksikoman, imao je već jak 'razlog da se od nje 1909. godine razvede.

    Kada se pogleda bit Kroulijeve solarno-faličke religije vidi se jasno da je njemu 'Bog' samo pseudonim za seksualni nagon, a seksualna žudnja 'božanski poriv', žudnja koja predstavlja izvrtanje Ljubavi. A Bog je zapravo Ljubav, Sveta Darujuća Snaga. Krouli ne skriva svoju orgijastičku prirodu, čak više zna da se time i podiči. Tako u Liber DCCCXI govori o jednoj svojoj literalnoj 'inspirisanosti': »... Napisao sam Tanhauser, kompletno od zamisli do realizacije, za 67 uzastopnih sati. Nisam bio svestan smenjivanja dana i noći ni kad sam završio, niti sam osećao bilo kakav zamor. Taj sam rad napisao kad mi je bilo 29 godina, odmah po završetku orgije koja bi me, prirodno, potpuno iscrpela.« /.../

    »... Mogu uvek da nađem vezu između mog seksualnog stanja i stanja umetničkog stvaralaštva; te dve oblasti moga života su tako blizu da se već primiču identitetu, ...« (Pogl. 2) – Istinsko umetničko stvaralalaštvo uvek traži čednost i ekonomičan odnos prema reproduktivnim snagama. Razbacivanje duhovno-reproduktivnih snaga ruši kreativnost u čoveku, razvija u njemu agresivnost, napreže živčani sistem i vodi nervnim ispadima i slovima. Ono je dovelo i do uništenja mnogih brakova.

    Sva tajna Kroulijeve lažne ekstaze, magijske obdarenosti, književne ekstaze, bahanalijskog i homoseksualnog divljanja počiva upravo na nezakonitom buđenju i stimulisanju svetlosno-zmijske kundalini snage, koja se egzaltirana iz karličnog dela kičme (iz prvog centra svesti), uspinje prema mozgu i otvara vrata viših svetova dimenzija, odnosno otvara moždana vrata i duhovne štitove: da se prema onostranom odašilje i iz njega prima. U čoveku je kundalini prisutna i kao reproduktivna energija, i iz tih razloga i postoji veza oplemenjene seksualnosti i istinske religioznosti. Čovek Duha će kundalini snagu, koja donosi neopisivo blaženstvo kroz spajanje Pozitivnog (kičmena moždina je njen nosilac u čoveku) i Negativnog (mozak je njen nosilac) Principa, buditi i pokretati zakonito: zakonitom molitvom, kontemplacijom i meditacijom, i naravno zakonitim životom; dakle izvršavanjem Zapovesti Života, svetlim delima. Zaljubljenici lažne moći i oni koji gore za lažnim dokazivanjima, budiće svete, ognjene, eterične snage raznim grubim i pogubnim stimulansima: droga, gurmanluk, nezasita i divlja seksualnost, neplemenita i žestoka muzika, ... Čovek koji ne opija svoje unutarnje biće zakonitim ugođajima i ispunjavanjem svete reči, razuzdanostima i nezasitim čulnim ugođajima razne vrste gubiće sve više svetih snaga, davaće ih avetinjskim bićima koja žude za njima.

    Kada kundalini počne da preplavljuje sive ćelije, moždanu masu, ta iskustva nose najdublje tragove, jer svedoče za blaženstvo koje nudi jedinstvo sa Bogom, ispunjenost Duhom Života. Po refleksu nepromišljen i neobuzdan čovek će takav ugođaj, koji mu nudi trenutak 'ekstaze' i trenutak 'raja', početi da traži i ostvaruje preko nezakonite stimulacije čula, preko nezakonitog buđenja kundalinija. Tako je on sve manje gospodar svojih energetskih tokova, a sve više igračka u rukama Tame. I neobuzdano rasipajući reproduktivnu energiju on će, kao čovek slomljene volje, sve manje moći da izađe na kraj sa svojim slabostima.

    Kada pogledamo Kroulijev život vidimo da su ga učenici brzo napuštali. Zašto? Da li zato što ih je energetski pljačkao? A kada nije imao prilike za vampirizam 'utehu' je nalazio u drogi.

    Mnogi sledbenicima Kroulija i drugim poklonicima zemaljskih autoriteta čini se da nije bitno šta neko radi, već šta piše i šta govori. Oni umišljavaju da koliko god se neko od njihovih 'adepata' predao bezakonju, njegova viša svest se neće uprljati. Neće se uprljati Bog u čoveku, a sve ostalo je podložnu prljanju i porobljavanju. Ako su anđeli, koji su živeli u Nebu mogli pasti, koliko tek lako može pasti neobuzdan i nesmotren čovek?!

    Svetlo privlači svetlo, laž privlači laž i opravdava laž.

    Satansko je oduvek htelo da izvrne moralne nazore i parametre, da prikaže kako navodno nije bitno što neki čini već samo što govori. I ljudima koji ne izvršavaju Božiji Zakon, jasno, gode bezbožnici i bezakonici koji se iza 'visokih principa i dostignuća' zavodnički skrivaju i plasiraju svoje demagoške i nihilističke trikove. No budan čovek ispituje duhove: on ispituje koliko neka reč nosi zakonitosti u sebi i da li dolazi od Boga, Zakona Života. Prosvetljenju vodi samo reč koja dolazi preko čestitih ljudi.

    Bog se ne da lagati i prevariti: pa tako i kanal Svetog Svetla može biti samo čist i prosvetljen čovek, prosvetljen činjenjem svetlih dela. Razvratnici, bogohulnici, homoseksualci, idolopoklonici, bezbožnici, mnogobošci, čovekoubice, koljači, lovci, srebroljupci i slavoljupci neće naslediti Božijeg Kraljevstva, oni neće biti od Boga nagrađeni, jer već su na zemlji u svom pustošnom životu primili nagradu i utehu.
    Višoj svesti ne vode droge, prazne ceremonije, magijske mantre i razna šamansko-okultistička zamajavanja, već Zakon i zakonit život: život po Božijoj volji, život ispunjavanja Zapovesti Života, Zapovesti Harmonije, Jedinstva, Svetosti, Pravednosti, Dobrote: »Blaženi su oni kojih je put neokaljan, koji hode po Jehovinom Zakonu! Blaženi su koji čuvaju propise Njegove, čitavim srcem Njega traže; koji ne čine bezakonje, već hode putevima Njegovim. Odredbe si Svoje dao da se brižno čuvaju.« (‘Psalmi’, 119:1-4)

    Da li jedan duhovan čovek može održavati i sramne homoseksualne kontakte? Da li je homoseksualni život dostojan Božijeg deteta? U svom komentaru na Liber AL, I, 50 Krouli iznosi za homoseksualca: »On se ne sme stideti ili bojati činjenice da je homoseksualac, ako je slučajno to svim srcem; on ne sme pokušati da krši svoju sopstvenu istinsku prirodu zbog mišljenja okoline, srednjovekovnog morala ili religijskih predrasuda, koji bi želeli da bude drugačiji.« – Šta je istinska, božanska priroda čoveka? Da li je Bog čoveka stvorio kao homoseksualca, ili heteroseksualno biće: »Plodite se i množite se, i napunite Zemlju, ...« (‘Postanak’, 1:2 I kroz nedostojan i neprimeren heteroseksualni život čovek se puno duhovno opterećuje, a kamoli tek kroz homoseksualne gnusobe i boleštine!

    Šta je jedan satanin rob učio druge satanine robove: da ostanu satanini robovi, da i ne pokušavaju da se oslobode lanaca, jer su navodno u ponoru poroka i ludila našli svoju 'istinsku prirodu'. Istinska priroda čovekova je Bog, jezgro duše, a to Sveto Jezgro je reproduktivne snage stavilo samo u službi reprodukcije, ne i besomučnog iživljavanja i bolesnog, izopačenog dokazivanja i ludovanja.

    Volim prijateljski da karam, bez obaveze da mi se uzvrati. © Maski

  7. #22

    Odgovor: Aleister Crowley i njegova "Knjiga zakona"

    Trnoviti izdanci

    Iz Kroulijeve telemitske filosofije i njegovih redova, izašli su brojni subverzivni i indoktrinacioni kultovi. Pomenimo samo jedan od njih: Sajentološku crkvu (osnovana 1954. g.), koja je trenutno medijski dosta zastupljena u svetu. Osnivač ove nakazne crkve i sajentologije (‘nauke o saznanju’) kao duhovno-manipulativne ideologije je Lafajet Ronald Habard (1911.-1986. g. ne.), pisac mnogobrojnih dela takozvane naučnofantastične proze, šizofrenik i korisnik narkotika; najpoznatije njegovo delo, u kojem je promovisao doktrinu svoga kulta, je ‘Dijanetika’ (1950. g.) Sa svojim ocem, pomorskim oficirom američke vojske, imao je prilike da obilazi Daleki istok, gde je se susreo sa filosofskom i okultnom književnošću toga podneblja. Kao učesnik Drugog svetskog rata biva ranjen, operisan, i 8 minuta provodi u kliničkoj smrti. Pred kraj rata 1945. g. Habard upoznaje zanesenjaka Đžeka Parsonsa, Kroulijevog učenika, koji ga uvodi u O.T.O. U doktrinu svoje vrlo komercijalno inklinirane Sajentologije Habard preuzima mnoge ideje od Kroulija, stepenovanja ‘napretka’, mada je u njoj primetna i gomila ličnih Habardovih književničkih fantazmagorija i nebuloza. Kako bi od lakoverne klijentele (među kojima su i zvezde Holivuda) bolje mogao da se izvlači novac, u sajentologiji su izmišljena su nekakva 27 stupnja duhovnog ‘napretka’ i hipnotičkih sanjarija, kroz koje čovek postaje ‘čist’ (clear). Sajentolozi inače Habarda vide kao duhovno razvijenijeg od Isusa Hrista. Sajentolozi su primetno i napredujuće zauzeti da infiltraciono osvoje što bolje i veće pozicije u strukturama državnih vlasti.

    Volim prijateljski da karam, bez obaveze da mi se uzvrati. © Maski

Strana 2 od 2 PrvaPrva 12

Tagovi za ovu temu

Vaš status

  • Ne možete pokrenuti novu temu.
  • Ne možete poslati odgovor.
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoje poruke
  •