Pošto novosadski vrapci, sasvim pogrešno misleći da su na bezbednoj udaljenosti od beočinske cementare i dalje mudro ćute, moram vam reći šta se dogodilo sa našim, kosjerskim (ne kosjerićkim, kako obično piše u novinama) vrapcima.
Kada je naša cementara, uz svesrdnu podršku „države“ i lokalnih vlasti, nasilno zamenila dotadašnji mazut sa petrol koksom neko je primetio da su u jednoj, ugroženijoj, polovini grada vrapci nestali. U početku smo mislili da je to zezanje i preterivanje, a onda smo shvatili da je istina.
U tom delu grada vrabaca više nema. Nestali su.
Ispostavilo se da to nije ništa neobično.Ukoliko se spalionice otpada nalaze daleko od ljudskih staništa, u divljini, oko njih postoji jedan veliki krug gde životinja, čije je to dotadašnje uobičajeno stanište, više nema. Instinktivno osećaju da je područje zatrovano i beže. Čovek je jedina vrsta koja pristaje da živi u takvom okruženju.
Beočinska cementara ima integralnu dozvolu za spaljivanje svega, što možete i ne možete da zamislite. Petrol koks je samo delić smrtonosnog koktela.
Danas više i nije neka tajna da potiče iz Ukrajine gde se melje i meša sa automobilskim gumama.
Izveštaj o kvalitetu i sastavu svakog kamiona petrol koksa koji udje u cementarin krug, po ugovoru o prodaji, trebao bi da bude dostavljen na uvid opštinskim vlastima, a samim tim i gradjanima. Naravno, to je mrtvo slovo na papiru. Mi nismo dosada videli ni jedan, a verovatno ni vi.
Opštinari zbog novca„nisu radi kavzi“ sa cementarom, a stvarnost je sledeća...
Od nekoliko kamiondžija iz grada koji poseduju kipere i ukazano im je poverenje da dovoze petrol koks za cementaru, jedan je ispričao (ima troje dece) šta ustvari prevozi.
Naši preuzimaju petrol koks sa barži u luci Smederevo. Za vas ne znam, verovatno Novi Sad. E sad, pošto je tu ujedno i granična kontrola tovara, prilikom izlaska prolaze pored detektora radioaktivnosti koji se uredno, bez izuzetka, oglašavao na kamione natovarene petrol koksom. Osmi dan detektor je zaćutao, rešenje je nadjeno. Jednostavno ih isključe dok ne prodju.
Ponavljam, ovo je priča iz prve ruke čoveka koji dovozi petrol koks za cementaru, bez rekla-kazala. Normalno da je želeo da ostane anoniman, ali je svestan da je on najugroženiji svakodnevnom vožnjom radioaktivnog tereta u već kontaminiranom kamionu.
Prosta je činjenica da je reč o najbezočnijoj korupciji i kriminalu najgore vrste, ali je pitanje: Šta ćemo mi preduzeti, moji vrapci?
Hoćemo li uopšte nešto preduzimati ili ćemo i dalje učestvovati u „spektakularnoj“ akciji Vojvodjanske zelene inicijative: " Gde god nađeš zgodno mesto, TI DRVO POSADI".
Vidim, bili su i na EXIT-u i sakupljali potpise za taj visokorizični poduhvat.
Pitam se samo: Što će nam drveće, kad neće biti vrabaca ?
Vojvo‘anska zelena inicijativa
Citat
